KINA ILI PUTOPIS IZ BUDUĆNOSTI

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ Kinezi su veoma ponosni na svoju istoriju i kulturu, koje ne zaboravljaju...

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ

Kinezi su veoma ponosni na svoju istoriju i kulturu, koje ne zaboravljaju u svom nezaustavljivom napretku

Imao sam čast da, zajedno sa osmoro kolega poslanika, budem deo delegacije koja je na poziv Međunarodnog odeljenja Komunističke partije Kine bila u desetodnevnoj poseti ovoj predivnoj i moćnoj državi. Put Kine smo krenuli sa gorčinom, jer nekoliko dana se u prozapadnim medijima vodila besmislena kampanja o tome kako nam građani plaćaju put, a mi se provodimo po Pekingu i Šangaju preko grbače građana. Naravno da je to bila notorna laž, ali vešto smišljena kako bi se u startu jedna ovako značajna poseta srpskih parlamentaraca degradirala, jer istina je da smo NR Kinu posetili na insistiranje kineske strane, koja je platila do poslednjeg dinara svaki trošak za našu delegaciju.

Time su pokazali koliko prijateljstvo gaje prema našoj državi i koliko im je važno da razgovaraju sa predstavnicima svih političkih nivoa vlasti u Srbiji, jer NR Kina Srbiju vidi kao zemlju preko koje može da izvrši svoj ekonomski prodor ka Evropskoj uniji. Kada na kraju godine premijer Srbije Aleksandar Vučić bude posetio Kinu – a od te posete se mnogo očekuje i kineska strana se za nju veoma ozbiljno priprema – biće zatvoren krug poseta, jer nedavno je u Pekingu boravio predsednik Republike Tomislav Nikolić. Mi smo, kao parlamentarna delagacija, takođe bili u poseti, i na kraju će to učiniti premijer, koji će uzeti učešće na veoma važnom političkom forumu.

Primljeni smo na najvišem moguće nivou za jednu parlamentarnu delegaciju, imali desetine sastanaka sa najvišim predstavnicima provincijskih vlasti, sve do zamenika predsednika Svekineskog kongresa i zamenika predsednika međunarodnog odeljenja Komunističke partije Kine. Bili smo gosti generalnog sekretara partije grada Šangaja i generalnog sekretara partije provincije Guinčo, posetili smo Šangajski univerzitet i bili gosti njegovg rukovodstva itd.

FASCINANTNE TELEKOMUNIKACIJE
Jasnoće radi, generalni sekretar partije u jednoj provinciji njen je suštinski rukovodilac. Generalni sekretar cele partije je predsednik NR Kine. Imali smo čast da se na licu mesta uverimo šta znače brze pruge, jer smo putovali na relaciji Šangaj-Peking vozom koji je tu relaciju od 1.069 kilometara prešao za pet sati. Posetili smo i najveću kinesku državnu telekomunikacionu kompaniju ZTE i shvatili koliko svetlosnih godina smo udaljeni od ozbiljnijeg učešća u svetu telekomunikacija. Naime, kineski ZTE, koji je, uz Huavej kao privatnu kompaniju, kineski telekomunikacioni gigant, učestvuje na trećini evropskog tržišta, a u SAD je odavno izbio na četvrto mesto. Već sada uveliko razvijaju 5G mrežu, a učešće u kreiranju 4G mreže bilo im je skoro 10 procenata.

kinafuturistik11Sve u svemu, od onih koji su zaista najbolji imali smo šta da naučimo i dodatno produbimo veliko prijateljstvo koje odavno vlada između Kine i Srbije. NR Kina je zemlja koja je prinuđena da se razvija i da radi. Ona jednostavno ne sme da bude u zastoju. Zato, recimo, u ovom momentu dok čitate ovaj tekst, NR Kina gradi više od stotinu gradova u kojima će naseljavati od dva do četiri miliona stanovnika. Cilj je da se mladi nateraju da ostanu u manje razvijenim provincijama jer, pored izgradnje čitavog grada, država subvencioniše u ogromnoj meri poljoprivrednu proizvodnju. Recimo, siromašna pokrajna Guinčoi ima godišnje obrađenih preko tri miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Odlukom NR Kine krenulo se u razvoj nerazvijenih područja. Tako je ova pokrajna postala pravi hit u Kini, a njen glavni grad Guijang postao je četvrti grad u Kini po podizanju standarda i razvoju.

Kad smo već kod Guijanga i provincije Guinčo, to je oblast u kojoj je NR Kina počela da proizvodi velike količine rakija i vina. Inače, Kinezi su sa razvojem vinske industrije krenuli skoro. Učili su od Nemaca, Italijana i Francuza, preuzeli njihovu tehnologiju, i danas proizvode ogromne količine vina. Zato se u Guijangu održava jedan od najvećih sajmova alkoholnih pića, na koji smo inače bili pozvani. Sve nas je zaprepastila činjenica da na takvom sajmu nema nijednog proizvođanja iz Srbije. Čak su Slovenci i Makedonci shvatili prednosti i veličinu kineskog tržišta pa su poslali svoje proizvođače, ali, eto, nismo našli za shodno da se tamo nađemo, što dovoljno govori o našem razmišljanju vezanom za biznis.

Stekli smo utisak da, gde god mogu, Kinezi podignu ceo kompleks solitera od po 30 spratova i više. Posebno je fascinantno bilo kad smo u provinciji Guinčou posetili hotelski kompleks u koji je uloženo više od 50 miliona dolara i u kome nema gostiju zato što oko hotela nema ništa sem golih livada. Ipak, pragmatični Kinezi su nam objasnili da je to ulaganje u budućnost, jer oko hotela planiraju da izgrade grad od dva miliona ljudi, pa će samim tim ovaj luksuzni objekat dobiti i svoje prve goste.

ŠANGAJ IZ BUDUĆNOSTI
Grad Šangaj je primer futurizma. Deo grada pod imenom Pudong je do pre samo dvadesetak godina bio radnički kvart, sa udžericama i bez ikakve perspektive. Danas je Pudong mesto u kome, od 500 najjačih kompanija na svetu, njih 308 ima svoje predstavništo. Biti u tom delu grada izgleda kao biti u totalnoj drugoj dimenziji. Kao da smo otišli vek napred. Zapravo, to dok se svojim očima ne vidi, ne može se verovati jer, a, dok gledate, stalno sebi postavljate pitanje – kako je ovo moguće? Bez ikakve dileme se može reći da je Šangaj najveći privredni centar na svetu. Kaže se u Kini da, ako te nema u Šangaju, ne postojiš. Tako nešto se zaista može primeniti na svetski poznate kompanije, jer, ako ih nema u Šangaju, nema ih ni na svetskoj mapi.

kinafuturistik04Posebno fascinira brzina izgradnje jer Šangaj se suštinski tako izgradio u poslednjih 20 godina, menjajući svoj prvobitni fizički izgled. Kao finale promena, u Šangaju se ovih dana privode kraju radovi na izgradnji najviše kule na svetu, koja će biti visoka 632 metra. Izgradnja te kule zapravo je simbol kineske moći. Inače, mnogi porede Njujork i Šangaj i kažu da, kako vreme odmiče, tako i Šangaj odmiče Njujorku. Inače, Šangaj je jedna od najvećih svetskih luka, do koje se od samog grada dolazi mostom dugačkim preko 35 kilometara, koji povezuje grad i ostrvo na kome je šangajska luka smeštena.

Kina ima višaka novca, a ima i 1,3 milijarde stanovnika. Samim tim, spajaju se kapital i radna snaga, a, kao finalni produkt, leži hiljade fantastičnih poslovnih i infrastrukturnih objekata širom zemlje. Recimo, krenulo se u ambiciozan plan da se kompletna država poveže brzom železnicom, što je negde oko 20.000 kilometara pruge. Avionski saobraćaj je sve intezivniji, te stoga pekinški aerodrom, za koji se smatra da je najveći na svetu, mora da gradi dodatne terminale za – verovali ili ne – novih 1.600 letova dnevno. Slično je i sa šangajskim aerodromom. Važno je istaći da sa drumskim saobraćajem Kina nema nikakav problem. Svi putevi, čak i oni u siromašnim delovima zemlje, besprekorni su i u rangu auto-puteva.

Bez obzira što je Komunistička partija Kine dominantna politička opcija i što je socijalizam glavna ideologija, Kinezi nisu gadljivi na privatni kapital. Naprotiv, razvoj privatnog preduzetništva je neverovatno izražen. Nedavno je i sam premijer Li Kićijang zbog kraha berzi najavio ogromne investicije u razvoj malog preduzetništva. Inače, kada smo kod pada berzi, Kinezi, bar običan narod, ne uzbuđuje se previše. U samom građanstvu taj krah se nije osetio, a i ako se oseti, biće to u razlici u rastu BDP, jer su do sada Kinezi imali rast od 10 odsto, a sada će imati tzv. usporeni rast – u svakom slučaju rast ne manji od sedam odsto.

ISKORENjIVANjE SIROMAŠTVA
Najveći problem koji Kina ima je zagađenje. Tolika industrijalizacija ima i svoju cenu. Kina je spremna da uloži milijarde dolara za rešenje zaštite životne sredine. Za to raspisuju međunarodne konkurse, i potpuno je neverovatno da se neka naša organizacija nije javila ni na jedan. Koliki je problem zagađenje, možete se videti na ulicama Pekinga i Šangaja, gde ljudi veoma često nose maske. Koliko Kinezi imaju svest o čuvanju životne sredine vidi se na ulicama velikih metropola, gde je nemoguće pronaći neodgovornog Kineza koji će bacati đubre na ulicu, prljati trotoare, žvrljati zidove i tome sl. Sve je besprekorno, čisto i sređeno.

Kina ogromna sredstva ulaže u obrazovanje, posebno u studente koji su na stranim univerzitetima. Recimo, ukoliko je neki od njih završio Harvard, Jejl, Oksford itd., Kina ne žali novac da ih vrati u zemlju i da im pruži adekvatno zaposlenje i dalje napredovanje.

kinafuturistik02Kina ima ambiciju da u potpunosti iskoreni siromaštvo, odnosno da ga svede na nivo od 10 miliona ljudi. Do pre nekih 20 godina brojka siromašnih je išla do cifre od nekoliko stotina miliona. Od reforme koju je započeo Deng Sjaoping, pa do kasnijih privrednih reformi KP Kine, siromaštvo se rapidno smanjilo i danas je negde na oko 80 miliona, a novi cilj je da se kroz ulaganja u nerazvijena područja skoro pa iskoreni.

Svi Kinezi su veoma ponosni na svoju istoriju i kulturu. Sama činjenica da se radi o najstarijoj civilizaciji na svetu daje im za pravo da sebe postave na određeni pijedestel u međunarodnim odnosima. Svakako, kada dođete u Peking, neminovno je da se ode do Kineskog zida i Zabranjenog grada. Posebno su ponosni na revolucionarnu istoriju svoje zemlje i sa ponosom ističu poduhvate Mao Cedunga i njegovih saboraca. Maov kult i dalje veoma snažno živi u Kini, bez obzira što se osporavaju njegove ideje vezane za kinesku Kulturnu revoluciju.

Imali smo čast da u gradu Cuni posetimo kuću u kojoj je Mao, zajedno sa svojih 23 kolega delegata, sproveo reformu Komunističke partije, formirajući njenu vojsku i učvršćujući maoizam kao vladajuću ideologiju. Tim reformama zapravo je pokrenuo revoluciju, čiji je ishod bio kasniji dolazak na vlast.

Sve u svemu, Kina je toliko velika i moćna država da ono što vidite danas za samo pet godina biće drugačije i imaćete utisak da ste u poseti bili u prošlom veku. Do te mere ide njen fantastični progres. Ono što njeni protivnici moraju da imaju na umu jeste činjenica njene nezaustavljivosti. Ona može biti samo privremena, ali nikako trajna. Otuda, Srbija ima izuzetnu potrebu da sa Kinom ima najbolje moguće odnose. Oni su svakako u uzlaznoj putanji, ali svaku priliku bi trebalo iskoristiti da se dodatno podignu. Ovo je apel i našim privrednicima da pronađu svoje mesto pod suncem u ovoj divnoj i prebogatoj državi.

kinafuturistik03DOLAR IDE U ISTORIJU
Gotovo na svim sastancima Kinezi posebno ističu želju da što pre dolar bace u istoriju. Ipak, ne žele da prenagljuju, već postepeno, ne krijući svoju nameru, dolar sve više izbacuju iz upotrebe, što jeste veliki problem za SAD. Kinezi inače imaju jednu dobru životnu filozofiju, svesni svoje brojnosti i moći, da do cilja dolaze polako, a ne naprečac. Svaki potez se meri, o svemu se vrše najbolje moguće analize i tek se onda potez povlači. Tako je i sa dolarom, koji će vremenom zbog politike kineske države, sve manje biti prisutan na finansijskom tržištu Kine. Posebno po otpočinjanju rada banke BRIKS, u koju Kinezi dosta polažu nadu. Što se tiče evra, on je u Kini odavno skoro pa obesmišljen.

UČEŠĆE NA FORUMIMA
Kina organizuje godišnje stotine različitih političkih i ekonomskih foruma, i svakom pridaju ogromnu važnost. Izuzetno je važno da države koje žele da imaju što bolju saradnju sa Kinom imaju svoje predstavnike na tim forumima. Učešćem na njima otvaraju se mnoga vrata, ostvaruj izuzetni kontakti i mnogo projekata može da se kandiduje uz eventualno dobijanje sredstava da budu realizovani.

SRBIJA NEMA PROJEKTE
Osnovni problem saradnje Srbije sa Kinom je kritičan nedostatak projekata sa naše strane. Godinama nismo uradili ništa na tom planu, nismo čak ni kupovali projekte, pa da ih kandidujemo, i zato je obim kineskih investicija u Srbiju takav kakav jeste. Prilikom nedavne posete Kini Tomislav Nikolić je kandidovao sedam projekata, i svi su dobili prelaznu ocenu. Među njima je i čuveni projekat kopanja kanala „Morava-Vardar“, za koji se najpre zainteresovana kineska strana, koja želi da taj projekat finansira do poslednje pare. Da ne bude zabune, u Kini smo saznali da je za taj projekat novac pokušavao svojevremeno da dobije i sam Boris Tadić, pa i Božidar Đelić, koji danas drvlje i kamenje bacaju na njega. Naš dodatni problem je veličina ulaganja, jer Kinezi imaju želju da rade samo na ogromnim, tzv. mega-projektima, a mi nemamo rešenja ni za ove male.

kinafuturistik10BEOGRAD-BUDIMPEŠTA U ROKU
Projekat izgradnje pruge Pirej-Budimpešta je jedan od strateški najbitnijih kineskih projekata u jugoistočnoj Evropi. Zato im je od velike važnosti da se izgradi pruga Beograd-Budimpešta sa prosečnom brzinom voza od oko 160 kmilometara na sat. Tokom posete Kini imali smo priliku da posetimo građevinsku kompaniju koja je izgradila most Borča-Zemun, čiji je godišnji neto-profit neverovatnih četiri milijarde dolara. Oni su veoma zainteresovani da što više grade infrastrukturne projekte po Srbiji, tako da je saradnja moguća u svakom pogledu.

Svet
Pratite nas na YouTube-u