TEOREMA O ISTISKIVANjU INVESTITORA

DANIJEL CVJETIĆANIN Koja bi stranka, kada dobije vlast, pristala da se povuče iz uzbudljive...

DANIJEL CVJETIĆANIN

Koja bi stranka, kada dobije vlast, pristala da se povuče iz uzbudljive i lukrativne igre subvencija i dozvola?

Verujem da ste obavešteni da u vladi Srbije razmišljaju o „povećanju“ penzija, previđajući sitnicu da ne može biti reči o „povećanju“, nego jedino o postepenom vraćanju nezakonoto oduzetog dela penzija. Premijer je izjavio da on „povećanje“ neće dozvoliti pošto je već jednom mimo zakona – a izgleda i bez mnogo razmišljanja o broju žrtava – doneo odluku da penzionerima umanji penzije, smatrajući da je bankrot (neizvršavanje obaveza) pred penzionerima za državu lakši nego bankrot pred bankama – svetskim i našim. Time je, prema mišljenju penzionera, zakon i pravni poredak izvrgnut ruglu, ali je Ustavni sud, isti onaj koji se već obrukao mišljenjem o ustavnosti Briselskog sporazuma, ocenio da je odluka Vlade – zasnovana na zakonu. Pitam se koliko je trebalo vremena da se sudije usaglase u priznavanju prava „jačeg zuba“?

PREDIZBORNI I POSLEIZBORNI PROGRAMI
Navedena zuckanja o „povećanju“ penzija lansirana su uporedo sa pričom o skorim izborima, a, kako je predsednik vlade odlučio da ni izbora ne bude, otpao je i razlog za priču o „povećanju“ kao bitnoj tački predizbornog ekonomskog programa. Glasine koje je premijer širio o preveremenim izborima navele su vas verovatno na sećanja na prošle izbore i razmišljanja o predizbornim programima ne samo vladajućih nego i svih ostalih stranaka; o sličnostima i (gotovo nikakvim) razlikama ponuđenih programa.

Da li ste zapamtili rečnik predizbornih programa: zaposlenost, industrijalizacija, rast proizvodnje, izvoz, zdravstvo, prosveta, kultura, briga o građanima, borba protiv korupcije i uhlebljavanja stranačkih kadrova i sl? Setićete se i sami još desetina „ciljeva“ (mamaca) ove vrste.

siromastvo00Posle izbora zaboravljene su reči iz kampanje, a nove reči zauzele su mesto u govorima lidera, ali ovaj put i u njihovim delima. Da li su tome doprineli evroatlantski šaptači, koji sede u ministarstvima srpske Vlade, misije MMF ili savetnici iz deliveri junita – ne zna se. Tek, lako je prepoznati ekonomske ciljeve tog posleizbornog programa: prodaja javnih peduzeća (po nalogu MMF), finansijska konsolidacija – odnosno smanjivanje penzija, plata i broja zaposlenih u školama i zdravstvenim ustanovama, uz povećanje duga države prema inostranstvu i bankama, sve sa idejom da se dobijenim ili ušteđenim novcem poveća broj agencija, saveta, javnih servisa, komisija, NVO itd.

SREĆA SA SUBVENCIJAMA
Šta uraditi da se ekonomski život pokrene? Uvreženo je mišljenje da država mora da „pomogne“ privredi – olakšicama, subvencijama, povoljnim kreditima, poklanjanjem lokacija i sl. Bivši vicepremijer Dinkić je verovao u NIP, „industrijsku politiku“, ekonomsku diplomatiju i mnogobrojne slične (ne baš jevtine) poduhvate, a premijer Vučić, prema sopstvenim rečima, „živi za MSK, Petrohemiju i fabrike u Srbiji, a partijskim stvarima se ne bavi“. Zajednički stav oba lidera je da „privreda ne može bez pomoći države stati na noge“.

Dabome, primetili ste da najviše treba pomoći stranim investitorima, a, da bi se prikupila sredstva za ovu namenu, domaćem stanovništvu i privredi treba prvo oduzeti. A možda ih i onesposobiti za konkurenciju „dovedenim“ investitorima – komplikovanim administrativnim procedurama, protivrečnim zakonima (i njihovim tumačenjem), partijskim reketom ili organizovanim medijskim hajkama, koje treba da pokažu da „niko nije jači od države“ – i njenih evroatlantskih prijatelja.

Ekonomske zakonitosti su neobične – nekim akcijama želite postići jedno, a ispadne nešto sasvim drugo. Na primer, želite da „očeličite“ domaće firme izlažući ih nemilosrdnoj inostranoj konkurenciji, a onda konstatujete da ste ih na taj način „ubili“ – iz nehata. Ili, nasuprot ovome, želite da ih zaštitite carinskim i drugim barijerama od inostranih aždaja, a ispadne da ste od njih napravili „privredne bogalje“. Tako je i sa investitorima. Dovodeći i štiteći jedne, istiskujete druge. To je u ekonomiji poznata teorema – o istiskivanju investitora sa tržišta. Pa recite i sami: ko bi se usudio da se takmiči sa firmom koja uživa državne subvencije i zaštitu? Taj bi morao biti jači od države, a takvih je veoma malo, pa je i investicija nedovoljno.

KORUPCIJA
Mnogi ekonomisti, ne bez razloga, misle da bi država morala da se uzdrži od svojih „usrećiteljskih“ privrednih funkcija. Država bi naročito morala da se uzdrži od intervencije ako prethodno nije učvrstila najvažnije institucije: pravni poredak i prostorni red. Da se zna šta je čije. I da ugovor zaista obavezuje.

korupcija01Ali recite mi: koja bi stranka, kada dobije vlast, pristala da se povuče iz uzbudljive i lukrativne igre subvencija i dozvola? Ta igra prosto vrišti za pozivima na koruptivno ponašanje državnih poslenika i privrednika. A u takvim uslovima, jedino čvrst moral vršilaca vlasti na svim nivoima sprečavao je korupciju kosmičkih razmera u Srbiji.

Autor je profesor na Univerzitetu Singidunum

Ekonomija
Pratite nas na YouTube-u