Vlasti zemlje moraju ne samo na rečima, nego i na delu da slede multivektor u spoljnoj politici
Tek završeni rusko-srpski poslovni forum u Moskvi predstavlja sam po sebi izuzetan događaj, imajući u vidu važnost trgovinsko-ekonomske uzajamne saradnje dve zemlje. Međutim, trenutna politička situacija u Evropi i svetu u celini, neminovno daje ovakvim događajima i značajnu političku težinu, tim pre što je u radu foruma uzeo učešće i premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji se nalazi kako u samoj Srbiji, tako i u inostranstvu, pod budnim okom kritičara koji ga kritikuju za izdaju nacionalnih interesa ili u krajnjoj meri za nedoslednost u odbrani istih. Pored toga, poseta šefa srpske vlade neizbežno se reflektuje na razvoj situacije u susednoj Crnoj Gori i tu sadašnje srpske vlasti mogu videti po sebe veoma opasne analogije.
Ako pokušate da ocenite izjave koje je Vučić dao u Moskvi, tada pre svega pada u oči neuobičajen za tog političara proruski ton i naglasak na ekonomskim pitanjima. Naravno, teško je sporiti se sa premijerom da Rusija i Srbija imaju “dugu istoriju” prijateljskih odnosa i da ta istorija treba da posluži kao temelj za jačanje ekonomskih veza. Međutim, kao što je poznato, vrag se skriva u detaljima i upravo ti detalji nas teraju da se prema rečima i obećanjima Vučića odnosimo sa priličnom dozom skepse.
STRUKTURA SRPSKOG TRGOVINSKOG BILANSA
Da počnemo, kao i obično, sa metodološke osnove. Aleksandar Vučić je istakao da je Moskva za Srbiju jedan od tri najvažnija spoljno-trgovinska partnera. To je zaista tako – no, samo ako govorimo o strukturi srpskog uvoza, gde Rusija zaista zauzima drugo mesto između Nemačke i Italije. U strukturi srpskog izvoza Rusija zauzima četvrto mesto, ostajući ne samo iza Nemačke i Italije nego i Bosne i Hercegovine, što samo po sebi treba da predstavlja dodatni stimulans za razvoj trgovinsko-ekonomskih bilateralnih odnosa sa Rusijom. Pritom, kako priznaju sami srpski stručnjaci, najveći trgovinski deficit Srbija ima sa tim zemljama – Rusijom i Kinom – koje je upravo bivši predsednik Boris Tadić nazvao ključnim partnerima Srbije (zajedno sa SAD i EU). “
Srbija već sada ima svoje mesto na ruskom tržištu poljoprivrednih proizvoda, što samo po sebi nije loše. Nadam se da će naši partneri da steknu uporište zato što sankcije nisu večna stvar, no, onaj koji je zauzeo nečije mesto, po pravilu ga nerado ustupa i nama je zbog toga drago” istakao je s tim u vezi na pregovorima sa Aleksandrom Vučićem premijer Rusije Dmitrij Medvedev. A to je poseban signal koji je direktno upućen srpskoj strani i lično šefu vlade.
Još jedna značajna Vučićeva teza sastoji se u tome da je “on nasledio” od prethodnog kabineta sve probleme u razvoju rusko-srpskih trgovinskih odnosa – pa tako i dug prema “Gazpromu” koji u ovom trenutku iznosi 303 miliona evra. Međutim, sadašnja vladajuća koalicija već dosta dugo se nalazi na vlasti da bi sve probleme u bilateralnim odnosima svalila isključivo na svoje prethodnike. Pogotovo ako znamo da su sam Vučić i njegovi istomišljenici na vlasti uspeli da sebe “obeleže” tako sumnjivim (da ne kažemo provokacijskim) akcijama kao što je iniciranje “istrage” međuvladinih rusko-srpskih sporazuma iz 2008. godine u energetskoj oblasti, kao i odbijanja da se subvencioniše domaća poljoprivredna proizvodnja koja je težila da ojača svoje prisustvo na ruskom tržištu u uslovima “rata sankcijama”. Takve akcije su u slaboj korelaciji sa proklamovanom težnjom srpskog kabineta da “obezbedi prisustvo velikog broja srpskih investitora na ruskom tržištu”.
SRBIJA TREBA DA BRANI SVOJE DRŽAVNE INTERESE
Jasno je da današnja Srbija ima veoma ograničen prostor za manevrisanje uzimajući u obzir evroatlanske ambicije same vladajuće koalicije. Međutim, to ne skida odgovornost sa kabineta po pitanju maksimalnog iskorišćenja postojećih mogućnosti ili u krajnjoj meri, po pitanju toga da se ne stvaraju dodatne prepreke za razvoj odnosa sa Rusijom. Pogotovo što nigde neće uteći ključni problem za Beograd – obezbeđenje ruskih energenata. Nije slučajno da je upravo ta tema bila glavna u pregovorima Vučića sa ruskim kolegom Dmitrijem Medvedevim.
Šef ruske vlade obećao je Vučiću da će Rusija razmotriti altenrativne puteve za snabdevanje Srbije gasom. To je pitanje gde Srbija treba strogo da brani svoje nacionalno-državne interese, ne obazirući se ni na Vašington, ni na Brisel.
I hteo bih još jednu stvar razmotriti u vezi sa tek završenim pregovorima Vučića u Moskvi. Sadašnji intezitet unutarpolitičkih trvenja u susednoj Crnoj Gori direktno je povezan sa otvoreno prozapadnim kursom kabineta Mila Đukanovića. Naravno, sukob pristalica i protivnika evrointegracija u Srbiji još nije dobio takav intezitet. No, da se to u stvarnosti ne bi desilo, vlasti zemlje moraju ne samo na rečima, nego i na delu da slede multivektor u spoljnoj politici, ne samo da deklarativno odbijaju da se pridruže antiruskim sankcijama nego i da realno daju doprinos radi pomoći svojim proizvođačima, a takođe i da nađu kompromisno rešenje u pitanjima energetike. Drugim rečima – delovati u skladu sa veoma pozitivnom istorijom rusko-srpskih odnosa o kojima je sam Vučić tako svečano govorio u Moskvi.
Izvor Fond strateške kulture, 05. novembar 2015.
