ZAŠTO JE RUSIJA EKONOMSKI NERANjIVA?

MILOŠ ZDRAVKOVIĆ Bez obzira na izjave o „izolaciji Rusije“, većinu svetskih država zapravo ne...

MILOŠ ZDRAVKOVIĆ

Bez obzira na izjave o „izolaciji Rusije“, većinu svetskih država zapravo ne zanima čija će se zastava vijoriti nad Krimom

Bez obzira na sve teškoće sa kojima se trenutno suočava ruska ekonomija usled zapadnih sankcija i pada cene nafte, Rusija je bila i ostaje najbogatija zemlja sveta prirodnim resursima i bogatstvima. Ali to je samo dobra osnova za status industrijske velesile.

Brojke pokazuju da je Rusija prošle godine izvezla robe u vrednosti od skoro 550 milijardi dolara, a da više od polovine (55 odsto) ruskog izvoza čine finalni proizvodi, produkti poljoprivrede, a ne sirovine. Pre svega, to se odnosi na proizvode iz nuklearne, kosmičke, vojne i avionske industrije, te proizvodnja žitarica.

Svet se navikao da ruske nuklearne elektrane, avione (vojni i civilni) i brodove može videti na svakom kutku planete. Rusija je i vojna velesila, a nalazi se na drugom mestu u svetu po izvozu oružja. Prema podacima međunarodnih institucija, prvo mesto na globalnom tržištu naoružanja drže SAD sa udelom od 31 odsto, dok Rusija pokriva 27 odsto tržišta, dok su svi ostali daleko iza (izvor www.usatoday.com).

Zanimljivo je, međutim, da Rusi imaju veće prihode od izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda nego od oružja, a ovaj frapantni podatak je poslužio kao osnov za ovaj tekst. Čak i prilično informisane osobe zatrpane su iskrivljenim informacijama da je Rusija veliki uvoznik hrane, te da se kao posledica sankcija oseća velika nestašica hrane čak i u moskovskim supermarketima. To je delimično tačno, samo se nikad ne pominje da je uvoz hrane u Rusiju zanemarljiv u odnosu na domaću proizvodnju. „Poređenja radi, izvoz poljoprivrednih proizvoda za trećinu je premašio vrednost izvoza oružja“, izjavio je nedavno ruski ministar poljoprivrede Aleksandar Tkačev i dodao da prihod od poljoprivrednih proizvoda trenutno iznosi više od 20 milijardi dolara. Glavni kupci su Turska, Egipat i Iran. Turska je i prva zemlja NATO bloka koja ne poštuje ukrajinsku blokadu Krima, uprkos posebnim odnosima sa krimskim Tatarima (lider krimskih Tatara je i tvorac ekonomske blokade Krima) i žučnim sporovima Ankare i Moskve oko Asada. Štaviše, turske vlasti u razgovoru sa ruskim diplomatama posebno podvlače da zastoj u izgradnji Turskog toka nije u vezi sa političkim nesuglasicama ovih država. Turska nije Bugarska i neće nanositi štetu svojim građanima odbijajući status tranzitne države, ali ni prihod koji može biti ostvaren uz ovaj status. Sirija je Sirija, Krim je Krim, a novac je novac.

PRIHOD OD POLjOPRIVREDE SUSTIŽE GASNI
Nuklearna industrija je jedna od onih u kojima je Rusija tradicionalno bila svetski lider i do danas nije izgubila tu poziciju. Rosatom skoro svake godine pravi tehnološke proboje, i to ne samo u oblasti nuklearne energije –izgradnji nuklearnih reaktora – već i u medicini, transportu i tako dalje.

rosatomDrugi visokotehnološki sektor u kome je Rusija već dugo vremena lider je kosmička industrija. Rusija je prošle godine lansirala rekordan broj svemirskih brodova, zauzevši prvo mesto u svetu po njihovom broju. Među njima je bilo šest komercijalnih lansiranja. Ruske kompanije su takođe napravile tri kosmičke letelice za strane naručioce.

Ministar Tkačev prognozira da bi ruski prihod od izvoza poljoprivrednih proizvoda mogao čak sustići i prihode od prirodnog gasa u bliskoj budućnosti. „Ako izvoz poljoprivrednih proizvoda nastavi da se razvija, za 10 godina ćemo dostići prihode koje Rusija ostvaruje od gasa. To je oko 50 milijardi dolara“ (izvor http://ruskarec.ru).

Trenutno trećinu ruskog poljoprivrednog izvoza čine žitarice, ali stručnjaci smatraju da će ubuduće sve veći udeo u izvozu zauzimati proizvodi prehrambrene industrije. Izvoz ruskih žitarica za poslednjih 15 godina povećao se čak 15 puta. Kao posledica uvedenih sankcija, Ruska Federacija je pomogla domaću proizvodnju, a kao rezultat je dobila 12 puta povećan izvoz živine za samo godinu dana, a primetan je i rast prodaje svinjetine. Ruski ministar Tkačev ističe da veliki potencijal za izvoz imaju govedina, svinjetina, vino i proizvodi od žitarica. Osim toga, Rusija izvozi i ribu i morske plodove. U poljoprivrednom sektoru, još od dana Sovjetskog Saveza, jedna od glavnih stavki ruskog izvoza je i đubrivo. Na svetskom tržištu zauzima značajan udeo od 13,5 odsto svetskog izvoza. Rusko đubrivo je veoma konkurentno, jer se na teritoriji zemlje proizvode sve vrste sirovina neophodnih za njegovu proizvodnju. Osim toga, Rusija izvozi i med, mleko, mesne proizvode, uljarice, bezalkoholna i alkoholna pića (votka) i mnoge druge proizvode…

RAST U OSTALIM PRIVREDNIM GRANAMA
Na istoku Sibira nalazi se najveće nalazište dijamanata na planeti. Naučnici predviđaju da će rezerve ovih dijamanata biti dovoljne čitavom svetu čak tri hiljade godina, a da bi njihova primena u prerađivačkoj industriji mogla da dovede do nove tehnološke revolucije. Najveći uvoznici ruskih dijamanata su Belgija, Indija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kina i Izrael. Osim toga, Rusija izvozi demantoide i drugo poludrago kamenje poput topaza, ćilibara (90 odsto svetskog ćilibara nalazi se u Kaljingradskoj oblasti) itd. Rusija je veliki izvoznik i plemenitih metala: po zlatu je na trećem mestu, po platini je na drugom, a na sedmom mestu u svetu je po proizvodnji srebra.

Još od vremena Sovjetskog Saveza, Rusija je jedan od lidera po izvozu crnih i obojenih metala. Rusija obezbeđuje 5-5,5 odsto svetskog tržišta gvožđa i čelika, a planira i da poveća isporuke proizvoda od ovog metala kao i drugih metala, posebno titanijuma. Prošlogodišnji izvoz premašio je sumu od 30 milijardi dolara.

Posle stidljivog početka krajem 90-tih, Rusija zarađuje i na izvozu usluga, a samo prošle godine je na uslugama zaradila nešto manje od 66 milijardi dolara. Rusija izvozi i softvere, automobile, tehniku, mašine i mašinsku opremu, a ubraja se i među najveće izvoznike krzna.

Rusija nudi i telekomunikacione, građevinske i mnoge druge usluge. Sa resursima i prirodnim bogatstvima koje poseduje, kao i svim tehnološkim inovacijama kojima neprestano zadivljuje svet, nema sumnje da Rusija svetu može da ponudi i pruži i mnogo više.

Državne garancije za podršku ruskom industrijskom izvozu porasle su pet puta tokom protekle dve godine, dok je iznos kredita državne podrške povećan za 30 puta. Ključna je namera ruske vlade da uključi domaće industrijske proizvođače u energetski sektor, saobraćaj, inženjering, poljoprivredne mašine, avijaciju i automobilsku industriju.

Tokom proteklih nekoliko decenija, ruski putnički automobili su postali izvor šala i podsmeha zbog njihovog zastarelog dizajna. Ipak, imajući u vidu impresivne nove dizajne i poboljšanje kvaliteta, potražnja za ruskim automobilima stalno raste u inostranstvu, a izvoz je u 2015. porastao za 20 odsto u Kazahstanu, a više od 4,5 puta u Nemačkoj. Jedan od najpopularnijih vozila u seriji Avtovaz ostaje legendarna „lada niva“, a baš ovih dana izašao je u prodaju ruski adut za narednu deceniju „lada vesta“ – koju je lično isprobao ruski predsednik Vladimir Putin.

dijamantisibirRuske isporuke poljoprivredne mehanizacije u inostranstvo su na putu da dostignu rekordan sovjetski period, ali ovoga puta kupci su drugačiji. U protekloj godini, izvoz opreme proizvođača poput Rostselmaša se utrostručio u zemljama kao što su Kanada, Nemačka, Francuska, Bugarska, Turska i Azerbejdžan, a udvostručio u Kazahstanu, Mongoliji i Tadžikistanu.

Valja pomenuti da je Bajkalbanka 20. oktobra počela emisiju platnih kartica kineskog sistema Junionpej (UnionPay).

Bez obzira na izjave o „izolaciji Rusije“, većinu svetskih država zapravo ne zanima čija će se zastava vijoriti nad Krimom. Tu nema nikakve podrške Moskvi ili prezira prema Kijevu, jednostavno tako funkcionišu međunarodna politika i ekonomija. Ako sutra Katalonija i Škotska dobiju nezavisnost od Španije i Britanije, čak i najbolji prijatelji Londona i Madrida će sarađivati sa Barselonom i Edinburgom. To jednostavno tako ide.

Tekst je nastao kao obrada feljtona na Russia Insider-u

Ekonomija
Pratite nas na YouTube-u