SRPSKA POLITIKA U SEDAM TAČAKA

Za evropski put, za zaštitu kulturne baštine i naroda, protiv nezavisnosti i članstva Prištine...

Za evropski put, za zaštitu kulturne baštine i naroda, protiv nezavisnosti i članstva Prištine u Unesku – bez disonantnih tonova

Državni vrh, Srpska pravoslavna crkva i Srpska akademija nauka i umetnosti saglasni su oko protivljenja Srbije prijemu Prištine u Unesko, nepriznavanja nezavisnosti Kosova i nastavka puta srpske države ka EU, uz održavanje tradicionalno dobrih odnosa sa Rusijom, Kinom i drugim zemljama.

To su glavni zaključci jučerašnjeg sastanka na Andrićevom vencu, u kojem su učestvovali predstavnici državnog vrha, kao i čelnici SPC i SANU. Među sedam zaključaka ovog susreta, navedenih u saopštenju Predsedništva Srbije, navodi se i zalaganje za nastavak briselskog dijaloga, ali i za formiranje Zajednice srpskih opština.

Tročasovnom sastanku, upriličenom veče pred današnje izjašnjavanje Izvršnog saveta Uneska o članstvu Kosova u toj organizaciji, prisustvovali su, između ostalih, predsednik Tomislav Nikolić, premijer Aleksandar Vučić, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, ministri Ivica Dačić, Nebojša Stefanović, Bratislav Gašić i Nikola Selaković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, patrijarh SPC Irinej, ali i predsednik SANU Vladimir Kostić, čije je učešće na sastanku do poslednjeg momenta bilo upitno.

Podsetimo, posle Kostićeve izjave date u nedelju da je za Beograd „u ovom trenutku jedina politička mudrost na koji način, s elementima dostojanstva, napustiti Kosovo, jer ono ni de fakto ni de jure nije u rukama Srbije”, predsednik Nikolić je javno postavio pitanje da li čovek s takvim stavovima uopšte može da ostane na čelu SANU. Potom je Kostić odlučio da ipak ne prisustvuje jučerašnjem susretu, tvrdeći da u SANU ima boljih eksperata od njega za pitanja o kojima će biti reči na Andrićevom vencu.

Na kraju, premijer Aleksandar Vučić juče je novinarima saopštio da je lično zvao Kostića na sastanak, iako se, kako je rekao, ne slaže s njegovom izjavom o Kosovu. „Pustite demokratski dijalog. Svako ima pravo da kaže šta misli”, obrazložio je premijer. Posle Vučićevog poziva, Kostić je odlučio da se pojavi u Predsedništvu, a izvor „Politike” kaže da je i govorio na sastanku, ali i da su drugi učesnici razmenili mišljenja o njegovoj izjavi.

Ipak, prema istom izvoru, razgovor je sve vreme bio učtiv i uviđavan, o čemu bi trebalo da svedoči i jedinstvo iskazano u saopštenju objavljenom posle susreta. U tom dokumentu, učesnici su pozvali članice Uneska da odbace zahtev za prijem Kosova, o kojem će se Izvršni savet te organizacije izjašnjavati danas, na plenarnoj sednici u Parizu.

Za sada se, prema rečima Darka Tanaskovića, ambasadora Srbije u Unesku, ne zna ni u koliko sati će uslediti glasanje o ovoj temi, kao ni da li će mu prethoditi diskusija. S druge strane, premijer Vučić izjavio je da Srbija više šanse da ospori kandidaturu Prištine ima u novembru, na Generalnoj konferenciji Uneska.

Unesko daće konačnu reč o članstvu, ukoliko se Izvršni savet danas pozitivno izjasni o zahtevu koji je u ime Kosova podnela Albanija. Da li će tako i biti, trebalo bi da se zna po podne, jer je prema preliminarnom rasporedu ova tačka dnevnog reda zakazana kao deo druge sesije, koja počinje u 15 časova, kaže Tanasković za „Politiku”.

Ipak, moguće je da se objedini sa jednom stavkom koja je na prvom delu današnjeg zasedanja (od 10 sati). „To može biti proceduralna manipulacija, pa moramo da budemo oprezni. Mi ćemo od početka prve sednice svakako biti tamo”, najavljuje Tanasković. Budući da Srbija nije među 58 članica Izvršnog saveta Uneska, naša delegacija neće imati uticaja na ishod glasanja čiji tok može da poprimi nekoliko scenarija.

„Prva mogućnost je da se otvori rasprava, pa da se raspravlja i glasa. Druga opcija je da podnosioci zahteva zatraže zatvaranje debate i glasanja, ali za to im je potrebna natpolovična većina svih 58 predstavnika. Treća mogućnost je da neko predloži odlaganje debate ili amandmanima pokuša da izmeni nacrt odluke, ali je to malo verovatno”, kaže Tanasković. Nepoznato je i kako će izgledati glasanje, ali je sigurno da će biti javno i da će Prištini biti potrebna natpolovična većina predstavnika onih članica koji će učestvovati u glasanju, jer se glasovi uzdržanih ne broje.

Da li će se predstavnici izjašnjavati prostim podizanjem ruke ili prozivkom u kojoj će svaka delegacija morati da ukratko obrazloži svoj stav – što je Tanaskoviću najavljeno da bi moglo da se desi zbog delikatnosti situacije – takođe će se znati tek kad počne zasedanje. Ambasador Srbije u Unesku ranije je u toku jučerašnjeg dana za Tanjug podsetio da su 32 od 58 članica Izvršnog saveta priznale Kosovo, kao i da ne misli da je uopšte bilo moguće da se taj, po Srbiju nepovoljan odnos, radikalno promeni. Slično smatra i premijer Vučić, sudeći po izjavi datoj juče novinarima u Ljuboviji – da „naše šanse nisu velike na Izvršnom savetu, mnogo su veće na Generalnoj konferenciji Uneska”, koja zaseda od 3. do 18. novembra.

Ovo telo čine predstavnici 195 zemalja članica a da bi Kosovo i zvanično bilo primljeno u Unesko, biće mu potrebna dvotrećinska podrška svih delegata Generalne konferencije koji budu učestvovali u glasanju.

Vučić je rekao i da Srbija čini sve moguće napore kako bi sprečila prijem Kosova i najavio da će sat i po posle ponoći, u noći između utorka i srede, „razgovarati sa premijerom jedne zemlje od koga će tražiti podršku”. „Noćas u 1.30 imam razgovor, zbog razlike u vremenu, sa premijerom jedne zemlje, koga molim za podršku. Oni su priznali Kosovo, ali sada nova vlada preispituje odluke prethodne i nadam se da možemo da ih uverimo”, kazao je juče Vučić a prenele su agencije. Odluka da se zahtev Albanije za prijem Kosova uvrsti na dnevni red današnjeg zasedanja doneta je pre devet dana, na sednici Izvršnog saveta.

Tom predlogu, o kojem se nije glasalo, već je konstatovan bez izjašnjavanja, usprotivili su se Rusija, Kuba, Kina, Argentina, Španija i Brazil, najavljujući da će obrazložiti svoje stavove na današnjoj plenarnoj sednici.

Nikolić i Kostić razgovarali nasamo posle sastanka
Kako „Politika” nezvanično saznaje od jednog učesnika razgovora na Andrićevom vencu, svi pozvani kod Tomislava Nikolića su očekivali da će sastanak zbog delikatnosti političkog trenutka povodom zahteva Kosova da bude primljeno u Unesko biti napet, ali nije bio. Prvi se obratio domaćin, predsednik Nikolić, koji je govorio odmereno, bez prozivanja Vladimira Kostića, pa je to opustilo atmosferu.

Predsednika SANU je učestvujući u diskusiji rekao da mu je žao što su njegove reči tako dočekane i da je trebalo pročitati sve što je rekao, a ne samo dve rečenice. Kostić je napomenuo i da je u tom intervjuu rekao da se treba boriti i zubima i noktima, a ne samo ono na šta se reagovalo. „Mitropolit Amfilohije je govorio u svom stilu, s patriotskim nabojem o istoriji, ali to nije podiglo temperaturu. Patrijah Irinej bio je pomirljiv, pozivao je na jedinstvo, a svi su se trudili da budu u duhu zajedništva. Na kraju je sve tako i završeno, a predsednik Nikolić i Kostić ostali su u hodniku da još malo popričaju”, prepričava utiske jedan od učesnika sastanka kod Tomislava Nikolića.

Šta je zaključeno na sastanku kod Tomislava Nikolića
1. Sve institucije i državni organi Republike Srbije oštro se suprotstavljaju prijemu „Kosova” u članstvo Uneska i pozivaju članice Izvršnog saveta i Generalne konferencije pomenute međunarodne organizacije da zahtev „Kosova” i zemalja koje taj zahtev podržavaju odbiju i odbace. Srpske crkve i manastiri na Kosovu i Metohiji pripadaju baštini u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve i Republike Srbije, i svako otimanje te baštine značilo bi nedvosmisleno ugrožavanje opstanka najznačajnijih religijskih, kulturnih i istorijskih spomenika srpskog naroda, ali i evropskog i svetskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, ali i srpskog stanovništva koje i dalje živi na tom području.

2. Republika Srbija neće priznati nezavisnost „Kosova” i boriće se za očuvanje nacionalnog, duhovnog i kulturnog bića srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Istovremeno, svesni teške realnosti na terenu, a posebno zbog pogleda u drugačiju i bolju budućnost kako za Srbe, tako i za Albance na Kosovu i Metohiji, država Srbija, Srpska pravoslavna crkva i Srpska akademija nauka i umetnosti smatraju da je neophodno sve probleme rešavati na miran način i uz dodatne napore za uspostavljanje boljih odnosa sa Albancima. Podrška stvaranju Zajednice srpskih opština kao instrumenta zaštite kolektivnih političkih, ekonomskih, kulturnih i drugih prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji biće jedan od prioriteta državne politike u narednom periodu.

3. Srpska država nastaviće svoj put ka članstvu u Evropskoj uniji, uz održavanje i unapređenje tradicionalno dobrih odnosa sa Rusijom, Kinom i drugim zemljama. Takođe, dijalog u Briselu između Beograda i Prištine trebalo bi da se nastavi, a srpska vlada i njena delegacija imaju punu slobodu, u okviru Ustava Republike Srbije, da donose kompromisna rešenja, kojima bi Srbi i Albanci trasirali bolju saradnju i zajednički život u budućnosti.

4. Posebno je razmatran položaj Srba u celom regionu, potvrđena odgovornost i posvećenost Srbije dobrobiti Srba izvan Srbije, i posebno je istaknuta potreba još veće i značajnije saradnje i konkretizacije specijalnih i paralelnih veza koje Republika Srpska ima sa Srbijom, kako na polju, razvoja ekonomskih odnosa i infrastrukturnih projekata tako i u sferama kulture, umetnosti i sporta.

5. Svi organi i institucije Republike Srbije, u jeku migrantske krize i destabilizacije regiona, prepoznaju regionalnu saradnju, stvaranje boljih i viših oblika zajedništva i kooperacije sa drugim zemljama u regionu kao vitalni državni i nacionalni interes. Srbija će dati aktivan doprinos tome da mir i ekonomski prosperitet u našem regionu postanu glavne teme, umesto političkih zađevica.

6. Svi prisutni su se saglasili da je potrebno da u društvu vlada otvoren, kontinuiran dijalog o ključnim nacionalnim pitanjima, da ne postoje tabu teme i da je postojanje različitosti dokaz srpske tolerantnosti, srpske otvorenosti i srpske snage.

7. Po usaglašavanju osnovnih elemenata politike koju moramo da vodimo, potrebno je postići najviši stepen akcione sabornosti i jedinstva u sprovođenju politike oko koje su se saglasili najviši državni organi, Srpske pravoslavne crkve i SANU.

Autor D. Bukvić
Izvor Politika, 20. 10. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u