KOMANDANT RUSKIH OPERACIJA U SIRIJI: IMAMO SVE MOGUĆNOSTI DA NAPADNEMO ISLAMSKU DRŽAVU I U IRAKU

Kada se govori o IDIL, ne treba zamišljati da su to banditi sa automatima...

Kada se govori o IDIL, ne treba zamišljati da su to banditi sa automatima i dugačkim sabljama, koji ništa drugo ne umeju sem da odsecaju glave. Oni umeju da ratuju

Vojni dopisnik ruskih najčitanijih novina Komsomolskaje pravde Viktor Baranec je razgovarao sa načelnikom Glavne operativne uprave Generalštaba generalom-pukovnikom Andrejom Kartapolovim, koji rukovodi operacijom u Siriji.

Pre skoro 90 godina, veliki vojni teoretičar i praktičar Maršal Sovjetskog Saveza Boris Šapošnjikov je Generalštab nazavo „mozgom armije“. A Glavna operativna uprava (GOU) GŠ je uvek bila i ostala osnovni centar tog „mozga“. Sve što se danas dešava u našoj armiji – od njene izgradnje do modernizacije, a takođe i operativnih priprema, dislokacije vojske, vojnih vežbe, bojevih gađanja, plovidbe brodova, letova aviona – sve se to čini po volji GOU i pod njenom budnom kontrolom. Između ostalog i – planiranje i sprovođenje strateških operacija i onih dejstava koje danas naše vazdušno-kosmičke snage sprovode u Siriji.

Kako su one pripremane? Kakav je bio njihov smisao? Zašto je odlučeno da se u okviru ovih dejstava upotrebe samo avioni i helikopteri? Kakvu ulogu igraju naši borbeni brodovi, koji izvršavaju zadatke u istočnom delu Sredozemnog mora? Za odgovore na ova i mnoga druga pitanja, zamolio sam za mišljenje načelnika Glavne operativne uprave – zamenika načelnika Generalštaba general-pukovnika Andreja Kartapolova.

General je razovarao sa mnom u svom radnom kabinetu. Naš razgovor su neprestano prekidali telefonski pozivi – Andrej Valerjevič je primao raporte o izvršavanju borbenih zadataka naše avijacije u Siriji, slušao naredbe načelnika Generalštaba, izdavao naređenja podčinjenima: jednom – da odmah razmotri operativnu situaciju sa sirijskim komandantom, drugom – da odleti u Carigrad na pregovore sa turskim oficirima, trećem – da se spremi za sledeću seansu tele-razgovora sa Pentagonom o „pravilima ponašanja“ naših i američkih pilota na nebu Sirije. Neprekidan visoki napon borbenih dejstava, koji se odigravaju mnogo hiljada kilometara od Moskve, bukvalno „varniči“ iz telefonske slušalice. Na moja pitanja on je odgovarao generalštabno strogo, snajperski usmeravajući svaku reč (operativci ne vole liriku). Na neka od mojih pitanja on uopšte nije ni odgovorio – odgovori na ova pitanja mogli bi otkriju tajne borbenih dejstava ili su izlazila iz okvira kompetencija načelnika GOU. Dozvolite mi da ga predstavim.

Zamenik načelnika Generalštaba, general-pukovnik Andrej Kartapolov rođen je 1963. godine u Vajmaru (DDR). Obrazovanje: srednja škola, Moskovska viša opštevojna komandna škola, Vojna akademija Frunze, Vojna akademija Generalštaba. Komandovao vodom, četom, bataljonom, pukom, divizijom, armijom. Bio je e načelnik štaba brigade, divizije, vojnog okuga, načelnik uprave u Glavnoj operativnoj upravi Generalštaba. Od 2014. godine – načelnik GOU GŠ. Nagrade: orden Za zasluge pred Otadžbinom IV stepena sa mačevima, Orden Hrabrosti, orden Za vojne zasluge, mnoge vojne medalje.

Kada je tačno doneta odluka o početku prebacivanja naše borbene tehnike u Siriju?
— Sledeće pitanje.

Od čega je Generalštab počeo svoj rad u vezi sa ratnim dešavanjima u Siriji?
— Mi rad nad sirijskim problemom nismo prekidali ni minuta. Neprestano smo pratili tamošnju situaciju. Zato što je Sirija naš stari partner, saveznik, tamo su stalno radili naši savetnici. A od početka tih antivladinih protesta, koji su potom prerasli u ovu -situaciju, mi smo pratili situaciju u Siriji u praktično neprestanom režimu. I šta se tamo dešava, i kako se dešava mi uvek znamo.

A koji je ipak bio prvi korak ruskog Generalštaba još do početka primene naše avijacije u Siriji?
— Mi smo sazvali koordinacioni komitet, koji sada radi u Bagdadu. Eto tim pitanjem smo se na prvom mestu bavili. Mi smo se borili da taj komitet proradi.

Čime je bila izazvana odluka da se stvori taj koordinacioni komitet? Koja je njegova ideja?
— Mi smo shvatali, da se dejstvima takozvane međunarodne koalicije na čelu sa SAD, koja se bavila jedino bobardovanjem objekata iz vazduha, IDIL ne može uništiti (IDIL – u Rusiji zabranjena teroristička orgaizacija) – prim. red.). To se može učiniti jedino izvršavanjem zadataka na zemlji. A na zemlji tamo nema ko da ratuje, sem armije Sirijske Arapske Republike. Zato smo upravo od nje i počeli. A, da bi se koordinisala dejstva, nama je bilo potrebno da ujedinimo napore onih država i onih snaga koje ratuju sa IDIL na zemlji. Dobivši podršku iz vazduha, sirijska vojska je na određenim delovima fronta prešla u napad protiv terorista.

Da li ste pozvali američke predstavnike u taj koordinacioni komitet?
— Od samog početka. Kada sam bio u Bagdadu, ja sam praktično ceo dan čekao, nadajući se da će američki partneri pristati na kontakt. Ali nisam dočekao i otišao sam.

Zašto su oni odbili to?
— Oni imaju niz razloga zašto to neće da čine. Oni smatraju za sebe ponižavajućim da priznaju da bez Rusije oni ne mogu da reše svoj problem koji su upropastili još pre godinu dana. Oni ne žele da se o njima kaže da na bilo koji način uzajamno deluju sa Asadom, koga su poslednjih godina demonizovali. I još oni u suštini teško da poseduju neophdnu količinu informacija o objektima IDIL, o čemu očigledno govore i rezultati njihovih udara. O realnim objektima terorista oni imaju maglovitu predstavu, što ih je sramota da priznaju.

Od čega je GOU počelo pripremu za dejstva u Siriji?
— Od procene situacije i pripreme predloga našem rukovodstvu za rešavanje ovih ili onih zadataka.

Rukovodstvu Ministarstva odbrane i Generalštaba?
— Naravno.

A koji je tada glavni zadatak stajao pred GOU neposredno pre operacije?
— Bilo je potrebno da što potpunije realizujemo sve mogućnosti koje imamo za prebacivanje tehnike, naoružanja i rezervi materijalnih sredstva u Siriju.

Kako ste uspeli da operativno i tajno rešite ovaj problem?
— Izkoristili smo ceo niz različitih tehnika tehničkog, informacionog i taktičkog karaktera. Rezultat je poznat.

Ali Obama tvrdi da je američka obaveštajna služba „sve videla“.
— Da je zaista „videla“, Obama teško da bi ćutao…

Pa ipak, vi ste dobijali informacije o tome da su SAD nešto nanjušili, da smo se pokrenuli?
— Mi smo ove informacije, nesumnjivo imali. Međutim, videli smo da oni ne shvataju suštinu našeg rada i nemaju predstavu u kom pravcu je ona usmerena. Zato nam i nisu smetali.

Možda su se oni jednostavno zapetljali u vašim kombinacijama, i nisu procenili njihovu suštinu?
— Ne želim da vređam naše američke kolege. Šta su mislili neka ostane njihova tajna.

Na koji način je Generalštab dobijao informaciju o dislokaciji snaga IDIL?
— Mi imamo razrađen ceo sistem obaveštajnih sredstava koja su neprestano u dejstvu. Zato za nas praktično nema tajni u vezi ovoga…

Možete li nam reći šta konkretno ulazi u taj sistem? To je kosmos, to su avioni, to su dronovi, to je radioelektronsko osmatranje, i to je nakraju krajeva zemaljsko osmatranje?
— Ja sam vam već rekao – deluje ceo kompleks obaveštajnih snaga i sredstava…. U neprekidnom radu. Uz izuzetak kopnenog pešadijskog osmatranja, koje mi tamo na terenu nismo vršili. Iz prostog razloga što tamo nema naših kopnenih jedinica.

Kako vi procenjujete taktiku odreda IDIL, njihovog naoružanja? Imaju li teroristi mobilne zenitne raketne komplekse (PZRK)?
— Mi imamo informaciju da tamo postoje PZRK, ali za sada nismo videli njihovu praktičnu primenu. Zato pojava takvog oružja kod terorista u ovom trenutku može biti svedočanstvo o nečijem nerazumnom pristupu rešenju ovog pitanja…

Vi imate u vidu na moguće isporuke teroristima američkih PZRK tipa Stinger?
— Moguće. Idemo dalje. Što s tiče taktike terorista. U IDIL je mnogo bivših oficira, koji su služili u iračkoj armiji za vreme Sadama Huseina. I oni su iz ove armije otišli samo zato što su Amerikanci, razrušili i okupirali Irak, a oni su kao patriote svoje države (mogu se oni i tako nazvati) odlučili da se protiv toga bore. Naravno to je bila greška, što su oni odlučili da se bore, stupivši u odrede IDIL, ali to je njihov izbor. Ovi oficiri poseduju prilično visoke tehnike i znanja, oni su sposobni da organizuju i obuče ljude. Zato su određeni odredi odlično pripremljeni.

Plus – oni su zarobili mnogo oružja na skladištima iračke armije, a i delom i od sirijske armije. To je upravo ono oružje koje su naši američki partneri aktivno isporučivali u Irak. A tamo ima i tenkova Abrams M1 i oklopnih transportera i artiljeriskih sistema i mnogo toga drugog. Zato, kada se govori o IDIL, ne treba zamišljati da su to obični banditi, propalice sa automatima i sa dugačkim sabljama, koji ništa drugo ne umeju sem da odsecaju glave. Oni umeju da ratuju, oni su uvežbali različite taktičke tehnike, koje su naučili za vreme borbenih dejstava protiv iračke armije, protiv sirijske armije. I počesto te tehnike vrlo uspešno primenjuju.

Koliko boraca danas imaju jedinice IDIL?
— Po različitim procenama od 30 do 80 hiljada. Pošto je kao i obično istina negde na sredini, ajde da pričamo o 40-50 hiljada.

Koalicija koju predvode SAD je više od godinu dana bombardovala IDIL. Ali pri tom smo videli da se sirijska teritorija koja je pod okupaciom IDIL povećala skoro do 75%. Kako vi to komentarišete?
— Koalicija koju predvode Sjedinjene Države udare iz vazduha nanaosi po objektima infrastrukture IDIL. To su mostovi, putevi, eketrične centrale, toplotna mreža, vodovodi, crpne stanice. Ovo život ljudi čini nepodnošljivim. Ova dejstva nisu toliko otežala delovanje IDIL, koliko su kardinalno otežala delovanje vladine vojske predsednika Asada. Na taj način su oni, govoreći jedno, u suštini, smanjivali borbeni potencijal oružanih snaga Sirije. Zbog toga je armija Sirije predavala sve više i više pozicija, jer je bilo otežano snabdevanje, jer nije bilo vode, nije bilo grejanja, nije bilo hrane. A IDIL to nije ni bilo potrebno. Oni su se snabdevali u drugim susednim državama, isporučivano im je (a mi znamo ko je isporučivao, ali za sada nećemo o tim organizacijama i državama govoriti). Zato je takvo stanje.

Kako vi procenjujete borbeni potencijal i naoružanje takozvane „umerene opozicije“, odakle njoj oružje?
— To se na Zapadu govori o „umerenoj opoziciji“, ali mi tako nešto u Siriji za sad ne vidimo. Može se ona nazvati na razne načine – umerena ili neumerena, ali svaki čovek koji sa oružjem u rukama ratuje protiv zakonite vlasti – koliko je umeren?… Mnogim odredima IDIL su razne države isporučivale oružje. Jer tamo jedne odrede podržava i snabdeva jedna država, druge odrede podržava i snabdeva druga država a treće odrede – treća. I na taj način svi tamo šalju pare i oružje. Ti borci tamo pljačkaju, otimaju, dele međusobno sfere uticaja. Kada im ustreba para oni izjave da su aktivni borci protiv režima Asada. Njima onda daju pare, a posle toga oni počinju da ih troše u skladu sa ličnim afinitetima. I mi smo pitali, znate već koga – pokažite nam tu „umerenu opoziciju“…

Zašto je Generalštab došao do zaključka o primeni upravo avijacije?
— Zato što smo videli da je sve što čini koalicija pod vođstvom Sjedinjenih Država, jednostavno lažnjak… To je imitacija udara…

A da li vojne-vazdušne sile Sirije, Iraka, Irana učestvuju u vazdušnoj operaciji zajedno sa njima?
— Oni izvršavaju zadatke po svom planu.

Ali svoje planove oni sa nama koordinišu?
— Naravno.

Kako vi kontrolišete tačnost naših udara po IDIL?
— Počevši od momenta izbora cilja, kod nas se vrši ne manje od tri potvrde tačnosti, važnosti i karakteristika objekta.

Pomoću kojih sredstava?
— Pa istih onih o kojima sam već govorio. Deluje ceo kompleks – kosmičko, vazdušno, radio, radiotehničko osmatranje.

I dronovi?
— I dronovi, naravno. Mi, naravno, koristimo i te podatke koje dobijamo u okviru informacionog komiteta u Bagdadu, od naših partnera, od obaveštajnih službi Iraka, Sirije, Irana.

A da li postoje ozbiljni podaci, koji se koriste pri nanošenju raketno-bombarderskih udara?
— Oni imaju podosta informacija, ali mi svaku informaciju proveravamo. I izbor za nanošenje udara, naravno ostaje na nama.

Zašto su SAD odbile da nam pruže podatke o pozicijama takozvane Sirijske slobodne armije i o pozicijama IDIL? Da li nam oni sada daju te informacije ili ne?
— Oni nam takve informacije ne daju. Mi smo se ne jednom njima obraćali i direktno, mnogo puta smo o tome govorili u sredstvima javnog informisanja. Uzroci ovakvog ponašanja nam do dan danas nisu jasni. Ili oni te podatke nemaju, ili ako ih oni imaju, onda ih kriju od nas – znači ne žele da mi nanosimo udare po realnim pozicijama IDIL.

Kako se menja taktika delovanja IDIL posle naših raketno-bombarderskih udara?
— Teroristi napuštaju svoje položaje, povlače se u pozadinu, pokušavaju da se sakriju u teško dostupne vrleti, u različite pećine, kanjone. Drugo, oni pokušavaju da se sakriju u džamijama i u bolnicama. Mi smo, kad smo kod toga, pokazivali preko TV snimaka koji sve to dokumentuju. I pokušavaju da se degrupišu pod maskom civilnog stanovništva.

A da nije rano sirijska armija počela kopnenu operaciju? Da li je ona spremna, ima li rezultata?
— Znate, teško mi je da procenim koliko je sirijska armija bila spremna za ofanzivna dejstva. Ja mogu da izvedem samo jedan zaključak, da čak i u takvom stanju, u kakvom se danas nalazi sirijska armija, ona je uspela da pređe u napad, a znači da su naši udari dobrano smanjili borbeni potencijal protivnika. Za prvih nekoliko dana ofanzive oslobođeno je više od deset naseljenih mesta, danas je oslobođen jedan krupan grad koji se zove Ačan, a njega su teroristi dugo držali. Prvog dana je bilo oslobođeno oko 90 kvadratnih kilometara u toku ofanzive. Zato mislim da sirijski oficiri bolje znaju, a oni su smatrali da mogu da krenu u protivnapad.

Čime je bila izazvana neophodnost naših raketnih udara sa Kaspijskog mora? To je bilo dogovoreno sa Iranom i Irakom?
— Da. Ja sam o tome govorio na brifingu. Mi smo na vreme usaglasili sa našim partnerima iz koordinacionog komiteta, u kome su ne samo Sirija već i Iran i Irak, prolet naših raketa. A neophodnost je bila izazvana time što smo 5. i 6. oktobra pronašli nekoliko veoma važnih objekata koji su morali biti vrlo tačno gađani. Aviacija nam je već bila raspoređena na druge objekte, koji su bili ranije locirani. I doneta je odluka o nanošenju udara krilatim raketama.

Pentagon tvrdi da su četiri rakete eksplodirale ili pale negde usput. Kakav je vaš odnos prema toj informaciji?
— Pentagon može da tvrdi šta god hoće. Neka pokažu bar nešto. Sve naše rakete su pogodile ciljeve.

A grupa naših brodova u Sredozemnom moru, po potrebi, može takođe biti aktivirana u Siriji?
— Naravno.

Kakva je to grupa u ovom trenutku?
— Naša grupa u Sredozemnom moru u prvom redu obezbeđuje dopremu materijalnih sredstava. Da bi to snabdevanje bilo bez problema, tamo je formirana i grupa borbrnih brodova između ostalih plovila. Plus ta grupa garantovano obezbeđuje protiv-vazdušnu odbranu naše baze. Mi ni na koji način tu PVO ne usmeravamo protiv država koalicije.

A, ako Generalštab dođe do zaključka da treba hitno, ovog momenta naneti raketne udare sa brodova po pozicijama IDIL, da li to može biti urađeno?
— Može.

Da li se danas može govoriti o stvaranju dve kompletne ruske baze u Siriji – kopnene kod Latakije i pomorske u Tartusu?
— Ja bih pre govorio o stvaranju jedne ruske vojne baze. To će biti jedna baza koja će u sebe uključiti nekoliko komponenti – morsku, vazdušnu i kopnenu.

Naoružana sirijska „umerena“ opozicija daje signale o svojoj spremnosti da učestvuje u borbi protiv IDIL. Kakav je vaš odnos prema tim signalima?
— Mi smo spremni da zajednički radimo sa njima. Ili neka dođu u Bagdad i neka učestvuju u koordinacionom komitetu.

A, ako bude prihvaćen taj predlog, da li će to umnogome promeniti taktiku delovanja koalicionih snaga? Da li će to promeniti karakter rata sa IDIL?
— Ako prestanu da ratuju sa vladinim trupama i počnu da ratuju sa IGIL, onda se može promeniti. Ali ako budu govorili da ratuju sa IDIL a nastave da ratuju sa vladinim trupama, ništa se neće promeniti.

Malopre ste rekli da odredi IGIL menjaju taktiku, da se kriju u bolnicama, u džamijama, u naseljenim mestima, dekoncentrišu se. Da li to izaziva kod Generalštaba i u sirijskoj armiji shvatanje da takođe treba menjati taktiku, da bi se odatle preciznije izbacili teroristi. Da li je vreme da se izaberu novi „instrumenti“?
— Mi imamo sasvim dovoljan izbor i snaga i sredstava da se borimo sa IDIL uzimajući u obzir i tu taktiku, ne dirajući ni najmanje ni džamije, ni bolnice, ni mirne građane.

Ministar odbrane SAD nas je neki dan plašio da će grupa ruske vojske imati velike gubitke. Šta bi to trebalo da znači, da nas plaši da će isporučiti Stingere? Kako ste vi shvatili tu izjavu? Liči na pretnju?
— Mi ovu izjavu shvatamo kao izraz najvećeg neprofesionalizma. Ne može političar ozbiljnog nivoa da sebi dozvoli takvu izjavu. Tim pre što je reč o saveznicima, koji su pobedili Hitlera u Drugom svetskom ratu (želeo bih da na to podsetim). A šta je on imao na umu – neka ostane na njegovoj savesti. Setite se kako je Lav Tolstoj odgovorio Leonidu Andrejevu: „On me plaši, a ja se ne bojim“.

Može li se situacija razviti na taj način da ćemo morati da u Siriju prebacujemo kopnene snage, koje bi uzele učešća u borbenim dejstvima?
— To ne dolazi u obzir. Naše kopnene snage ni u kom slučaju neće uzimati učeća u kopnenoj ofanzivi. O tome je govorio i naš predsednik.

Ako saznate da se američki PZRK Stinger nalaze kod IDIL ili kod takozvane Slobodne sirijske armije, kakva će biti vaša reakcija?
— Ja mislim da o tome treba postaviti pitanje na Savetu Bezbednosti OUN. Da se tamo razmotri.

Naši avioni udaraju po formacijama IDIL u Iraku?
— Ne. Mi radimo u Siriji, zato što nam se obratio predsednik Sirije sa molbom za pomoć u borbi sa IDIL na teritoriji njegove države. Ako takva molba dođe sa strane iračkog rukovodstva, mi ćemo sačekati odluku rukovodstva naše države.

Kažu da je, čini se iračka molba već stigla?
— Već sam odgovorio na to pitanje…

Kako se obezbeđuje uzajamno delovanje između naših vazdušno-kosmičkih snaga, našim oficirima i sirijske armije? Ima li ili nema naših oficira u redovima sirijske armije?
— Ne. Naša grupa deluje samostalno. A pri našem štabu u Siriji se nalazi omanja operativna grupa sirijskih oružanih snaga, koja obezbeđuje koordinaciju sa letovima sirijskih vazdušnih snaga i daje nam tačne podatke, gde je prednji kraj vladinih trupa.

Kakva je situacija u ovom trenutku na sirijskom frontu, šta mi radimo, a šta Sirijci?
— Mi nastavljamo da obavljamo svoje zadatke. Od početka operacije izvršili smo više od 600 naleta.

Od 30. septembra?
— Da, od 30. septembra. Po više od 380 objekata IDIL su naneti udari. Po različitim podacima, bande IDIL su pretrpele ozbiljne gubitke. Primetili smo i slučajeve panike, primećeni su i slučajevi bežanja sa pozicija. To takođe mnogo šta govori. Naravno, ovo oduševljava i vladine snage, koje su prešle u kontranapad. Kako je rekao jedan od sirijskih generala, dejstva ruskog RV su vratila osmeh na lica sirijske dece.

Da li Amerikanci traže kontakt sa Ministarstvom odbrane Rusije, sa Generalštabom?
— Oni su prinuđeni da to čine. Oni su nas zamolili da organizujemo videokonferenciju.

Oni će biti u Vašingtonu a vi u Moskvi?
— Mi smo se složili. Mi smo spremni da sa njima radimo bilo gde, na bilo kom nivou, u bilo kojoj tački zemljine lopte. Ako im je zgodnije da rade iz Vašingtona, mi ćemo raditi iz Moskve.

Kako vidite krajnji cilj našeg delovanja u Siriji?
— To je bez svake sumnje uništenje snaga IDIL i prelazak sirijske krize u političke vode.

A ako se ipak pojavi neophodnost da se nanesu raketno-bombarderski udari po IDIL na teritoriji Iraka, Rusija će prihvatiti takvu molbu?
— To je odluka Vrhovnog glavnokomandujućeg. Ali sve tehničke mogućnosti za ovo postoje.

U ovom trenutku Amerikanci, Francuzi nanose udare po IDIL?
— Amerikanci nanose udare po objektima koji se nalaze na teritoriji koju kontroliše IDIL.

Pojavila se vest da su par francuskih aviona poleteli da bombarduju. Imate li vi te podatke?
— Imamo te podatke, ali ne znamo, koje tačno objekte će gađati francuski avioni.

Vi niste imali mogućnosti da to vidite pomoću tih sredstava kojima raspolažete?
— Mi pred sobom nismo imali takav zadatak.

Imate li osećaj da Amerikanci počinju da shvataju, da IDIL treba zajedno da tučemo? I da zato počinju da se vrzmaju oko nas?
— Znate, Amerikanci su vrlo pragmatični ljudi. Ali im je jako teško da priznau sopstvene promašaje. Kada oni sazru do toga da su ipak pogrešili, tada će oni, nadam se, doneti utemeljenu odluku.

Hajde da pretpostavimo, da se oni ipak slože da rade sa nama u istoj koaliciji. Šta je u tom slučaju potrebno?
— Njihova želja.

Zašto su SAD tako pakosno reagovale na lansiranje naših raketa „Kalibar“ sa Kaspijskog mora?
— Zato što su u potpunosti prespavali lansiranje krilatih raketa sa mora.

A zašto?
— Zato što su sve njihove mogućnosti o kojima govore kao o bezgraničnim, u stvari dečija bajka.

Dva ličnih pitanja. Koliko noći od početka naše vazduhoplovne operacije ste prespavali u zadnjoj sobi svoje kancelarije? Jedan od vaših pomoćnika je priznao…
— Sledeće pitanje.

Iza vaših leđa je mnogo ikona. Zašto su one ovde?
— Ja sam verujući čovek. Deo ikona su mi poklonili, nešto sam sam nabavio, kada sam bio na raznim mestima. A pored toga ja verujem u ispravnost ovog posla koji radimo….

Prevod Hadži Slobodan Stojičević
Izvor Komsomolskaja pravda / Srbin.info, 18. 10. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u