NIKOLAS GVOZDEV
Putinove primedbe u Sočiju bacile su u vodu sve nagoveštaje za bilo kakvo resetovanja odnosa sa SAD sledeće godine
Fokus diskusionog kluba Valdaj je posle 11. septembra i medenog meseca između Rusije i SAD pokušavao da unapredi njihove odnose. Kako su se odnosi pogoršavali, tako je Valdaj širio svoju ciljnu grupu, dovodeći ne samo Evropljane već i predstavnike građanskih društava južnih i istočnih zemalja u usponu, pogotovo iz Indije, Kine i Brazila. Zato su se publici obratili i visoki ruski zvaničnici, uključujući i Vladimira Putina.
Ovogodišnji Valdaj nudi potpuno drugačiji ton. Više se ne naglašava potreba za produbljivanjem partnerstva između Vašingtona i Moskve i prevazilaženjem preostalih hladnoratovskih sporova kako bi se postigla čvršća veza. Kremlj sad želi da se obrati celom svetu kako bi opravdao odupiranje američkoj dominaciji u međunarodnom sistemu. Rusija se više ne trudi da pridobije srca i umove samih Amerikanaca; Rusija sada traži svetsku publiku kojoj želi da se obrati i da joj poruči da je Amerika pod Obaminom administracijom, a najverovatnije i pod administracijom bilo kog naslednika, nepouzdana i da joj se ne može verovati. (Dodatna poruka je da Amerika ne uspeva u svojim ciljevima. Šef Putinove diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da je pokušaj SAD da izoluju Rusiju propao.)
NAJDRAMATIČNIJI PRELOM
Ovogodišnje obraćanje predsednika Putina valdajskoj publici obeležilo je najdramatičniji prelom u odnosima sa SAD, čime je nestala svaka mogućnost ili želja za njihovim popravljanjem. U Sočiju je izjavio da oživljavanje postjedanaestoseptembarskih antiterorističkih koalicija, koje bi služile rusko-američkim odnosima, nemaju nikakvog osnova u realnosti, što je mnogo jača poruka čak i od one famozne u Minhenu 2007. godine, kad je kritikovao američku spoljnu politiku.
Putinov govor obuhvatio je široku paletu tema i nagovestio:
• Da su SAD lažirale sliku o iranskom nuklearnom programu kako bi dopremile raketne sisteme u Evropu;
• Da su SAD spremne da podrže terorističke organizacije na Bliskom istoku i iskoriste ih kao primarno oružje ne bi li uklonili režime koji im se ne dopadaju;
• Da Obamina administracija prisiljava svoje evropske „vazale“ da rade protiv sopstvenih najboljih interesa, tako što će nametnuti sankcije Rusiji;
• Da SAD stoje na putu rešavanju krize u Ukrajini i da pokušavaju da isti takav udar izvedu u u samoj Rusiji.
PORUKA O AMERIKANCIMA OSTATKU SVETA
Ništa od ovoga neće imati uticaj na popravljanje rusko-američkih odnosa. Nije jasno da li se nazire korak napred u unapređivanju veza – a ne čini se izglednim, bar za sada – da će Obamin tim biti spreman da prihvati ruski izbor u Siriji (a to je da se može biti ili sa Bašarom al Asadom ili protiv njega) niti da će ukloniti raketni štit, imajući u vidu da je to jedan od retkih opipljivih elemenata američke bezbednosti prema istočnoevropskim partnerima, koji su ranjivi povlačenjem američkih snaga iz Evrope. Samo par nedelja posle razgovara u četziri oka sa Obamom u Njujorku i posle sporazuma oko Irana, koji bi mogao da znači početak rešenja za Siriju i Ukrajinu, Putinove primedbe u Sočiju bacile su u vodu sve nagoveštaje da bi moglo doći do bilo kakvog resetovanja odnosa sledeće godine.
Amerikanci će se sa Valdaja vratiti demoralisani i potišteni povodom rusko-američkih odnosa, a Putin se nada da će Evropljani, Kinezi i narodi sa Bliskog istoka čuti njegovu poruku kako se Amerikancima ne mogu verovati i da su nepouzdani. Da li će ta poruka da se čuje, ostaje da se vidi.
Preveo ANDREJ CVIJANOVIĆ
