DEJAN LUKIĆ: NEMA TOG ZIDA KOJI OČAJ NE MOŽE DA PRESKOČI I PROBIJE

Vrag je odneo šalu i sva je prilika da stiže vreme – ako već...

Vrag je odneo šalu i sva je prilika da stiže vreme – ako već nije faktički stiglo – za naplatu nekih računa

Dok Evropa podiže barijere, šalje vojske, plete bodljikave žice, preti, hapsi, deportuje i sva „zabrinuta“ ne zna kako da barata sa tri stotine hiljada izbeglica (nove pristižu), niko živ da se doseti kako nema tog zida koji očaj ne može da preskoči i probije.

Tako je ksenofobija postala naslov ove priče i u najboljem svetu od svih svetova, a paranoja biva stanje duha.

Vrag je odneo šalu i sva je prilika da stiže vreme – ako već nije faktički stiglo – za naplatu nekih računa; da je ovo početak još težih i crnjih seoba dok kafikijanci, u njihovoj kuli od slonovače, zaboravljaju da je za instinkt samoodržanja svaka granica irelevantna. Pa mi se čini da je onaj Sirijac na mađarsko-austrijskoj granici postavio pravu dijagnozu kada uniformisanom i do zuba naoružanom čuvaru kule od slonovače reče, sa malo matafore i dosta gorke ironije: „Čoveče, mi nismo emigranti; mi smo samo potegli ovoliki put u poteri za lopovima koji su nas opljačkali.“

Ujedinjene nacije kažu da osam hiljada ljudi(!) stiže dnevno pred kapije Evrope. Beže glavom bez obzira iz haosa izazvanog, najvećim delom, zapadnim vojnim intervencijama. Ovog trenutka amero-atlantisti naoružavaju i obučavaju (na primer) pet hiljada „umernih“ džihadista u Siriji kako bi uklonili Zapadu nepodoban, „proruski“ režim legitimnog predsednika Sirije, Asada. Po rečima šefa američke diplomatske arogancije Džona Kerija, „Asad mora da ode“. To kaže kao da mu je Sirija babovina, a Amerika komandant Vasione.

Angolo-saksonski tip „demokatije“, „ljudskih prava“, „sloboda“ i drugog smeća, uteruje na Bliskom istoku, američki pojam humanizma teškim kalibrima i ratnim avionima. U Iraku je do sada demokratija izvela – prema konzervativnim podacima – 1.430, a u Siriji, 1.093 „humanitarna leta ratnog vazduhoplovstva zapadne koalicije. Glavne troškove ovih operacija finansiraju, u gotovom, regionalone, proameričke demokratske cvećke – Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar – sve žestoka demokratija do demokratije od arapskih despotija svrstanih u američki (i EU) „zajednički udruženi poduhvat“.

Od tepih-bombi na Kambodžu, preko vojnih intervencija po Latinskoj Americi (Kuba itd.), „Arapskog proleća“, bombardovanja Srbije pa sve do današnje Ukrajine, čega se dohvati amero-atlantska demokratija, tu trava ne raste. Jedanaest miliona Sirijaca – u zemlji od 22 miliona – ne žive ovog trenutka u svojim domovima. A u tragičnoj ironiji kakvu samo može da priredi ovo naše vreme, sada talasa tih očajnika beže sa masta zločina pred kapije zločinaca. Ili, kako reče onaj desperados, beže u poteri za lopovom moji im je pokrao zemlje i živote.

Izvor Vesti, 28. 09. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u