SRBIJA JE IZABRALA RUSIJU

DARJA ANDREJEVA Rusko-srpski vojni ugovor će poremetiti planove NATO na Balkanu U sredu se...

DARJA ANDREJEVA

Rusko-srpski vojni ugovor će poremetiti planove NATO na Balkanu

U sredu se u ruskim medijima pojavila informacija da se Rusija i Srbija spremaju da potpišu vojni ugovor jedinstven po svom sadržaju i sumi. Ovaj vojni ugovor predstavlja glavni cilj posete premijera Srbije Aleksandra Vučića Moskvi.

Iz već poznatih tehničkih detalja ugovora sledi da će srpska vojska praktično u potpunosti preći na ruske standarde. Na taj način će pitanje o stupanju Srbije u NATO biti povučeno, dok se u susednoj Crnoj Gori članstvu zemlje u alijansi aktivno protivi sam crnogorski narod.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Moskvi da „neko namerno ulaže mnogo napora u cilju destabilizacije zemalja Zapadnog Balkana”. Ipak, Vučić nije precizirao ko tačno pokušava ponovo da „poremeti” Balkan. Premijer je pritom istakao da Vlada Republike Srbije čini sve da očuva mir i stabilnost.

Dobro je poznato da je Balkan geopolitički veoma nestabilan i eksplozivan region. Tu se poklapaju interesi vodećih aktera svetske politike – kako država (Turske, zemalja EU, SAD i Rusije), tako i transnacionalnih kompanija koje smatraju Balkan tranzitnim područjem za energetske resurse, a takođe i za međunarodne finansijske strukture i međunarodni kriminal. Balkan ima dovoljno i unutrašnjih problema: složena prošlost, teritorijalni sukobi i zajednički život predstavnika različitih naroda, kultura i religija.

VALECKI: DONETA JE STRATEŠKA ODLUKA
Oleg Valecki, ekspert Centra za stratešku konjukturu, podseća da se vojska Jugoslavije, a zatim i Srbije tradicionalno u potpunosti oslanjala na sovjetske i ruske standarde. Izuzetak jedino predstavlja period 40-tih i 50-tih godina kada je Beograd dobijao velike količine američkog naoružanja.

olegvalecki„Osnovni modeli srpskih tenkova i aviona predstavljaju modernizovane sovjetske verzije. Zbog toga neće biti potreban nikakav posebni prelazak na naše standarde. Naravno, Srbija tehnički neće moći da stupi u NATO jer je u suštini doneta strateška odluka koja ima veći značaj nego drugi vojni ugovori”, konstatovao je Valecki.

Strateški važnu tačku ugovora predstavlja moguća isporuka ruskih sistema protivraketne odbrane Srbiji. Kako je navedeno u Generalštabu Vojske Srbije, oni su potrebni za suprotstavljanje operativno-taktičkim raketama koje nemaju balističku putanju. Takvim raketama raspolažu članice NATO. Srbija će sopstvenim sistemom protivraketne odbrane promeniti odnos snaga u regionu i odgovoriti na razmeštanje američkog protivraketnog odbrambenog sistema u Istočnoj Evropi protiv čega je protestvovala Ruska Federacija.

Iz SAD u ovom trenutku dolazi nagoveštaj gde može da se pojavi novo žarište. U izdanju magazina Foreign Policy od 27. oktobra piše se o navodnim planovima Rusije i Srbije o odvajanju Republike Srpske, koja se trenutno nalazi u sastavu Bosne i Hercegovine. U RS će se 15. novembra održati referendum na kojem će biti reči o odbacivanju nadležnosti Suda i Tužilaštva BiH. Ipak, prema mišljenju Zapada, ovo je prikriveno glasanje za nezavisnost. Inicijatora glasanja, predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, u toj težnji podržavaju Beograd i Moskva.

Prema mišljenju autora tog članka, Vašington bi trebalo smesta da donese odluku o primeni aktivnih mera za očuvanje teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine i garanciji „stabilnosti” na Balkanu. U suprotnom će Rusija „ponovo uspostavljati svoja pravila” kao što je to slučaj u Siriji. I opet su dvostruki aršini na snazi – dovoljno je podsetiti se istorije jugoslovenskih ratova. Saradnja Srbije i Rusije je pak istorijska zakonitost, a ne ujedinjavanje sa ciljem destabilizacije Balkana.

PONOMARJOVA: ODMAZDA ZAPADA ČEKA SRBIJU
Jelena Ponomarjova, profesorka Moskovskog državnog instituta međunarodnih odnosa, podvlači da Balkan postaje referentna tačka u kojoj se spajaju interesi svih učesnika svetske politike i da je baš zbog toga veoma važno pitanje bezbednosti. Srbija i Crna Gora su usko povezane sa Rusijom još od carskog vremena. Za Rusiju je takođe važno očuvanje prisustva u svim sferama života ovih zemalja – humanitarnoj, ekonomskoj i vojnoj. Prema rečima Ponomarjove, danas je pred balkanskim zemljama izbor: saradnja sa NATO, koji asocira na agresiju (snage NATO su bombardovale Jugoslaviju 1999. godine) ili biranje prirodne saradnje sa Rusijom.

jelenaponomarjova„Uspostavljanje bližih vojnih odnosa između Rusije i Srbije nastaje zato što se dogodio ozbiljan preokret u globalnoj politici i to upravo uključivanjem Rusije u borbu protiv Islamske države. Zahvaljujući tome, Rusija je svesno ili nesvesno učvrstila svoj položaj na Balkanu. I u tako izmenjenoj geopolitičkoj situaciji preokret je izvršila srpska strana, kojoj je Rusija odavno govorila o svojoj spremnosti za vojno-tehničku saradnju. Na taj način se trend zbližavanja sa NATO u poslednjih nekoliko godina može prekinuti. Ovde ne treba gajiti iluzije, ali dinamika je pozitivna”, uverena je Ponomarjova.

Srbija je tako, nastavlja ekspert, prekinula trzavice između Zapada i Rusije i konačno se pokazala kao samostalan i nezavisan igrač. Ovaj korak je prava manifestacija te polarnosti koju tako često pominje ruska strana. U višepolarnom svetu zemlje su u mogućnosti da odaberu svog političkog saveznika i Srbija je taj izbor načinila. Ali ostaju otvorena i druga pitanja: kakva „odmazda” Zapada čeka Srbiju zbog ovog izbora i hoće li se izbeći novi rat na Balkanu, u kojem bi Beograd ovaj put imao pouzdanog saveznika.

News Front

Politika
Pratite nas na YouTube-u