NEMAČKA UOČI SVOG VELIKOG PRASKA

NIKITA TATIŠČEV Da, da, izbeglice menjaju Nemačku, i to rade čak i brže nego...

NIKITA TATIŠČEV

Da, da, izbeglice menjaju Nemačku, i to rade čak i brže nego što se moglo pretpostaviti

Situacija u Nemačkoj, kao i u Evropi uopšte, sve više se izvlači iz kolotečine na koju je nemački narod naviknut i koja je doskoro izgledala kao pravilo. Dok su evropski političari, sa osećanjem sopstvene nadmoći, diskutovali o privlačnosti evropskih vrednosti, o uspehu jedinstvenog integracionog projekta i sl., činilo se da su zavirili u prošla vremena.

Počeo je proces – da podvučemo: ovo je tek početak – koji može da dovede do Velikog Praska evropskog univerzuma. Lavina migranata obrušila se na Evropu ne zato što teži da što pre stigne do srca demokratije, pa čak ne ni zato što ti migranti svakako beže od rata. Ne, većina onih koji dolaze ovamo jednostavno želi da se što udobnije smesti. Neko im je obećao da je to za Nemačku u redu.

Zapanjuje organizacija tog procesa. Ljudi koji su nagrnuli ka Evropi su i odlično organizovani i odlično informisani. Pedantni Nemci su prebrojavali pojedinačno došljake i konstatovali da je u utorak, 15.septembra, specijalni voz Minhen–Berlin u nemački glavni grad dovezao ne 518 izbeglica, koliko je očekivano, već njih 339. To znači da se 179 ljudi putem razbežalo i rasejalo po Nemačkoj. Prvo je ručica „stop“ povučena u Biterfeldu, a zatim negde oko Desaua… Izbeglice ne žele da se registruju u novim prihvatnim centrima, koji su za njih organizovani, a služe upravo za registraciju i njihov prihvat.

Nemci su se dali u potragu, čak su angažovali i helikoptere. Ponekog su ulovili i prinudno odvezli na registraciju. Novinari pišu da migranti ne žele da ostanu u Nemačkoj, već hoće u Švedsku, te da je to razlog za njihovo sklanjanje od registracije. Od tog objašnjenja uši odjednom porastu, tako da ono počinje da liči na loš pokušaj sprečavanja panike. Onima koji su povukli ručicu „stop“ u vozu i pobegli iz njega teško da trebaju susreti sa prostodušnim volonterima i teško da će se mnogo truditi da budu redovni slušaoci časova nemačkog jezika. Očigledno je da nemački novinari nisu čitali traktat svog velikog zemljaka Imanuila Kanta Varljivo pravo da se laže zbog čovekoljublja – pa ovi lažu sve redom, a možda i sebe, da će sve biti dobro. Da li će? Samo u 24 časa 15. septembra broj izbeglica koji su prešli nemačku granicu se duplirao i iznosio 7.266 ljudi.

NEMAČKI KANCELAR JE UVEK I PRAVU
Čak i ukoliko bi se izbeglice u Švedskoj smestile bolje nego, recimo, u Nemačkoj, ipak im je u Nemačkoj bolje nego, na primer, u Češkoj ili Mađarskoj, preko kojih pretrčavaju ni časak se ne zadržavajući. Mediji saopštavaju da, pošto nalete na pogranične prepreke duž mađarske granice, oni traže put prema Nemačkoj kroz Hrvatsku i Sloveniju. Mađarski premijer Viktor Orban skoro da je jedini evropski lider koji se ne plaši da stvari nazove pravim imenom (ili bar neke od njih). U intervjuu nemačkom Bildu on je rekao da su ljude koji su nagrnuli u Evropu dva puta prevarili: prevarili su ih krijumčari koji od prevoza ljudi prave biznis a prevarili su ih i evropski političari koji su im obećali bolji život i mogućnost da ostanu u Evropi.

pegidamigranti01Orban mudro podseća da su mnoge izbeglice stigle sa teritorija gde su bile na sigurnom – iz izbegličkih logora u Jordanu, Turskoj i Libanu. Ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere, rekao je, reka izbeglica se neće zaustaviti: stizaće iz Pakistana, Bangladeša, Malija, Etiopije, Nigerije. Zato, s obzirom da Evropska komisija ne preduzima nikakve mere, mađarski premijer preduzima svoje: pošto su vlasti njegove zemlje zatvorile granicu sa Srbijom, Viktor Orban je 17. septembra izjavio da Mađarska počinje da postavlja zid na granicama sa Rumunijom i Hrvatskom.

Nemačka i Francuska još uvek insistiraju na „pravednom“ učešću u pomoći izbeglicama, odnosno o uvođenju kvota Evropske komisije koje određuju koliko koja zemlja treba da prihvati izbeglica. A za sada je tako kako je, Berlin i Prag, zajedno sa Bratislavom, koji su oduševljeni njim, zabavili su se obnavljanjem granične kontrole. „Prvi član mađarskog ustava kaže da nemački kancelar sve radi pravilno“, ironičan je Orban i odmah ozbiljno izjavljuje da, kada bi postojale otvorene granice, ne bi bilo moguće zadržati ljude, recimo, u pribaltičkim zemljama ako bi oni hteli da se probiju u Nemačku. Ali tu je on u pravu. Epizoda sa zaustavljanjem voza Minhen–Berlin govori da izbeglice imaju svoje maršrute, koje su im unapred određene.

Sa Orbanom se moramo složiti u još jednom: najveći evropski političari – kaže Orban – trenutno žive u izmišljenom svetu. Oni pojma nemaju o stvarnoj opasnosti koju za nas predstavljaju migranti. Uopšte nemaju. Glavni evropski političari – najmanje što se za njih može reći je da su to zanesenjaci, koji bez ikakve stvarne podloge misle da će uspeti da sačuvaju kontrolu nad situacijom. Kojim sredstvima i po koju cenu – to je već druga stvar. Za sada migranti prate gospođu bundeskancelarku aplaudiranjem, kao što je bilo u berlinskoj opštini Špandau, gde je ona pre par nedelja izvolela da ih poseti. A Nemce smiruju time da se sada vrši uspešna razrada i usvajanje visokotehnoloških sistema praćenja. Ove godine će na konferenciji Future Security (godišnji događaj koji se održava u Berlinu i na kome učestvuju naviši funkcioneri Ministarstva odbrane i preduzeća vojne industrije) biti prikazan sistem nove generacije koji omogućava da se kontrolišu masovna okupljanja, da se identifikuju pojedinci i transportna sredstva, pa čak i da se prekršioci privode. Da, da, izbeglice menjaju Nemačku, i to rade čak i brže nego što se moglo pretpostaviti.

KONTROVERZNA IŠINGEROVA IDEJA
Nismo se slučajno prisetili Velikog Praska. Samo što je svoju verziju te teorije predložio Volfang Išinger, bivši diplomata, koji od 2008. godine vodi rad godišnje Minhenske konferencije o bezbednosti. Išinger uopšte nije slučajna osoba, njega smatraju za sivog kardinala nemačke spoljne politike. A on pretpostavlja da će do Velikog Praska doći, ali ne u Evropi (spavajte mirno, stanovnici Berlina, Minhena, Kelna…), već na Bliskom Istoku. Zato – kaže Išinger – moraju da se „ozbiljno razmotre“ varijante vojnog rešenja sirijskog problema, ne isključujući ni mogućnost slanja nemačkih vojnika u Siriju.

Ispostavlja se da godine koje je Išinger proveo na dužnosti glavnog rukovodioca diplomatskog predstavništva Nemačke u Vašingtonu nisu prošle tek tako – on je dobro naučio američki prilaz rešavanju konflikata. Treba da se kaže da se u Berlinu Išingerova provokacija nije dopala baš svima, pa ni u vladi. Ministar za veze sa zemljama u razvoju Gerd Miler (HDS) je siguran da pri rešavanju sirijskog pitanja treba da se obrati pažnja samo na diplomatsku inicijativu po liniji Saveta bezbednosti UN. Istu poziciju zauzimaju i socijaldemokrate, koji podržavaju svog kolegu iz partije – ministra inostranih poslova Štajnmajera.

pegidamerkelU federalnoj vladi nema jedinstva po pitanju izbeglica. Kako i da ga ima, kada se Nemačka našla pred problemom čija veličina nema presedana. Za sada Angela Merkel predlaže da se izbeglice koje su stigle u Nemačku podele na dva dela: oni koji su došli iz oblasti u kojima nema vojnih dejstava treba da napuste Nemačku – izjavila je ona, govoreći 17. septembra u Frankfurtu. „Mi ćemo zaštititi one kojima je zaštita potrebna, a ostalima moramo da kažemo: treba da napustite Nemačku sve dok i vama ne bude trebala zaštita“, rekla je Merkelova. Ako bi se zloslutno proročanstvo iskusnog Valtera Išingera o Velikom prasku na Bliskom Istoku ostvarilo, onih kojima će biti potrebna pomoć tamo skoro i da neće biti. Čime će tu novost dočekati Nemačka i ostala Evropa?

Fond strateške kulture

Svet
Pratite nas na YouTube-u