GUBI LI SRBIJA SVOJE POSLEDNjE NOVINE (2) ILI LjILjANA SMAJLOVIĆ: LIST PRISTOJNE SRBIJE

Srpska država postavlja polovinu članova uprave „Politike”. To automatski znači da javnost ima pravo...

Srpska država postavlja polovinu članova uprave „Politike”. To automatski znači da javnost ima pravo da zna sve što je u vezi s „Politikom”, jednom od poslednjih ustanova koje su Srbiji ostale iz davnina

Dobrojutro, Ljiljo, što širiš dezinformacije kad se istina nemože sakriti neistinitim i lažnim informisanjem javnosti. Poz. Raja Rodić

SMS poruka osnivača „Kurira” zatekla me u Lajpcigu, na konferenciji Evropskog centra za slobodu medija (ECPMF, European Centre for Press and Media Freedom), nove medijske kooperative za zaštitu novinarske profesije, u čijem sam Upravnom odboru.

Pretpostavljam da je Rodića, nedavno osuđenog na dve godine zatvora i šest godina zabrane obavljanja svih dužnosti vezanih za raspolaganje, upravljanje i korišćenje tuđom imovinom, naljutila naša jučerašnja naslovna strana („Kurir” ponovo pokušava da kupi „Politiku”) toliko da mi se obratio u maniru beogradskog tabloida.

Nije lepo rugati se, ali Rodićeva poruka glavnoj urednici „Politike” možda najbolje ilustruje jaz koji postoji između profesionalnih pristojnih medija – i onih drugih. To su različiti svetovi.

Novine koje upravo čitate najuglednije su koje su ikada postojale u našem delu Evrope, ali ni to nije dovoljno reći da bi se objasnili mesto „Politike” u istoriji Srbije, i moć „Politike” nad kolektivnom imaginacijom srpske nacije..

Da tabloid sumnjive reputacije želi da kupi dragulj srpskog novinarstva prvi put smo saznali pre nekoliko godina, još za vlasti Demokratske stranke, i to zahvaljujući svađi Čedomira Jovanovića sa „Kurirom”. Gorko sada zvuči prisećanje da je javnost u Srbiji pre deset godina bila razočarana i izborom nemačkog VAC za partnera „Politici”, jer se činilo da je ovaj lanac nemačkih provincijskih listova nedovoljno ugledan partner čak i onoj „Politici”, čiji se ugled znatno srozao devedesetih godina prošlog veka. A sada je taj lanac prodao svoja potraživanja Aleksandru Rodiću i onima koji stoje iza njega.

Nešto tu do neba smrdi. „Politika” će nastaviti profesionalno da obaveštava svoje čitaoce apsolutno o svemu što njeni novinari saznaju, kad je reč o mutnim radnjama u kojim je vlasništvo nad „Politikom” menjalo ruke. O sudbini ovog lista ne bi se smelo govoriti krišom i u uskim krugovima. Kad su privatni vlasnici „Vol strit žurnala” prodavali ovaj ugledni list Rupertu Mardoku, podnosili su javnosti računa o kupoprodaji jer je medijski mogul za njih predstavljao „reputacioni rizik”.

Srpska država postavlja polovinu članova uprave „Politike”. To automatski znači da javnost ima pravo da zna sve što je u vezi s „Politikom”, jednom od poslednjih ustanova koje su Srbiji ostale iz davnina. Prikrivanje bilo čega u vezi s „Politikom” zato bi bio – poslužiću se rečnikom tabloidnih kolega – prvorazredni skandal.

Izvor Politika, 09. 10. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u