PETAR POPOVIĆ: ZAŠTO AMERIKA ZATRPAVA EVROPU A-BOMBAMA

Pre pet godina Nemačka, Belgija i Holandija tražile su da SAD s njihove teritorije...

Pre pet godina Nemačka, Belgija i Holandija tražile su da SAD s njihove teritorije uklone svoje A-bombe. Danas im Vašington šalje još efikasnije A-bombe

U Evropi Amerika pomera nuklearni mač u koricama i Rusija reaguje. Politički led koji je posle Drugog svetskog rata paralisao stari kontinent, vraća se gde je i bio. Sloj po sloj. Zbližavanje Istoka i Zapada nije u interesu SAD.

Ovog puta, reč je o dograđenim, taktičkim A-bombama Amerike, čijih je 20 prvoisporučenih jedinica tog oružja već u Nemačkoj, gde će se rasporediti u vazduhoplovnoj bazi Luftavafe u Bikelu. Vest o tome objavila je jedna od nemačkih televizija, otkrivši da u budžetu SAD postoji milijardu i 200 miliona dolara budžetskih sredstava, iz kojih se finansira i unapređivanje razornih svojstava bombi i “gostoprimstvo” u bazama u Evropi kao što je ta, nemačke Luftvafe.

Nove bombe su čudo moći nuklearnog ratnog uništavanja, svaka pojedinačno i 80 puta razornija od bombe koju su SAD svojevremeno bacile na Hirošimu. Te tako, novo oružje“ je na granici strateškog i taktičkog”, jer može biti i slabijeg i jačeg intenziteta. Recimo, jedna bomba u stanju je da raznese jedan veliki prestoni grad.

U ovom trenutku, predstoji da se ratnom dejstvu američkim usavršenim bombama, njihovom lansiranju, prilagode nemački borbeni avioni tipa “tornado”. Potrebno je opskrbiti “tornado” novim uređajima.

Dvesta bombi u pet NATO članica
Kada su bombe “bačene” u javnost, razjašnjeno je da se radi o dogradnji 200 već i do sada raspoređenih, ali manje sofisticiranih “gravitacionih” i “nestrateških” B61-3 i B61-4 – u naoružanju američkih “fantoma” (F15 E, F16 C/D), belgijskih, holandskih i turskih “fantoma” (F16) i nemačkih i italijanskih aviona “PA200 tornado”. Te bombe, stacionirane u Evropi, zameniće se modelima sa boljim “učinkom”, s tim da budu u ratnom rasporedu već do 2020.

Uporedo, podvrgnuti su tehničkom prilagođavanju za dejstvo novim oružjem i “tornado” avioni NATO saveznika, znači turski, belgijski, holandski, nemački i italijanski, nabrojano je u štampi. I to o američkom trošku. Mada, Turska, Holandija, Belgija i Italija su već najavile da će zbog zamenjenog nuklearnog oružja kupiti američki “fantom” (F35 A). Taj američki avion će, po odluci NATO, do 2024. zameniti sve sada postojeće aparate NATO vazduhoplovstva.

Mimo oružja i ratnih letelica, u okviru jednog istog zaleta, u zemljama u kojima će se atomsko taktičko oružje stacionirati, sada se rekonstruišu i proširuju i vazduhoplovne baze – u Turskoj i u Evropi, s obzirom da će u Turskoj biti prilagođena novim potrebama avio-baza Indžirlik.

Saglasno ili nesaglasno sporazumu o oružju
S obzirom da nije potrebno objašnjavati kome se preti američkim oružjem u Evropi, nije neophodno ni baviti se pitanjem zašto je zamena postojećih bombi razorno efikasnijim, od svih redom uznemirila samo Rusiju. Moskva uverava da je to što SAD preduzimaju s dorađenim bombama i prilagođenim “tornado” avionima, zapravo kršenje sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, potpisanog od Rusije, SAD i NATO zemalja koje imaju nuklearno oružje.

Tehničke pojedinosti ruskih navoda su za raspravu među stručnjacima, ali srž ruske kritike je navod da osposobljavanje aparata “tornado” za dejstvo nuklearnim oružjem podrazumeva da bombe mogu dobiti i oni koji ih prethodno nisu imali. Reagovalo se sa različitih nivoa vlasti, od resora spoljnopolitičkog do nivoa predsedničkog, uključujući ne samo Kremlj već i komentar šefa države Vladimira Putina, kroz kontra-pitanje američkom intervjuisti novinaru pred nedavni put u Njujork:

“Ne zaboravimo da je u Evropi američko taktičko nuklearno oružje. Da li to znači da su SAD okupirale Nemačku, ili da SAD posle Drugog svetskog rata nisu ni prekinule (njenu) okupaciju, nego samo preobrazile okupacione trupe, u snage NATO? A da vi, ako mi svoje sopstvene trupe držimo na sopstvenoj teritoriji uz granicu s nekom zemljom, vidite to kao zločin?”

Takvi planovi SAD izazivaju zabrinutost Rusije, reagovao je ruski MID. Devedesetih, Rusija je četvorostruko smanjila arsenal svojih nestrateških nuklearnih sredstava, “učinivši ih nerasporedivim” i uskladištenim u jednom centru unutar zemlje, izjavila je govornik resora Marija Zaharova. U isto vreme, SAD su u Evropi zadržale raspoređena taktička nuklearna sredstva – “ne samo u Nemačkoj, već takođe u Belgiji, Holandiji, Italiji i Turskoj”.

“Amerikanci modernizuju svoje vazdušne nuklearne bombe, dok evropske članice NATO osposobljavaju avione da nose takvo oružje”.

Politika podele nuklearnog oružja ne-nuklearnim članicama unutar NATO, uistinu je krešenje sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, izjavila je Zaharova. A upućena je i neka vrsta upozorenja Zapadu, kroz izjavu Putinovog šefa za štamu Dimitrija Peskova – da američki čin može poremetiti ravnotežu u Evropi i da će “besumnje zahtevati da Rusija preduzme neophodne protiv-mere, da obnovi stratešku ravnotežu i paritet”.

Ruski odgovor još nije precizno definisan, rekla je Moskva.

A sve zbog ideje o velikoj Evropi
Predstavnik SAD u ambasadi Amerike u Moskvi osporio je ispravnost ruske interpretacije sporazuma, rekavši da je američko oružje svejedno sve vreme pod američkom kontrolom – tako, da uopšte nije bitno gde je raspoređeno.

Argument SAD i komentatora koji zastupaju poziciju SAD jeste, da su A-bombe u Evropi samo simbol nastojanja Vašingtona, da postojanjem tog oružja, tu na tom mestu, “predupredi agresiju na evropske članice NATO”!

Ne uzima se u obzir da te same “zaštićene” saveznice u Evropi, dok im to nije diktatom nametnuto, nisu smatrale da su u opasnosti “od agresije”. Pre svega pet godina, 2010. – nemački Bundestag doneo je bio odluku i pozvao federalnu vladu da insistira na uklanjanju američkog nuklearnog oružja s teritorije Nemačke. Nije, dabome, do toga došlo.

U Evropi su, u međuvremenu, američkim političkim i finansijskim naporom kreirane okolnosti za poništenje procesa zbližavanja Rusije i Zapada kojim su “opasnosti” učinjene izlišnim. Te, 2010. – tadašnji politički vođi Nemačke, Francuske i Rusije (Merkel, Sarkozi i Medvedev), sastavši se bez prisustva Amerikanaca u Dovilu, u Francuskoj, osmelili su se da politički “sanjare” o nepodeljenoj Evropi i zajedničkoj odgovornosti Evrope i Rusije za bezbednost tog prostora. U takvoj klimi, industrijska i trgovačka saradnja zapada Evrope i Rusije dosegla je bila u tom trenutku razmere bez presedana, jer obe su strane propovedale sirovinsko-industrijsko-tehnološku i ekonomsku integraciju. Ali, to, te veze i rastuća saradnja, i jesu ključno što je Ameriku navelo da interveniše pučem u Ukrajini, obnovljenom, iz Amerike diktiranom konfrontacijom Zapad-Istok, pre nego što proces zbližavanja u Evropi ne odmakne i dok za to još ima vremena. Američki geopolitički analitičari zgražavali su se nad “procesom iz Maseberga” i tim što u Dovilu za stolom nije bilo Amerike. (Ilustracija, “Meseberg Process: Germany Testing EU-Russia Security Cooperation Potential”, Eurasia Daily Monitor Volume: 7 Issue: 191October 22, 2010.)

Naslutila se opasnost da SAD u Evropi izgube najbogatiju koloniju a dobiju ojačalog konkurenta. Godinu pre Dovila, bilo se već siglo dotle da je vlada Nemačke podržala zahtev javnosti da se nuklearno oružje SAD u Nemačkoj ukloni iz te zemlje, a za njom, su to isto bile učinile i Belgija i Holandija.

Četiri godine posle Dovila, stvari u Evropi nisu više kakve su bile, ali bolje su sa stanovišta Vašingtona. Septembra 2014, NATO je afirmisao “centralizaciju pretnje nuklearnom odmazdom” u ime svih članica, vraćenih pod krilo SAD, frazom dokumenata da u toj strategiji ključnu ulogu ima nuklearna moć Amerike. Tada je proklamovan i zastoj u daljim američko-ruskim pregovorima o smanjivanju nuklearnog arsenala, a umesto toga, data je najava da će postojeće nuklearno oružje SAD u Evropi ostati tamo gde jeste bez vremenskog ograničenja – u bazama o čijoj sudbini ne odlučuju zemlje u kojima su te baze – nego Amerika. I, zapravo, to je priča o unapređenim bombama. Ukinuto je, povodom Rusije razmišljati o saradnji. Nametnuto je, o bombama i američkim avionima.

Izvor Balkanmagazin, 07. oktobar 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u