BRANKO ŽUJOVIĆ: SRBIJI SU VIŠE NEGO IKAD POTREBNI SRPSKI MEDIJI

Privatizacija nije unapredila medije. Naprotiv, oni su nepismeniji, bestidniji i manipulativniji nego ikada „Ima...

Privatizacija nije unapredila medije. Naprotiv, oni su nepismeniji, bestidniji i manipulativniji nego ikada

„Ima li nešto pozitivno u Rusiji po vama i zapadnim izvorima?“, upitao je jedan od čitalaca internetskog izdanja dnevnih novina „Blic“, komentarišući tekst u kom je izneto da je više stotina ruskih regruta izvršilo samoubistvo. Izvori pomenutog priloga („Od dečaka do nemilosrdnih vojnika“) nisu u ruskoj vojsci ili tamošnjem Ministarstvu odbrane, ni u porodicama regruta. Jedini izvori ovog teksta su organizacija „Hjuman rajts voč“ i dnevni list „Njujork tajms“.

Pomenuti prilog pojavio se samo dan nakon što je u Srbiji završena privatizacija medija. On uz nebrojene ostale primere svedoči o profesionalnom i moralnom dnu do kog je ovaj proces doveo ne samo medijsku scenu, već i srpsko javno mnenje.

POSLEDICE PRIVATIZACIJE
Nakaradno sprovedena privatizacija nije profesionalno unapredila srpske medije, kako se očekivalo, baš kao što nametnut evropski put Srbiju nije odveo do kvalitetnijeg života. Naprotiv, mediji su nepismeniji, bestidniji i manipulativniji nego ikada.

Paradoksalno, jedini svetionici pristojnosti među nacionalnim medijima danas su kuće u kojima je država zadržala osnivački udeo: „Politika“, RTS i „Večernje novosti“. Daleko do toga da je njihova uređivačka politika potaman i uvek prihvatljiva. Daleko od toga da ne postoje primedbe na njihov rad. Ovde govorimo o osnovnoj profesionalnosti i pristojnosti.

Sve mimo ove tri medijske kuće i nešto „patriotskih“ sajtova u Srbiji je medijska džungla u kojoj caruju strani informativni predatori. Od Trilateralne komisije u ružičastom, preko fonda „KKR investment“ generala Dejvida Petreusa (CIA), do nemačko-švajcarskog „Ringijer Aksel Špringera“, nepoznatih grčkih i ostalih „ulagača“.

Rame uz rame sa njima su srpski tabloidi, u funkciji dnevne politike. Ovi sejači gnojavih poluistina, nemorala i niskih strasti danas imaju veći uticaj na javno mnenje od bilo kog srpskog univerziteta. Njihova vlasnička struktura takođe je obavijena velom tajne.

Uprkos regulatornim telima, formiranim tobože po evropskim standardima, „vodećim“ medijima u Srbiji dozvoljeno je sve, od gole laži do primitivizma, nepismenosti i podrivanja osnovnih nacionalnih interesa.

SRBIJI SU POTREBNI NACIONALNI MEDIJI
Srbiji više nego ikad nedostaju srpski mediji, oni koji bi fokus nacionalnog interesovanja izveli iz orbite dogme o nepostojanju života izvan evropskog puta. Upravo iz uverenja da ničega nema izvan osuđenosti na bedu, stranačkih prepucavanja, ucena Evropske unije i SAD i „rijaliti“ kulture. Srbiji su upravo potrebni mediji koji bi profesionalno izveštavali sa one strane propisane istine.

Na žalost, u Srbiji ne postoji naučna studija koja bi prikazala razoran uticaj medija u stranom vlasništvu na društvo, srpsku kulturu, osnosvnu pismenost stanovništva, pa i samu državu. Ne postoji čak ni obaveza medija da poštuju pravopis i neguju srpski jezik.

Došlo je zato vreme da sami novinari, ako to jesu, udruženi postave pitanje negovanja srpskog informativnog prostora i vlastite profesije. Medijski prostor ima opšti nacionalni značaj i suviše je važan da bi bez ograničenja bio prepušten stranim interesima, manipulacijama, primitivizmu i nepismenosti. Ako to ostane tako, po srpsku državu to će biti pogubnije od bilo kog rata ili spoljnopolitičkog pristiska.

Izvor News-front, 02. novembar 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u