Amerikanci žele da to bude korak ka njenom raspadu, a Moskva – formula večnog trajanja
Bašar Asad je u utorak uveče doputovao u Moskvu kako bi se sastao sa Putinom. A ta informacija je objavljena tek narednog jutra, jer je poseta bila komplikovana, pa čak i opasna, s obzirom na situaciju u Siriji i u svetu.
Susret je, međutim, bio sudbonosan, jer nije diskutovano samo o vojnoj operaciji, koliko o političkom rešavanju situacije u Siriji. Zapravo o: traženju kompromisa, koji bi barem privremeno zadovoljio sve strane u sukobu, sa izuzetkom terorista – svojevrsni Minsk-2.
U javnom delu Putinovog govora to je rečeno u opštim, već uobičajenim formulacijama: “Naravno, dugoročno rešenje može biti postignuto samo kroz politički proces i uz učešće svih političkih snaga, etničkih i verskih grupacija. I na kraju, poslednju reč, bezuslovno, mora da ima isključivo sirijski narod”.
S obzirom da su ove reči izgovorene nakon što su probleme Sirije razmatrali Putin, Merkelova i Oland, Keri i Lavrov, kao i Putin sa saudijskim prinčevima, iza njih stoji važna i pažljivo razmotrena odluka.
Iako još uvek nije formalizovana, suština takve odluke je, po svemu sudeći, da Sirija posle čišćenja od terorista mora da promeni sistem upravljanja, zadržavajući svoju državnost.
Nije isključeno da je Rusija predložila Asadu da zbog očuvanja državnosti sprovede ozbiljnu reformu javne uprave, uzimajući u obzir interese svih grupa stanovništva u Siriji, sa izuzetkom terorista. Zaista, za četiri godine teškog rata, rasplamsanog od strane Zapada, odnosi između različitih snaga u zemlji postali su toliko zategnuti da ih je praktično nemoguće vratiti u pređašnje stanje. To je, iako tužno, ipak istinito.
Možemo pretpostaviti da je reč o federalizaciji Sirije uz široku autonomiju glavnih grupa sa jasno definisanim odnosima između njih i uz očuvanje kontinuiteta vlasti.
Uloga Asada mora da ostane kao i do sada ključna, ali ne i diktatorska. Navodno, on će morati da se odrekne dela svojih ovlašćenja, ali da ipak ostane šef države.
Na ovakve uslove Asad će pristati samo uz garancije Moskve i Putina lično.
U vezi sa tim, važno je obratiti pažnju na nedavni obimni članak Henrija Kisindžera u kojem on kanstatuje da je “dolazak Rusije u Siriju uništio geopolitičku strukturu koja je postojala četiri decenije” (pod kontrolom SAD), i predlaže moguću varijantu političkog rešenja zasnovanog na novoj realnosti, a ne na fantazijama Bele kuće.
Naime: „Verovatno je neophodno uspostaviti federalni sistem uz učešće Alavita i sunita. Ako alavitski regioni budu integrisani u njoj, u toj strukturi će se pojaviti i uloga za g-dina Asada, što će smanjiti rizik od genocida i haosa koji bi mogli dovesti do novog trijumfa terorista”.
Drugim rečima, Kisindžer predlaže da se odustane od zbacivanja Asada i da se nakon uništenja terorista i usaglašavanja svih neradikalnih snaga sprovede federalizacija Sirije. Račun starog lisca je jasan – svesti na minimum ulogu Asada, ne samo kao lidera države već i kao lidera alavitskog dela stanovništva, i potom rasturati Siriju na komade.
Na federalizaciju, kao i u slučaju Ukrajine, Rusija i Sjedinjene Države gledaju iz suprotstavljenih uglova.
U slučaju Sirije, SAD federalizaciju vide kao način za lakše razbijanje države i svrgavanje Asada, Rusija federalizaciju vidi kao – očuvanje zemlje uz ključnu ulogu Asada i sprečavanje širenja terorizma. Dakle, sve zavisi od toga ko će upravljati procesom kako u Siriji tako i širom regiona.
Očigledno je da bi to trebalo da bude Rusija koja je svetu predstavila svoje vojne kapacitete i političku volju. Izjava novog kanadskog premijera o izlasku njegove države iz koalicije sa SAD u Siriji samo potvrđuje priznanje Henrija Kisindžera da je Vašington izgubio 45-godišnju dominaciju.
Dakle, neočekivani susret Asada sa Putinom, skoro sigurno je uzrokovan potrebom donošenje konkretne odluke o političkom smirivanju, koja će biti ponuđena Zapadu kao jedina. I njemu neće preostati ništa drugo osim da je prihvati.
Sirija se mora osloniti na Rusiju – drugo rešenje sukoba ne postoji.
Preveo Srđan Đorđević
Izvor Fakti, 23. 10. 2015.
