CRNA GORA, UNESKO, ČAST I BRUKA…

ZORAN ŠAPONjIĆ Jesu li pomislili hoće li im Srbija jednog dana zaboraviti i oprostiti...

ZORAN ŠAPONjIĆ

Jesu li pomislili hoće li im Srbija jednog dana zaboraviti i oprostiti bruku i izdaju?

Pitam se sinoć, da li su predstavnici Crne Gore – oni kukavci što su juče podigli dva prsta i glasali za predlog Albanije da Kosovo, da oni koji su sekirama skidali krstove sa srpskih pravoslavnih manastira, budu primiljeni u Unesko – zaplakali kada su čuli za rezultat glasanja. Pa, ili zbog toga što predlog njihovih prijatelja iz Tirane nije prošao, što je Hašim Tači razočaran, ili, ako su imali imalo srca, ako ih je krv povukla, u znak radosti što je Srbija pobedila. Ovo, neka vide sami sa sobom i sa narodom, kad se vrate u Podgoricu.

Bio sam u Pljevljima onog dana kada je Crna Gora izglasala da se odvoji od Srbije. Sećam se, kao juče da je bilo, kad su objavili da su oni koji su za samostalnu Crnu Goru pobedili, da će se odvojiti, seo sam na klupu u parku ispod hotela „Pljevlja“ i suze su same krenule niz obraze. Plakao sam u mraku sam, kao malo dete. I ne zbog toga, reći ću, što sam neki „velikosrbin“, ne zbog mržnje prema onima koji su narod ubedili da će im odvojenima biti bolje, ne zbog odluke naroda, sami su tako izglasali, nego – zbog krvi. Zbog toga što sam duboko u sebi osećao te večeri, da odlazi i jedan deo moje krvi, deo mene. I zbog toga što ću ubuduće, od tog dana, kad pođem pod Ostrog, u Svetu Trojicu, kod mojih prijatelja širom Crne Gore, u ponosne Krće, u Pivljane, gore na Sinjajevinu, morati preko granice. Eto, zbog toga.

I juče popodne, kad sam video da je i Crna Gora ponovo glasala protiv Srbije, a za predlog Albanije da Albanci čuvaju Gračanicu i Visoke Dečane, duša me zabolela. Zabolela izistinski, pa šta god vi sada rekli. I pitam se šta li su oni koji su iz Podgorice naložili svojim predstavnicima na Generalnoj konferenciji Uneska da glasaju za Kosovo i Albaniju, da pljunu braći u lice, mislili kad su većali ako su uopšte većali šta će i kako će. Ako im nisu, a verovatno jesu, rekli šta da rade i kako da glasaju.

Jesu li pomislili i jednom da tek „čast i bruka žive dovijeka“? Jesu li pomislili šta će jednog dana, kada im sadašnji prijatelji, oni za čije predloge glasaju, postanu vlasnici Biljarde, kada im otcepe deo države, u koga će tada gledati, u kome će im unuci tražiti saveznike, hoće li im Srbija do tada zaboraviti i oprostiti bruku i izdaju?

A Srbija jeste pobedila. Neočivano, gotovo neverovatno. I pao je danas kamen sa srca svakome kome je na srcu ova zemlja, svakome ko je voli iznad svega, svakome kome je jedan njen kamen draži od čitave Amerike.

djukanovictaci01Ali ne treba biti naivan, vratiće nam za ovo, koštaće nas ova pobeda. Jer mnogo su za Zapad dva poraza sa Srbijom u samo pola godine. Prvo Srebrenica i rezolucija o genocidu koja je pala u Savetu bezbednosti UN, pa sada prijem Kosova u Unesko. I na ovo treba biti sreman, biće novih zahteva, biće novih ucena, biće novih rezolucija, udara po Srbiji.

Samo, jednu stvar, čini mi se ne bi trebalo zaboraviti. I Srebrenica, i Kosovo, i porazi perjanica zapadne politike i zapadnog svetskog poretka i u Savetu bezbednosti UN i u Unesku najava su, kao što reče Kusturica, nekih novih vremena, nekog novog sveta, koji se, svedoci smo, polako ali sigurno uspostavlja, rađa pred našim očima. Sveta u kome više neće svi igrati po notama jednog. Jer nije ovo više 1999. godina.

Iskra

Politika
Pratite nas na YouTube-u