ZAŠTO BALKANSKO PROLEĆE?

UROŠ NIKOLIĆ Balkan „na liniji vatre“ i njegova destabilizacija posledica je globalne destabilizacije Geopolitika...

UROŠ NIKOLIĆ

Balkan „na liniji vatre“ i njegova destabilizacija posledica je globalne destabilizacije

Geopolitika se vratila na Balkan, i to na velika vrata. Sve intenzivnije se prelamaju globalni trendovi na region. Balkan, kao strateški važan, na raskršću puteva i sudaru civilizacija, ali i uticaja velikih sila – oduvek je važio za turbulentno područje i tzv. meki trbuh Evrope. Termin balkanizacija i Balkan korišćeni su pežorativno, kao nešto što označava krvave ratove i sukobe, pa tako imamo i pojmove tzv. globalni Balkan i evroazijski Balkan, u smislu konfliktnosti. No ovaj put se čini da je Balkan „manje kriv“ nego ikad do sada i da su procesi koji na njemu otpočinju posledica uvoza nestabilnosti i konfrontacije, usled sve većeg globalnog haosa. Naravno da je za svaki haos i konfrontaciju nužno da postoje i unutrašnji uslovi i protivrečnosti, kojih ovde nikad neće manjkati, ali evidentno je da je to što baš sad imamo sve veće tenzije, koje su dugi niz godina bile potisnute, posledica svetske prekompozicije, promena odnosa snaga i nekih procesa koji su bez presedana u ljudskoj istoriji.

Godina koja označava početak novog talasa konfrontacije i nestabilnosti na Balkanu je svakako 2014, a tome su najviše doprineli kriza u Ukrajini, veliko intenziviranje konflikta u Siriji i Iraku i enormni uspon ISIS, koji je propraćen zauzimanjem velikih teritorija i stvaranjem državolike tvorevine u vidu sunitskog kalifata. Ovo su dve osnovne krize koje su uticale na ostale aspekte sve veće nestabilnosti, kao što su, s jedne strane, novi hladni rat SAD i Rusije i borba za moć i uticaj na globalnom nivou, a, s druge strane, velika migrantska kriza. Balkan je opet postao strateško, medijsko, energetsko, ekonomsko, obaveštajno itd. bojno polje. Ne smemo zaboraviti da se i Grčka nalazi u našem regionu, a da njena kriza takođe utiče na globalni haos. Uz globalne trendove, kao što su i ponovno jačanje nacionalizama, ksenofobije, nepoverenja unutar EU, sve većeg odsustva solidarnosti i gledanja svog interesa, što ogoljava surovu istinu o EU – na Balkanu isplivavaju ispod površine stara rivalstva, a usled globalnih promena zemlje u regionu kao da ponovo „kopaju rovove“ i pokušavaju strateški dobro da se pozicioniraju u trenucima svetskog previranja.

ČETIRI UTICAJA BA BALKANU
U poslednjih godinu dana primetan je trend pogoršanja odnosa među susedima u regionu. Iako je u avgustu 2014. Angela Merkel pokrenula tzv. Berlinski proces, čiji je cilj bio da pokrene trendove i odnose potpuno suprotne od ovih sad – činjenica je da, umesto sve veće pacifikacije i povezivanja, imamo proces koji liči na to da tzv. Zapadni Balkan pre nalikuje na evropski Bliski Istok nego na integrisani deo Evrope, po nemačkom modelu. Ovde se sudaraju barem četiri velika uticaja – angloamerički, nemački, ruski i islamski. Islamski svakako nije jedinstven, a od prva dva uticaja imamo i jedan hibridni u vidu EU, koji, po nekim pitanjima, može delovati kao jedinstven, ali sve više gubi svoj uticaj usled sopstvenih strukturalnih nedostataka i protivrečnosti. Od islamskog sveta veoma je važna uloga sve nestabilnije Turske, ali i regionalnih igrača poput Irana i Saudijske Arabije. Sve to s pažnjom prati i Izrael, koji ima naročito dobre odnose sa Republikom Srpskom. Odnosi su katkad jasniji, a nekad su složeni, isprepletani, asimetrični i hibridni, pa nije lako rastumačiti uvek međusobne odnose, namere i ciljeve. Svet je postao mnogo složeniji nego što je npr. bio u bipolarnom periodu.

balkangeopolitika03malaDok je Nemačkoj potrebniji mirniji, stabilniji Balkan – kao i Evropa uopšte – ukotvljen u EU pod njenom ekonomskom dominacijom, za to vreme neki drugi igrači imaju različite prioritete. Čini se da angloameričkom faktoru više odgovara tzv. „kreativni haos“, postojana tenzija, gde bi oni mogli da igraju kombinovanu ulogu i piromana i vatrogasca, i gde čak dozvoljavaju i podstiču i one tenzije i nacionalizme koji su joj itekako neprijateljski nastrojeni. Stoga npr., čak iako su inicirali i poklonili tzv. nezavisnost Kosovu, ni tu im nije interes da se ta tzv. nezavisnost zaokruži, već je to, paradoksalno, mnogo više interes Nemačke, koja je njoj minorno kumovala u poređenju s SAD. U tom smislu su i nepravedni zahtevi Nemačke prema Srbiji najogoljeniji po tom pitanju.

Rusija i SAD se nadmeću za globalni uticaj, a to utiče i na Balkan, gde takođe dolazi do promene odnosa snaga, i stvaranja multipolarnog sveta sigurno će se odraziti i na naš region. Posebno je vidljiv napor SAD u sprečavanju jačanja ruskog uticaja, ali i u sabotaži energetskih projekata, najpre Južnog a potom i tzv. Turskog toka. To ostavlja bojazan da će, usled zaoštravanja krize u tranzitnoj Ukrajini, ovaj region postati izuzetno energetski nebezbedan. Da je ovaj region na liniji vatre između Rusije i SAD, jasno je naglasio niko drugi do Džon Keri. Islamske zemlje, pogotovo Turska, imaju velike ambicije ovde, a, usled sve većeg zamora od proširenja EU i migrantske krize, sve je veći strah da zemlje jugoistočne Evrope neintegrisane u EU, a geografski udaljene od evroazijskih integrativnih procesa, ne ostanu kao slepo crevo Evrope, u tzv. otomanskoj grupi, kao nekakva predstraža Evrope, koja ih je odbacila i ostavila na cedilu između evropskog čekića i orijentalnog nakovnja.

POGORŠANjE BALKANSKIH ODNOSA
Kriza i trovanje odnosa zakačili su čak i najintegrisanije u evroatlantske tokove – Sloveniju i Hrvatsku. Dugogodišnji granični spor kulminirao je obaveštajnom sabotažom hrvatskih službi u cilju izlaska iz arbirtraže, jer su saznali da će odluka biti loša po njih.

Odnose je pogoršala i migrantska kriza. S druge strane, na tom pitanju pali su i odnosi Mađarske i Hrvatske, a tradicionalno loši odnosi Srbije i Hrvatske dodatno su produbljeni migrantskom krizom i tzv. ekonomskim ratom i blokadom granica. Tokom čitave 2014. primetan je bio dramatično pogoršan položaj srpske manjine u Hrvatskoj, ali i veliki uspon neoustaštva i uspon desnice, koju predvodi HDZ. Odnosi na relaciji Zagreb-Beograd su možda i najlošiji od kraja rata, i pokazalo se da lažno partnerstvo zasnovano na ličnim odnosima u vreme Tadića i Josipovića nije imalo relane osnove. Naoružavanje Hrvatske i pretnja balističkim raketama – a zna se prema kome je ta pretnja usmerena – naišle su na momentalan odgovor Srbije i, ako SAD i hrvatski partneri iz NATO naoružaju Hrvate, sasvim je realno da Rusija pomogne Srbiji da na taj izazov adekvatno odgovori. Hrvatski general Petar Stipetić je rekao da će Zagreb uvek gledati s podozrenjem na Beograd i gledati šta Srbija radi, što znači da će nas uvek tretirati neprijateljski, a svakako, ukoliko bi imali priliku, naneli bi nam i određene štete i udarce ma koje vrste.

No treba imati u vidu da je sa Hrvatskom, kao i Slovenijom, manje-više u teritorijalnom i bezbednosnom smislu većina stvari rešena i one su relativno homogene i zaokružene. Može doći do povremenih kriza, ali ni blizu kao u ostalim eks-ju zemljama, koje su duboko podeljene. Konfliktna uloga Hrvatske eventualno bi se mogla očekivati u budućim događajima u BiH. Naravno, kao što će Zagreb uvek pratiti Beograd, isto tako i Beograd uvek treba da prati poteze Zagreba i bude spreman da barem recipročno odgovori na svaki nedobronameran akt.

Najkritičnije zemlje regiona svakako su BiH, BJR Makedonija, Crna Gora. Nažalost, procesi destabilizacije dodiruju Srbiju, ionako kompleksnu, imajući u vidu konstantan problem južne srpske pokrajine Kosmeta. Srbije se nadolazeći procesi itekako tiču, kako zbog nje same, tako i zbog njenih interesa u susednim zemljama i zbog Srba u regionu. U zavisnosti od snalaženja, ovi momenti previranja mogli bi biti pogubni po nju, ali i dobri u slučaju pravilnog pozicioniranja. Čak bi i mogli da doprinesu njenoj geopolitičkoj renesansi na Balkanu.

MAKEDONIJA
Najveći faktor destabilizacije regiona, posebno u svetlu jačanja radikalnog islama, jeste problem tzv. Velike Albanije. Albanci važe za američke saveznike i miljenike, ali njihov projekat i ekspanzionizam mogu biti pogubni po region ekvivalentno fenomenu ISIS na Bliskom Istoku. Koliko SAD tetoše albanski radikalizam, najbolje govori činjenica o faktičkom nepostojanju osude za terorističko-gerilske akcije u Gošnicama i Kumanovu, koje su imale elemente otvorene oružane pobune. Čak je pojedinačni teroristički napad u Zvorniku, koji je pre delo zombiranog radikalizovanog mladića nego neki dobro organizovan akt, naišao na daleko veću osudu nego pravi dvodnevni rat na ulicama Kumanova.

skopljeprotest12Sukobe u Makedoniji pratila je akcija makedonske opozicije na rušenju Nikole Gruevskog, a povod je bio dobri stari oproban metod podizanja prašine oko navodnog gušenja demokratije, sloboda i neovlašćenog prisluškivanja, mada se postavlja pitanje otkud opoziciji materijal koji je obelodanila. Makedoniju, sem albanskog radikalizma i separatizma, itekako je pogodila migrantska kriza, a na evroatlantskom putu je koči spor sa Grčkom oko imena. U odnosu na trenutne probleme, njima tzv. identitetski rat sa Srbima i Bugarima iz ove perspektive izgleda kao sporedan. Stoga i ne čudi što, iako stidljivo, makedonska vlast predvođena VMRO pokušava da resetuje odnose sa Srbijom, ali i Rusijom. Makedonija nije uvela sankcije Rusiji, a Đorđe Ivanov je prisustvao Pradi Pobede u Moskvi. Iz trenutne perspektive, ukoliko nešto drastično ne promene, deluje kao da će Makedonija ostati prepuštena na milost i nemilost pre svega albanskim secesionistima.

CRNA GORA
Poslednji događaji u Crnoj Gori pokazuju da je ona duboko podeljeno društvo velikog konfliktnog potencijala i da je tzv. Ukrajina u malom. Na delu smo imali pokušaj tzv. „obojene revolucije“, s tim što sada, uslovno rečeno, proruska opozicija ruši pronato i proameričku vlast po izrazito proameričkom metodu. Ali veliko je pitanje da li Mila Đukanovića ruši Rusija, ili je on od Zapada pušten niz vodu, ili ima tu i malo narodne spontanosti i činjenice da predugo vlada i da je potrošen. Ostaje činjenica da se u Crnoj Gori zakuvava baš kad Balkan potajno tinja i kada je akuelno pitanje uvlačenja Crne Gore u NATO, čemu se Rusija snažno protivi.

podgoricaprotest34BOSNA I HERCEGOVINA
U BiH vidimo standardno podeljenu državu, i jasno je da je ona apsolutno neodrživa bez prisile međunarodnih faktora. Jačanje islamskog radikalizma, ali i neodrživost ovakve trenutne BiH, uz potpuno suprotne koncepcije budućeg preuređenja, verovatno će u budućnosti dovesti do novog konflikta čim međunarodne stege popuste u ovom protektoratu. Interesantno je da je u Srpskoj opozicija pribegla sličnom metodu kao makedonska objavljivanjem snimaka i zahtevom za ostavkom Milorada Dodika i vlade. Iako je opozicija u RS istovremeno na vlasti u Sarajevu, gde je SNSD opozicija na državnom nivou – teško da bi „obojena revolucija“ na klasičan način uspela u RS, jer u narodu postoji konsenzus oko prioriteta i Srpska će, sve dok se ne konsoliduje, biti u permanentnom vanrednom stanju, jer stalno vodi tihi rat protiv unitarizacije BiH. Teško da bi mobilizacija širih narodnih masa na rušenju Dodika u ovom momentu uspela mada ne treba isključiti najskorije pokušaje tog tipa, što bi potpuno podržalo i Sarajevo i zapadni deo međunaorodne zajednice.

SRBIJA
Pred Srbijom je izuzetno težak period, jer ona mora da vodi bitke na više frontova. Na unutrašnjem planu svakako da joj je prioritet očuvanje bezbednosti i zaštita od terorizma, uspešno rešavanje migrantske krize, kao i zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta, najpre na Kosmetu. Ekonomska bitka i borba za poboljšanje kvaliteta života građana takođe će biti veoma teška i duga. No, pored toga, Srbija ima obaveze u očuvanju RS, ali i zaštiti i brizi o Srbima u regionu, pa tako ne može biti imuna ni na događaje u Crnoj Gori, BJR Makedoniji, BiH i Hrvatskoj.

dronutakmica03Poseban izazov je kako sačuvati u globalnoj krizi dobre odnose i sa Rusijom i sa Zapadom. Srbija nije uvela sanckije Rusiji, formalno teži EU i vojno je neutralna. No činjenica je da njeni zapadni partneri uglavnom prema njoj povlače poteze koji nisu nimalo blagonakloni i favorizuju ostale regionalne igrače. S druge strane, Rusija pruža podršku Srbiji po mnogim važnim pitanjima. Srbija je mesto velikog sudara Zapada i Rusije, ne samo zbog nje same već i zbog toga što preko srpskog i prosrpskog stanovništva u susednim zemljama može imati veliki uticaj u događanjima u njima. To stanovništvo i jeste jedini proruski i antinato orijentisan faktor u tim zemljama, pa ga stoga Zapad vidi kao neprijateljskog faktora, podržavajući druge strane. Možda u tom smislu treba sagledati i veliku uzdržanost zvanične Srbije prema događajima u Crnoj Gori iako su tamo Srbi diskriminisani, a i policija je brutalno prekoračila ovlašćenja upotrebom preterane sile. Čak su neki srpski provladini mediji, koji deluju i u Crnoj Gori, stali na stranu prilično antisrpskog režima Mila Đukanovića. To deluje krajnje nelogično, posebno kad se sagleda poslednji u nizu noževa u leđa – crnogorska podrška Kosovu u UNESKO. Ali zvanična Srbija ne šalje toliko poruku Đukanoviću da je uz njega, jer ne bi bilo normalno da jeste uz antisrpski režim, već šalje poruku Zapadu da ona nije ta koja se trudi da stopira ulazak Crne Gore u NATO i koja time bode prst u oko mnogo moćnijim od sebe. To je i Đukanović razumeo, pa osipa drvlje i kamenje po Rusiji, prosrpskoj opoziciji i navodnim ekstremistima iz Srbije, ali je skoro pa pohvalio zvaničnu Srbiju, koju je toliko puta napadao za sve nedaće ovog sveta. Pred Crnom Gorom su teški i neizvesni dani, a bilo je očekivano da talas destabilizacije zapljusne i nju.

KOSOVO I METOHIJA
Situacija na Kosovu je takođe dramatična, gde je sve veći konflikt između velike koalicije na vlasti i opozicije u vidu Kurtija i Haradinaja. Suzavci u skupštini i stalni sukobi su postali uobičajena pojava, a ceo proces briselskih pregovora, kao i ono što je već dogovoreno ostaje pod velikim znakom pitanja.

kurtisuzavacArapsko proleće i uspon ISIS i drugih radikalnih grupa, migrantska kriza, Ukrajina i novi hladni rat, kriza u Grčkoj i unutar same EU uticali su na negativne trendove u regionu. Počelo je sa velikoalbanskim dronom i albanskim tzv. specijalnim ratom protiv Srbije, da bi se nastavilo pobedom kandidata HDZ na izborima u Hrvatskoj i zaoštravanjem retorike prema Srbiji. Potom je bio albanski talas migracija, pa ogroman migrantski talas sa Bliskog Istoka, koji je zapljusnuo Evropu, grčku dramu, krizu u Makedoniji, tzv. Pirangejt, događaje u Crnoj Gori i na Kosmetu. Kada imamo u vidu preplitanja najvećih sila preko leđa malih, ali i transnacionalne izazove poput terorizma, kriminala i činjenice da je tzv. Zapadni Balkan zastao u procesima bilo kakvih integracija, plus veliku korupciju, siromaštvo i beznađe ogromnih slojeva stanovništva – vidimo da se u regionu nagomilao ogroman eksplozivni potencijal.

KAKO DO TOPLE VODE
Unipolarni svetski poredak je i zvanično mrtav nakon ruske intervencije u Siriji, a svaka promena prirode međunarodnog sistema izaziva velike posledice. Čak i da se ovde desi nekakav opšti socijalan bunt i tzv. balkansko proleće, to samo po sebi ne mora ništa da znači ako se pravilno kanališe. U međunarodnim odnosima i jeste najveće umeće uspeti, snalaziti se i opstajati i u najtežim okolnostima, imati osećaj i meru i izvlačiti maksimum u datom trenutku.

Kada podešavate vodu za tuširanje, morate paziti da ne bude ni previše vruća ni previše hladna, nego baš onakva kakva treba da bude. Tako je i u upravljanju krizama i odbrani sopstvenih interesa, gde ne treba ići u krajnost ni izazivanja najmoćnijih, ali ne sme se ići ni protivno svojim nacionalnim interesima niti se sme biti servilan. Da bi se Srbija u trenucima svetskih previranja i nadolazećeg balkanskog proleća što bolje snašla, neophodno je da se mudro i grčevito bori isključivo za sopstvene interese, a ne za nekakve univerzalne i apstraktne nadnacionalne ideje i zajednice u koje više sami ne veruju ni oni koji su u njima. Primer komunizma i odricanja od sopstvene države i interesa zarad nekakvog kvaziuniverzalizma već je sasvim dovoljan i poučan da više nikada slepo ne verujemo ni u šta drugo osim u svoju zemlju i svoje državne i nacionalne interese, koji su jedino trajni.

Blog Uroša Nikolića

Politika
Pratite nas na YouTube-u