AMERIČKA REVOLUCIJA ODOZGO

DMITRIJ MINjIN Reklo bi se da prisustvujemo početku duboke transformacije vodeće svetske države Možda...

DMITRIJ MINjIN

Reklo bi se da prisustvujemo početku duboke transformacije vodeće svetske države

Možda će se nekome učiniti da ovo teško da može da bude istina, ali u SAD se, bukvalno pred našim očima, dešava revolucija. Započeta potpuno uobičajeno, kampanja za izbor predsednika SAD neočekivano je prerasla u ozbiljnu društvenu pojavu, koja obećava dalekosežne posledice. U obe najveće američke partije – demokratskoj i republikanskoj – najveći uspeh postižu kandidati koji ne samo da nemaju podršku partijskih bosova već im se u mnogo čemu suprotstavljaju. Kod republikanaca kandidat je milijarder konzervativac Donald Tramp, koji je popularnošću sve prevazišao, propovedajući „revoluciju zdesna“. Kod demokrata tipični levičar koga novac ne interesuje Berni Sanders velikom brzinom stiže Hilari Klinton, agitujući za „revoluciju s leva“. Obojica ozbiljno kritikuju establišment i zahtevaju odlučne promene u društvenom i političkom životu Amerike. Glavne američke partije, koje se u malo čemu razlikuju jedna od druge, naočigled postaju učesnici klasičnog levičarsko-desničarskog konflikta po evropskom, čak se može reći, i po svetskom uzoru.

U određenoj meri ono što se dešava čak može da se poredi sa smenom uloga demokrata i republikanaca posle dolaska na vlast Dvajta Ajzenhauera 1952. godine. Sve do tada, tokom čitave američke istorije, liberalna gledanja – konkretno pitanje rasne segregacije – bila su prisutnija kod republikanaca, dok je demokrate odlikovala veća konzervativnost. Međutim, kad je proslavljeni general odlučio da postane kandidat najstarije u zemlji Republikanske partije (Grand Old Party – GOP), ta partija je, zajedno s njim kao favoritom u predsedničkoj trci, prihvatila i njegova gledanja – konzervativnija, dok je svoju liberalnu prošlost ostavila demokratama. Od vremena Ajzenhauera takva identifikacija ostala je sve do danas. Međutim, tadašnja inverzija je predstavljala samo potvrdu da američkim političarima nedostaje jasna ideologija, koja bi dodirnula osnove sistema. Sada to već može da postane rokada sa velikim posledicama po ceo državni mehanizam. Zajedničko za oba procesa predstavlja to da su i tada i sada političke promene počele „odozgo“. Glavna razlika je u tome što sada, u vreme širokog korišćenja informacionih tehnologija, narod ipak prestaje da bude običan statista i u većoj meri nego pre šest i više decenija može da odredi karakter transformacija koje se naziru.

BUMERANG „OBOJENIH REVOLUCIJA“
U izvesnoj meri žeđ za radikalnim promenama u društveno-političkom uređenju predstavlja ništa drugo do povratak bumeranga „obojenih revolucija“, koje je započeo Vašington, kao i ostalih preturbacija (vrelo „arapsko proleće“, hladna „evropska jesen“ itd.). Inicirani kako bi se sačuvalo svetsko liderstvo SAD, ti potresi, maskirani visokoparnim razmišljanjima o slobodi i demokratiji, dotiču svest ne samo onih kojima su posvećeni već i sopstvenog stanovništva. Amerikanci počinju da razmišljaju da li SAD same postupaju prema svojim savetima drugima. I da nije možda došao red na „revoluciju sekvoja“ ili vetrovitih „američkih zima“?

sandersUz rast kursa dolara i industrijske proizvodnje, kao i niskih cena nafte, takva raspoloženja izgledaju malo ojačana realnom socijalno-ekonomskom situacijom u SAD. Zašto težiti promenama kad je dobro i ovako? Ali ništa nije toliko jednostavno, koliko izgleda da jeste. Rast kursa dolara umnogome ima spekulativni karakter, i ne potvrđuju ga ni porast proizvodnje ni povećanje dobiti proizvođača. Efekat od njega osećaju samo krupni igrači na finansijskom tržištu. Konkurentnost američke ekonomije naglo pada.

U 2014. godini dolar je ojačao u odnosu na valute najbitnijih trgovinskih partnera SAD za 16 odsto i nastavio da jača još osetnije u 2015. Nije čudno što takva dinamika uznemiruje američke kompanije koje su orijentisane na izvoz. Najveći na svetu američki gigant kućne hemije Procter & Gamble Co. (P&G) bio je prinuđen da objavi smanjenje dobiti za 31 odsto zbog pritiska na deviznom tržištu koji je bio „bez presedana“. Prihod najvećih američkih kompanija sa spiska S&P 500 pao je za 46 odsto zbog jačanja dolara. Od Pfizer-a i McDonalds-a sve do DuPont-a i Microsoft-a – svi su morali da plate visoku cenu za jak dolar. Čak i Apple, koji se aktivno hedžira (tj. osigurava) od deviznih rizika, nije uspeo da izbegne teškoće. Tim Kuk, generalni direktor kompanije, je, dajući izveštaj, natuknuo da se ono što se dešava u svetskoj ekonomiji negativno odražava na delatnost kompanije zbog „sve veće volatilnosti valutnih kurseva“.

sanders03Započeta obnova ekonomije SAD rizikuje da se brzo završi jer dolar koji raste ubija američki izvoz i raste deficit spoljnotrgovinskog bilansa. Zbog niskih svetskih cena energenata, na granici kraha se u SAD našla i „škriljčana revolucija“. Kompanije koje su se uključile u nju, zbog niske rentabilnosti, gube sposobnost otplate kredita, zaustavljaju rad hiljade bušotina i otpuštaju radnu snagu. Relativni standard može da bude u momentu zamenjen eksplozijom novog mehura od sapunice. Ljudi to shvataju.

„KONTRAREVOLUCIJA“ TAKOĐE NE SPAVA
A, ipak, rast raspoloženja za protest Amerikanaca ne određuje se toliko strahom od mogućeg smanjenja njihovog standarda koliko promenom predstava o tome koliko organizacija američkog društva odgovara zahtevima 21. veka. I sam arhaični sistem indirektnih izbora u SAD – preko sistema prethodnog isticanja kandidata, između ostalog i preko posebnih kvota koje postoje u partijskoj nomenklaturi, sa apsolutnom tajnošću isticanja kandidata, uz glavnu ulogu „velikog novca“ i korišćenje svih mogućih trikova za zamagljivanje mozgova birača, sa iznošenjem prljavog veša suparnika, sa prevlašću nepoštenih političkih tehnologa – sve više razdražuje birače. I već potpuno apsurdan postaje očigledan položaja kada predsednik SAD može da bude izabran manjinom glasova (to se ne jednom dešavalo još od Džona Kvinsija Adamsa do Džordža Buša mlađeg) ili jednostavnim delegiranjem iz partije bez ikakvih izbora, kao Džeralda Forda. Ne treba da se sumnja da zahtevi za demokratizaciju američkog političkog sistema i prezak na direktne izbore čuje sve jače. A to je veoma blizu apsolutne predsedničke vlasti, koju je Artur Šlezinger definisao kao „imperijalno predsednikovanje“ [1].

Berni Sanders kaže da SAD bi trebalo da budu slične Evropi i Skandinaviji. Prema njegovim rečima, on se plaši „za budućnost američke demokratije, koja prelazi u borbu milijardera, a trebalo bi da bude briga o svakom Amerikancu“. „Nama je potrebna politička revolucija miliona ljudi u toj zemlji koji su spremni da ustanu i kažu: dosta je! Ja želim da im pomognem. Donald Tramp ne poziva Amerikance da se ugledaju na Evropu, ali i on govori o direktnom dijalogu vlasti i naroda, bez mešanja i posredovanja posrednika „zalepljenih za njih“. U tome su Sanders i Tramp slični.

Kako konstatuju eksperti, „socijalista Berni Sanders i plutokrata Donald Tramp govore istim impulsom, govore jasnim narativnim rečenicama o stvarima baš onakvim, kakve su“. Harizmatični predstavnici gledišta koja zastupaju, oni su, kako po poreklu, po životnom iskustvu, pa čak i po izgledu, idealne lokomotive započete perstrojke američkog političkog sistema po skali „levičari-desničari“. Tipični evropski inteligent – pobunjenik a la Karl Marks i Lav Trocki, sa jedne, i samozadovoljni korpulentnni milijarder – sa druge.

tramp01„Kontrarevolucija“, razume se, takođe ne spava. I CK obe partije, i „vašingtonski politbiro“, koji predstavlja Savet za nacionalnu bezbednost, na čelu sa predsednikom (generalnim sekretarom) učiniće sve kako bi se ti procesi zaustavili. Ali tendencija je očigledna. Naglo jačanje „nesistematičnosti“ u sadašnjoj predsedničkoj kampanji u SAD je previše značajno da bi se objasnilo kao slučajno poklapanje ili neka anomalija. Očigledno je da prelazak na višepolarni svet prikriveno dotiče i politički sistem poslednje imperije koja postaje sve manje monolitna i sve više pluralistička. Reklo bi se da prisustvujemo početku duboke transformacije vodeće svetske države. Najzad je red došao i na nju. Koliko će se brzo procesi razvijati i da li će biti praćeni potresima, posebno mogućim u uslovima krajnje nejedinstvenog etno-socijalnog sastava stanovništva Amerike – pokazaće budućnost.

_________
Uputnica:

[1] Arthur M. Schlesinger, Jr. The Imperial Presidency, Houghton Mifflin Harcourt, Boston – New York, 2004

Fond strateške kulture

Svet
Pratite nas na YouTube-u