TROCKI I ZAPADNE DEMOKRATIJE

ALEKSANDAR JELISEJEV Demontiranje mita o Lavu Trockom navodi na zaključak o bezbalo celom veku...

ALEKSANDAR JELISEJEV

Demontiranje mita o Lavu Trockom navodi na zaključak o bezbalo celom veku saradnje zapadnih sila i „svetske revolucije“

Na rođendan Lava Davidoviča Trockog Rabkor.ru objavio je tekst o „demonu revolucije“, u kome je jasan pokušaj da se starac „opere“, jer navodno nema nikakvih podataka o njegovim vezama sa stranim centrima. Vidi se da je autor upoznat sa radovima „staljinista“, međutim, u samu temu se nije mnogo udubljivao. Šteta, našao bi mnogo toga interesantnog. Dakle, hajde da se malo pozabavimo tom temom.

Istoričar O. Višlov (ni u kom slučaju nije staljinista) pronašao je u Političkom arhivu Ministarstva spoljnih poslova SR Nemačke dva zanimljiva dokumenta. Prvi je izveštaj nemačkog konzula u Ženevi podnet odeljenju vojne obaveštajne službe MSP (8. januara 1940. godine):

„Agent u Francuskoj javlja da Englezi planiraju da preko grupe Trockog u Francuskoj uspostave vezu sa njegovim ljudima u samoj Rusiji i pokušaju da organizuju svrgavanje Staljina sa vlasti. Pokušaj puča tesno je povezan sa namerama Engleza da preuzmu ruske naftne izvore i u tom svetlu ga i treba posmatrati. Krauel“.

TROCKI UZ POMOĆ ENGLEZA…
U drugom dokumentu SS-oberfirer R. Likus piše ministru spoljnih poslova Nemačke Ribentropu:

„Englezi će pokušati da mobilišu grupu Trockog, odnosno Četvrtu internacionalu, i na neki način je prebace u Rusiju. Agenti u Parizu javljaju da Trocki uz pomoć Engleza treba da se vrati u Rusiju kako bi organizovao puč protiv Staljina“.

trocki04Iz nedavno dešifrovanih ahiva američkog Stejt departmenta proizilazi da je Trocki sarađivao sa Amerikancima. Trinaestog jula 1940. godine lično je predao američkom konzulu u Meksiku spisak političara i funkcionera povezanih sa komunističkom partijom (prostaljinističkom). Priloženi su i spiskovi naših obaveštajaca. Detaljno je opisana i delatnost njujorške agenture NKVD Enrikea Martinesa Rikija. Bilo je saradnje i „pored ostalog“, Lav Davidovič je blisko sarađivao sa Komsijom za antiameričku aktivnost američkog Predstavničkog doma.

Iz ranijeg perioda zanimljivi su trikovi Trockog na mestu čelnika Glavnog odbora za koncesije. M. Čisti (MGU): 14. novembra 1925. godine kompaniji Lena Goldfilds data je koncesija za razvoj lenskih rudnika. Britanski bankarski konzorcijum, u čijem je vlasništvu kompanija Lena Goldfilds i koji je povezan sa američkom bankarskom kućom Kun-Leb, dobio je pravo na proizvodnju zlata u periodu od 30 godina. U skladu sa sporazumom, predmet koncesije bilo je područje od Jakutije do istočnih padina Uralskih planina. Kompanija je dobila pravo ne samo na proizvodnju zlata nego i gvožđa, olova, srebra, bakra, dobila je na raspolaganje ogromni kompleks metalurških kombinata, između ostalih, Bisertski, Severski, Revdski, Zjuzeljsko i Degtarsko nalazište bakra, Jegoršinske kopove uglja, Revdske rudnike gvožđa. Prema sporazumu o podeli proizvodnje, udeo sovjetske vlasti u dobijenim plemenitim metalima iznosio je svega sedam procenata. Na taj način pomenutoj kompaniji obezbeđene su ogromne povlastice, veliki prostor i broj preduzeća.

Trocki je odlučno stao u zaštitu A. Hamera, u čijoj je firmi Alamerika inspekcijski nadzor vršio narodni komesarijat za spoljnu trgovinu. Ispostavilo se da su ogromne sume išle na lične rashode, da je novac prebacivan trećim licima, a partnerima davani neosnovani popusti. Iste te 1925. godine iznosi plan industrijalizacije, koja treba da se zasniva na dugoročnom uvozu zapadne opreme, u rasponu od 40 do 50 procenata svih kapaciteta.

TROCKI NE BI DOZVOLIO „REPRESIJE“
Engleski špijun B. Lokart seća se da se engleska obaveštajna služba nadala da će neslaganja između Trockog i Lenjina „okrenuti u svoju korist“. Sam Lokart bio je konstantno u kontaktu sa „demonom“, odlazio na sastanke u njegov kabinet i „sanjao da će, zajedno sa Trockim, organizovati veličanstveni puč“. U to vreme Trocki se zalagao za savez RSFRS sa Antantom, bio je spreman da saveznicima omogući upravljanje železnicom, da im preda luke u Murmansku i Arhangelsku i dozvoli zapadnim oficirima ulazak u Crvenu armiju. Poslednji put ovaj predlog iznet je na sednici CK 13. maja 1918. godine. U praksi, međutim, Murmanski narodni odbor, na čelu sa A. Jurjevim, pristalicom Trockog, „pozvao“ je još 2. marta dve čete vojnika engleske morske pešadije. Trocki je poslao telegram u kome se kaže: „Dužni ste da bez odlaganja prihvatite svaku pomoć saveznika“. Tako će već početkom maja biti registrovano 14 hiljada stranih vojnika.

Neke uvrežene mitove o Trockom svakako treba razbiti. Naročito mit o Trockom kao tvorcu Radničko-seljačke Crvene armije (RKKA), vrlo moćan mit, koga se i staljinisti često drže. Tim povodom štošta se može reći. Na primer o tome kako je Trocki bio za to da se odstupi od Kolčakovaca prema Volgi i tamo izgrade utvrđenja. Ili o njegovom idiotskom planu o napredovanju prema Denikinu, od Caricina ka Novorosijsku preko donskih stepa. O tome kako je u odsudnom trenutku gonio Mahnoa, a Beli samo što nisu zauzeli Moskvu. Ili o tome kako je u načelu bio protiv konjice u vojsci. Ogromna područja u Sibiru, na Uralu i Povoložju odvojena su tokom pobune Belih Čeha, koju je u velikoj meri upravo Trocki izazavao, naredivši da im se oduzme oružje. O nečuvenom osobenjaštvu oličenom u krilatici „ni rat, ni mir“ u principu ne govorim.

trocki02Obično uslede nepomirljive reakcije „u vojsci su ga takođe voleli“. Pa, naravno, stvoren je istinski kult ličnosti, sve živo bilo je oblepljeno portretima „Trocki vođa Radničko-seljačke Crvene armije“. Pa njegova česta krstarenja u čuvenom oklopnom vozu, gde se klatio i držao govore. Razumljivo je da postoji crvenoarmejac, koliko juče kravama rep uvijao, a sada je očito pred njim gospodin, sa cvikerima, koga doživljava kao nekog svog i slavi ga kao vođu. S kakvom radošću i lakoćom je Gatčina promenila ime u Trock, niko ni da zucne. Usput, Staljin je bio protiv toga da Caricin promeni ime, sačuvano je to u arhivima i pismima.

Na kraju i o „demokrati“ Trockom, onom koji navodno ne bi dozvolio „represije“. Valja podsetiti, kada se u periodu emigracije, u Četvrtoj internacionali, pojavila opozicija Trockom, on ju je bez odlaganja – demokratski počistio.

Prevela VESNA MILIVOJEVIĆ

Zavtra

Istorija
Pratite nas na YouTube-u