Danas smo na putu rušenja režima na puno boljoj tački nego pre mesec dana, i za to nesporne zasluge imaju i Mandić, DF i srpski narod u Crnoj Gori
Prvo da kažem da ja, Donko Rakočević, nikad nisam glasao Demokratski front ni Novu, i da sam posle preimenovanja Srpske narodne stranke u Novu srpsku demokratiju svojom voljom prekinuo sve kontakte sa svim političarima iz te partije.
Pažljivo sam pročitao ovu budalaštinu od teksta Željka Ivanovića “Zašto Mandiću“, koji se uplašio od jačanja Demokratskog fronta a slabljenja partija koje su formirali on i Miško Perović – Pozitivne, URA, CDU, Demosa, Demokratske Crne Gore i još nekih kojima ni imena ne mogu da se sjetim…
Po Ivanoviću ispada da je Mandić trebalo u subotu veče da pozove građane da se raziđu i da im obeća da će se problem riješiti za okruglim stolom, i to za kojim će sjedeti Krivokapić, Simović, Rakčević, Pajović, Bojović, Lekić, Danilović i, naravno, Miško Perović.
Ivanović ne pripisuje ni najmanje zasluge Mandiću i Demokratskom frontu za buđenje naroda u Crnoj Gori, iako je i vrapcima na grani jasno da je upornost lidera Fronta i par hiljada njihovih pristalica koji su skoro mjesec dana istrajavali u protestima, dovela do reakcije režima da zabrani dalja okupljanja i posledično još većeg bunta građana među kojima naravno ima i dobar dio onih koji nijesu glasači DF.
Slobodumni građani Crne Gore, među kojima sam nadam se i ja, već mjesecima, ako ne i godinama smo od opozicionih poslanika tražili da napuste poslaničke klupe, i sada bi bilo od nas licemjerno da ih napadamo iako su, naravno, i oni grešni i nedotavni i možda poneko od njih radi za režim ili strane interese, ali boljih nemamo…
I sada ključno pitanje: koji su mogli da budu drugačiji ishodi subotnjeg protesta? Kao što smo s vidjeli, režim nije htio da popusti i udovolji zahtjevima nezadovoljnih građana, sve da ih je došlo pet puta više – za tu soluciju je bila spremljena da reaguje čak i vojska… Tako da bi se kad–tad, sjutradan ili neki naredni dan – protest svakako okončao na ovaj način, jer ko to uostalom može kontrolisati masu, pogotovu kada ima i ubačenih grupa od strane režima…
Takođe, samo budala može da misli da je ona masa naroda bila raspoložena da ostane do 6. sati ujutru; ogromna većina bi se razišla u toku noći razočarana i teško da bi se sjutradan ponovo okupili u tolikom broju, pogotovu što je skoro polovina došla iz drugih gradova…
Ovako je ogorčenje slobodoumnog naroda još veće, i ponovo će se negdje narednih mjeseci sklopiti okolnosti da se narod okupi, uostalom tako je bilo i 1988. godine, prvo su rasturene demonstracije u oktobru, pa je stari režim pao u januaru naredne godine…
Ne znam da li je Mandić svjesno išao na onakav ishod, ali sam ga čuo kada nekoliko puta viče „samo poslanici u skupštinu“, dok je iz prvih krugova mase bio veliki pritisak da više nema čekanja…
U svakom slučaju, danas smo na putu rušenja režima na puno boljoj tački nego prije mjesec dana, i za to nesporne zasluge imaju i Mandić i DF i srpski narod u Crnoj Gori, koliko god to Željku Ivanoviću smetalo… Grešaka je bilo, ali o njima neki drugi put…
Godine počinju januarom…
Izvor IN4S, 26 oktobar 2015.
http://www.in4s.net/index.php/godine-pocinju-januarom/
