KO POKUŠAVA DA KUPI „POLITIKU“ (2) ILI LjILjANA SMAJLOVIĆ: POLITIKA IZMEĐU RAJE I GRAJE

Da li država izlazi iz medija da bi u njih ušli Rodići ili Peconi?...

Da li država izlazi iz medija da bi u njih ušli Rodići ili Peconi?

Pokušaj neprijateljskog preuzimanja „Politike” bio bi svojevrstan vid divljaštva, čak i da na najugledniju srpsku medijsku ustanovu ne nasrću vlasnici jednog od najgorih tabloida u novijoj istoriji naše zemlje.

Ali nije ovde reč samo o predatorskom kapitalizmu. „Kurirov” napad na „Politiku” je objava završne faze kulturnog rata, u kom su se linije fronta tako ispomerale da, ako „Politika” padne, neće biti potrebno ni da se vode pregovori o kapitulaciji pristojne Srbije.

Vlasnici „Kurira” nisu dali nijedan dokaz da su od nemačkog VAC-a kupili potraživanja koja „Politika” ionako osporava. Nemaju dokaze da su bilo šta kupili, ali vode prljavu kampanju protiv lista koji tobož pokušavaju da kupe. Sve živo što imaju su više puta stavili pod hipoteku, ali ne prezaju ni od čega da pod kontrolu stave list za koji istovremeno izmišljaju da je dužan pedeset miliona evra.

Naravno da nisu Rodići ti koji su izmislili trange-frange trgovinu, fingiranje tržišta i kupovinu bez novca. U napad na „Politiku” oni su samo uložili svoje posebne veštine u razaranju ljudi i institucija. „Hedž fondovi” u Americi ne mare za pustoš koju za sobom ostavljaju u lokalnim zajednicama, ali nemaju tabloide da ih kao prethodnicu šalju da uz psovačku hajku lome otpor žrtava.

Zato nije čudo da se ljudi ustručavaju da se suprotstave „Kuriru”. Preksinoć je predsednik Srbije izložen pogrdama samo zato što se usudio da javno kaže da bi bila katastrofa da „Politika” počne da liči na „Kurir”. Tabloid je munjevito našao čak dva poznata advokata, Tomu Filu i Borivoja Borovića, koji su očitali lekciju Tomislavu Nikoliću da je „zloupotrebio funkciju i uticaj” i „izvršio pritisak” na medije. „Kurirovi” stručnjaci se čak pretvaraju i da veruju kako su Rodići „Politiku” kupili na berzi, kroz deonice.

A juče se u hajku uključio i Milomir Marić, da objasni kako su ljudi nekad učili da čitaju iz „Politike”, a sad se uz njenu pomoć odvikavaju od čitanja. Znate Milomira Marića? Otkrio je najnižu stepenicu rijalitija a izdaje se za novinara, pa mnogi građani Srbije misle da je novinar čovek koji ubacuje ili izbacuje iz štale u „Farmi”.

Lakoća kojom ovaj list pronalazi „stručnjake” koji će da potvrde ono što Raji i Aci odgovara nije vest, ali jeste važan deo društvene moći „Kurira”. U neuređenom društvu se moć stiče i tako da se ničeg ne stidite i da ni od čega ne prezate. Paukova mreža uticaja „Kurira” u srpskom društvu nalik je onoj „žutoj hobotnici” s grafikona koji je Savet za borbu protiv korupcije nacrtao o isprepletenosti njihovih firmi i mreži prebacivanja potraživanja.

Postojao je „Kurir” i pre stotinu i više godina, kada su Ribnikari osnovali „Politiku”, samo se niko više ne seća kako se tada zvao jer su svi ondašnji „kuriri” izumrli. I nije tu posredi nikakva specijalna srpska rugoba: hoće to u fazi „divljeg kapitalizma”, razaranja porodice i slabljenja institucija. „Kurir” po sebi ne predstavlja ništa, on je snažan samo ako postoji uporedo s kriminalnim nemarom države. Taj nemar je stvarna pretnja sudbini „Politike”, koja je delom još u državnom vlasništvu.

Da li država izlazi iz medija da bi u njih ušli Rodići ili Peconi?

Vlast Borisa Tadića prva je pokušala da tajno proda „Politiku” „Kuriru”, ali je ta bruka sprečena. Aleksandar Vučić je po dolasku na vlast 2012. godine obećao da će se do kraja avgusta te godine znati potpuna istina o kupovini „Politike”. Trideset meseci kasnije, na vrhuncu moći, izjavio je da ni Sveti Petar ne bi mogao da razmrsi vlasništvo „Politike”. Hoće li ostati na tome da država ne može ništa ili će istražni organi ipak uspeti da raspetljaju pipke te hobotnice?

Izvor Politika, 18. 10. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u