NEBOJŠA KATIĆ: EVROPA DIŽE RUKE OD SEBE, ŠANSA JE U RUSIJI

Veliko je pitanje zašto Srbija ne koristi sve mogućnosti ruskog tržišta koje se nude...

Veliko je pitanje zašto Srbija ne koristi sve mogućnosti ruskog tržišta koje se nude srpskoj privredi

Na 60. Međunarodnom Sajmu knjiga, zapažen nastup ima i mr Nebojša Katić, ekonomiski analitičar, finansijski i poslovni konsultant, koji već više od 20 godina živi u Londonu. Njegovu knjigu „Iz drugog ugla“ premijerno za srpsko tržište je izdala izdavačka kuća Catena mundi. Redakcija „Srbin info“ je napravila intervju sa istaknutim ekonomistom:

Živite već dugo u Engleskog. Kakav vam je utisak o Beogradskom sajmu knjiga u odnosu na poslednju posetu?
— Na Sajmu nisam bio dvadeset godina. Inače, ja više volim u gradu da gledam knjige. Sajam je za mene dosta haotičan ambijent. Ipak, na mene je ostavilo utisak to što se u Srbiji izdaje neverovatno veliki broj knjiga, ali i to što naši izdavači prate ono što se dešava u inostranstvu.

Da li kvantitet prati i kvalitet izdatih naslov?
— Nažalost, da li zbog žurbe ili što su prevodioci loše plaćeni, a znam iz ličnog iskustva da jesu, prevodi su veoma loši.

Da li knjiga u 21. veku gubi bitku sa ostalim medijima?
— Gubi. Evo ja u glavi držim tekst koji hoću da napišem i čiji bi radni naslov bio“ Knjigoljubac koji je umalo izneverio knjigu“. Iz konfora i ležernosti sve više kupujem elektronsku knjigu, a to je zapravo ubijanje knjige, jer se onda ne ide u knjižaru, ne pipa se rukama knjiga, ne razgovara se više sa učenim knjižarima, ne komunicira se sa ljudima koji kupuju knjige… U tom smislu knjiga i svi ostali štampani mediji, kao i knjižare gube i polako iščezavaju, a knjiga jednostavno se polako povlači. Lično, od poslednjih deset naslova možda sam četiri čitao u papirnatom izdanju, a ostalo u elektronskom obliku. To je deprimirajuće. Ponekad se šalim: Šta ću ostaviti svome unuku – računar sa knjigom?

Ipak, internet i blog vas je proslavio kao ekonomskog eksperta?
— Tako je. Sve ima svoje dobre i loše strane. S jedne, internet daje izvanrednu mogućnost da se oglasite, ali s druge, nemate više editore, svako može da piše, pa naći kvalitativan blog ili tekst postaje sve teže. Zato treba vagati i jedan i drugi mediji. Svakako, internet je moćan, ali bih voleo da knjiga ostane i dalje knjiga.

Kao naučniku i ekonomisti, kako vam izgleda Evropa iz EU?
— Letos sam imao jednu emociju putujući kroz EU koju sam formulisao u rečenici – Čini mi se da Evropa diže ruke od sebe.

Desilo mi se u Nemačkoj, na jednoj benzinskoj pumpi sa restoranom i prodavnicom gde sam se parkirao, da ugledam jedan kompletan haos – prljavštinu i đubre; i to mi je postalo simbol propadanja Evrope. Da ste me pitali pre par godina da li moguće da tako u jednoj Nemačkoj izgleda objekat, kao što je izgledala ta benziska pumpa, rekao bih da je to nemoguće. To što sam video takođe znači dizanje ruku od sebe. Ovo što se sa izbeglicama dešava, takođe je dizanje ruke od sebe. Isto tako, šikaniranje Grčke i Srbije od strane Brisela je je skandalozno. A ja to govorim kao evrofil. Nikada nisam krio da sam pristalica ulaska Srbije u EU, ali nažalost Evropa počinje da biva sve manje mesto u koje sam ja ušao pre dvadeset godina.

A šta će onda Srbija u EU, ako se EU sve više, u onom negativnom smislu, balkanizuje?
— Srbija u EU ne dobija, ali i ne gubi ništa, jer sve najgore dimenzije Evropske nije su u Srbiji već prisutne: ucene, pritisci… Sada imamo najgore od oba sveta: sve najlošije što ima EU već imamo, a ništa od onog što je u njoj vredno mi ne baštinimo. Takođe, u EU imate gotovo potpunu vladavinu korporacija nad nacionalnom državom, iako se Evropa još pomalo tome donekle opire.

Kako komentarišete posetu premijera Aleksandra Vučića Rusiji?
— Veliko je pitanje zašto Srbija ne koristi sve mogućnosti ruskog tržišta koje se nude srpskoj privredi. Treba se samo podsetiti koliko smo samo uspešno poslovali i radili na sovjetskom tržištu u jugoslovensko vreme.

Tu po meni postoje dva odgovora – Rusija se promenila i postala mnogo zahtevnija (međutim taj problem ruske zahtevnosti je umnogo reduciran zapadnim sankcijama Rusiji); i država nema instrumenata ili ne ume da ih stvori da podrži srpski izvoz u Rusiji, a to je ozbiljan posao koji se ne rešava tako što se kaže srpskom privredniku – ajde izvozi – jer se nikada ne rešava ta stvar tako što se privredi kaže – snađi se pa izvozi – već država domaća preduzeće mora podržavati, mora im pomoći, organizovati i dati im neku paru da bi se pojavila sa advekatnom reklamom i pristupom.

Znači, smatrate da je za srpski izvoz ključna uloga podrška države?
— Bez države nema razvoja. Dakle, država koja je od sebe nešto napravila i svaka privreda koja je razvijena, rasla je samo uz angažovanje, podršku i pomoć svoje države. Priča o tržištu koje samo sve rešava je priča za ekonomske pionire, malu decu i adolescente. To u realnom životu nema uporište.

Na osnovu toga šta ste rekli koji je onda recept za srpski „Telekom“: prodavati ili ne?
— Potpisao sam peticiju i napisao nekoliko tekstova protiv privatizacije; Telekom nikada ne bih privatizovao. Možda bih napravio ustupak i eventualno privatizao deo zadržavši kontrolni paket akcija. U globalu, ta privatizacija je katastrofalan potez.

Autor Dejan Petar Zlatanović / Aleksej Dimitrijević
Izvor Srbin.info, 31. oktobar 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u