LGBT PROPAGANDA I KAKO JOJ SE SUPROTSTAVITI

IGOR MLADENOVIĆ Organizacije LGBT su u ofanzivi, a srpski medijski prostor je u rukama...

IGOR MLADENOVIĆ

Organizacije LGBT su u ofanzivi, a srpski medijski prostor je u rukama onih koji promovišu njihovu agendu

Poput skoro svake civilizacijske tekovine, i pitanje manjinskih prava se zloupotrebljava u političke, čak i u geopolitičke svrhe. Možda najbolji primer za takve zloupotrebe jeste pitanje prava LGBT (Lesbian, Gay, Bisexual, Transgender) populacije. SAD su predvodnik u propagiranju prava te zajednice, praćene sa nekoliko zemalja Evropske unije (Velika Britanija, Holandija, Nemačka…), a to čine na način koji, osim političkog, često dobija i geopolitički prizvuk. Na primer, kao jedan od ključnih „dokaza“ da je Ruska Federacija, sa kojom već godinama traje geopolitički konflikt zapadnih sila, „zaostala“, „nedemokratska“ i „retrogradna“, koristi se njen zakon o zabrani promocije homoseksualizma među maloletnicima. Nevladine organizacije koje se bave zaštitom LGBT prava i promocijom LGBT „vrednosti“ odavno su postale unosan biznis. Istovremeno, u svakodnevnicu stanovnika država koje olako ne prihvataju ono što te organizacije sve arogantnije zahtevaju upliću se i ambasadori „demokratskih“ država, koji ih brižno i pokroviteljski pozivaju na toleranciju i iskorak iz začaranog kruga konzervativno-religioznih i tradicionalističkih okova, koji im sputavaju poglede na život.

Jedna od udarnih parola Otpora 2000. bila je Free Your Mind! (oslobodi um). Prerastanje Otpora u današnji Kanvas i angažovanje veterana te organizacije na širenju „demokratije“ u svim zemljama koje su se isprečile globalističkoj hegemoniji u poslednjih deceniju i po navodi na zaključak da „spontana“ borba za demokratiju i ljudska prava i nije baš tako spontana kako se u prvi mah čini. U godinama posle 5. oktobra i pada sa vlasti Slobodana Miloševića, to naizgled oslobađajuće Free Your Mind! dobilo je sasvim drugačiji prizvuk, a, kako vreme prolazi, odjeci te parole odjekuju iz medijskog prostora u Srbiji. Onaj čiji um nije „oslobođen“ tako da nekritički misli samo ono što mu mediji serviraju, taj nema ni pravo da u njima iznese mišljenje. Tipičan primer za ilustrovanje te situacije jeste pitanje prava LGBT populacije.

Kada su se pojavili prvi pregaoci za „zaštitu“ LGBT prava u Srbiji, kao i uvek kada je reč o takvim „borcima“, izgledali su kao grupa nekoordinisanih, zabrinutih mladih ljudi, čija je jedina briga zaštita određene manjinske grupe. Kako je pitanje seksualnog opredeljenja postalo pitanje ljudskih prava, posebna je tema, ali prvih godina u kojima su dobili medijsku pažnju prosečnom posmatraču nije izgledalo da iza njihovog delovanja postoji jasno definisana agenda. A postojala je itekako, i držali su se nje disciplinovano i beskompromisno.

PREOBRAĆANjE HETEROSEKSUALNE SRBIJE
Kao odgovor na medijski pritisak početkom 80-tih, Maršal Kirk i Hanter Medsen, doktori neuropsihijatrije i sociologije sa Harvarda, objavili su 1987. članak iz kojeg je ubrzo nastala i knjiga – After the Ball: the Overhauling of Straight America. Knjiga je fantastičan marketinški priručnik, iz kog su se generacije „aktivista”, pa i ovih domaćih, obučavale kako da osvoje medijski prostor i od negativno nastrojenog javnog mnjenja naprave ravnodušno nezainteresovano stado. Osnovni principi sažeti su u sledećem odlomcima:

gejparada201503 Homoseksualna agenda će postići uspeh preobražavajući emocije, um i volju prosečnog Amerikanca kroz planirani psihološki napad na naciju u formi medijske propagande;

Propaganda je više zasnovana na emotivnoj manipulaciji nego na logici, pošto je njen cilj da promeni stav javnosti;

Homoseksualna agenda će uspeti u svom nastojanju kroz „desenzitivizaciju“ (umanjen intenzitet emotivne reakcije na negativan stimulans usled njegovog višestrukog ponavljanja) tako što će svesti intenzitet antigej reakcija na nivo nezainteresovanosti;

Desenzitivizacija je naš „recept“ da preobratimo neodlučne skeptike;

Važno je da se o gejevima priča toliko da tema na kraju postane dosadna;

U narednih nekoliko godina naša taktika će, malo po malo, omogućiti dominantan pristup mejnstrim medijima.

Autori daju i jasna uputstva za ponašanje u medijima i pripremu javnih nastupa:

Prikažite naše protivnike lošim tako što ćete ih povezati s nacizmom, navodeći pritom heteroseksualce da nas vide kao žrtve i osete potrebu da nas zaštite;

Obeshrabrite antigej nastupe tako što ćete one sa suprotnim mišljenjem nazivati latentnim homoseksualcima ili homofobima;

Sva neslaganja sa homoseksualnim ponašanjem treba kvalifikovati kao „homofobiju, mržnju i predrasude”;

Prihvatljivo je da se ljudi koji se stoodstotno ne slažu sa homoseksualnim pogledima, mišljenjem i ponašanjem nazivaju „homofobičnim” ili „mrziteljima”;

Crkve koje nam se protive prikažite kao „ustajale baruštine” koje su iskoračile iz toka vremena i savremenih dostignuća psihologije;

Izjednačavajte progon homoseksualaca sa progonom Jevreja;

Izjednačavajte netrpeljivost prema homoseksualcima sa netrpeljivošću prema crncima, Azijatima i Latinoamerikancima;

Svaki medijski segment u kojem je homoseksualnost predstavljena u negativnom kontekstu predstavljajte kao plod predrasuda i neistinu.

Iz navedenog je jasno da iza delovanja LGBT NVO stoji precizna i jasno definisana agenda. Načini delovanja su u potpunosti preuzeti iz Kirkove i Madsenove knjige, a na to su dodate i neke teze koje se u najmanju ruku mogu nazvati poluistinama.

OSNOVNI MOTIVI LGBT PROPAGANDE
„Što je u javnosti više ljudi homoseksualne orijentacije, to ona izgleda normalnije…, i izgledaće legitimnije (zbog čega je toliko važno da insistiramo na tvrdnji o 10 odsto populacije)“, kažu Maršal Kirk i Hanter Madsen u Preobraćanju strejt Amerike.

gejparada201504Vilijams institut Kalifornijskog univerziteta (The Williams Institute, UCLA) prikupio je istraživanja nekoliko državnih i privatnih instituta u vezi sa brojem pripadnika LGBT populacije u SAD. Dokument je objavljen u oktobru 2014. i, prema istraživanju, kao homoseksualno se izjasnilo u proseku 1,5 odsto populacije SAD. Zavod za nacionalnu statistiku Velike Britanije došao je do istog rezultata u istraživanju provedenom 2010. a britanski Gardijan u tekstu od 5. aprila 2015, postavlja pitanje: Da li je stvarno 10 odsto populacije gej? Jedna od udarnih teza aktivista LGBT time je potpuno demaskirana iako se i dalje insistira na tome u komentarima na tekstove u vezi sa temama o LGBT na popularnim portalima.

„Korisno je da tvrdimo da se homoseksualci takvi rađaju iako je seksualna orijentacija kod većine ljudi proizvod kompleksne interakcije između urođenih predispozicija i uticaja okruženja tokom perioda detinjstva i rane adolescencije“ (Maršal Kirk i Hanter Madsen, Preobraćenje strejt Amerike).

Tezu da se ljudi rađaju sa homoseksualnim opredeljenjem osporio je i dr Džon de Čeko (John De Cecco), psiholog, deklarisani homoseksualac i direktor Centra za istraživanje i edukaciju o seksualnosti Državnog univerziteta u San Francisku. On tvrdi da je seksualna privlačnost promennjiva preferencija, a ne opredeljenje. Dugogodišnji urednik Žurnala o homoseksualnosti to je i detaljno objasnio u knjizi Ako zavedete strejt osobu, možete li je napraviti gejem (If You Seduce A Straight Person Can You Make Them Gay), tvrdeći da je teza da se gej postaje rođenjem samo floskula koju aktivisti koriste u svojoj medijskoj kampanji.

Čak je i Alfred Kinsi, čuveni seksolog i tvorac tzv. Kinsijeve skale seksualnosti, na koga se LGBT aktivistička zajednica veoma često poziva, tvrdio da se seksualne preferencije menjaju u različitim fazama života i različitim okolnostima.

Istraživanja na mozgu i potraga za gej genom takođe nisu doveli do nedvosmislenih rezultata iako im je pridavan veliki medijski značaj.

Termin koji se često koristi u medijskim kampanjama LGBT, jedan od omiljenih kada treba etiketirati protivnika i ućutkati svakoga ko se ne slaže sa agendom LGBT jeste homofobija (strah od homoseksualaca). Nastanak reči se pripisuje američkom psihologu Džordžu Vajnbergu (George Weinberg), koji ju je prvi put upotrebio 1969. godine u jednom pornografskom časopisu. Reč se ponovo pojavila iste godine u Tajmu i tako ušla u širu upotrebu. Kovanica je nastala od homo (čovek) i phobia (strah), i označava ustvari strah od čoveka. Ali njena upotreba od tada, u potpuno drugom kontekstu, može da navede i na zaključak da su samo homoseksualci ljudi. Ta vrsta aktivističke arogancije možda i nije slučajna budući da je nesporno stremljenje da se prikažu kao apsolutno tolerantan, a inače suptilniji, prefinjeniji deo populacije.

Zastava duginih boja još jedan je odličan marketinški potez. Datira otprilike iz 1978. i objašnjena je simbolikom pojedinačnih boja koje je čine – život, isceljenje, sunce, priroda, harmonija i duh. Uostalom, ko sme da se usudi da ustane protiv boja koje podsećaju na jednu od najlepših pojava u prirodi.

U poslednjoj deceniji sve više se ističe ljubav kao motiv u LGBT agendi. Iako pojam homoseksualnosti upućuje pre na čisto seksualnu dimenziju privlačnosti, u prvi plan se stavlja termin gej (gay) kako bi se skrenula pažnja sa izvornog pojma i ujedno stvorila podsvesna asocijacija na nešto što nema veze sa seksualnim preferencijama (gay na engleskom znači veseo, ushićen). Otuda i skandiranje Ljubav je ljudsko pravo na jednoj od parada u Beogadu, a sve to uz transparent Smrt državi, koji su nosili okupljeni.

gejparada201507„Zamutimo vode morala…“, pišu Maršal Kirk i Hanter Madsen. „…Svaki trag seksualnog morala mora biti uništen. Pre nekoliko godina u Amsterdamu na paradi su prvi put učestvovali i srednjoškolci. Ruski zakon o zabrani širenja homoseksualne propagande među maloletnicima naišao je na buru negodovanja sa „demokratskog” zapada – do te mere da se tražio bojkot olimpijade u Sočiju.

Agenda LGBT odavno je počela da uzima maha na svetskom nivou i gazi sve lokalne tradicije i vrednosti „napadnutih” društava. Slike sa homoseksualnih skupova u San Francisku i još nekoliko gradova u SAD, gde su se, osim neukusnih egzibicionističkih istupa koji su uobičajena pojava za „prajdove” širom sveta, ljudi upuštali u različite vrste seksualnih kontakata, neopisivo su degutantne i svedoče o nečemu što verovatno čeka svaku zemlju koja popusti pred tom bezobzirnom propagandnom navalom. Ali ovdašnji aktivisti će reći kako su parade odličan način da se dovedu strani turisti i zaradi ogroman novac.

KAKO SE SUPROTSTAVITI MEDIJSKOJ LOBOTOMIJI
Organizacije LGBT su u ofanzivi, a srpski medijski prostor je u rukama onih koji promovišu njihovu agendu. Članci koji se pojavljuju u štampanim medijima i na popularnim internet-portalima su obojeni i skoro je nemoguće postaviti komentar koji je u suprotnosti sa gej agendom. Aktivisti su ove godine čak tražili i usvajanje deklaracije o homofobiji u srpskom parlamentu, kojom bi se navodno zabranilo svako javno neslaganje sa „vrednostima” i aktivnostima LGBT zajednice.

gejparada201509Pravi podaci o pozadini tog projekta i njihovo širenje jedino su oružje protiv laži i obmana kojom se služe promoteri LGBT agende. LGBT osobe su postojale u svim vremenima i na svim meridijanima, i one najmanje imaju udela u ovoj globalnoj igri demokratizacije i afirmacije ljudskih prava osim kao korisni idioti na paradama i karnevalima koji se organizuju kao rezultat aktivizma u sve više zemalja. Ovaj tekst nije usmeren ka našim sugrađanima, on je usmeren ka bezočnoj beskompromisnoj propagandi sa ciljem da se izmeni lice našeg društva i da mu se uzdrmaju temelji. Zapamtite, mi bi trebalo da (po Kirku i Madsenu) postanemo ravnodušno nezainteresovano stado. Da li ćemo im to dozvoliti?

Svet
Pratite nas na YouTube-u