DEJV MADžUMDAR: ZAŠTO SU RUSI USPORILI TEMPO NAPADA NA IDIL?

Većina ruskih aviona raspoređenih u Siriji ili su stare letačke platforme ili prilično novi...

Većina ruskih aviona raspoređenih u Siriji ili su stare letačke platforme ili prilično novi modeli koji se još nisu iskalili suočeni sa raznim „dečijim bolestima“

Tempo ruske vazdušne operacije u Siriji izgleda da je blago opao u odnosu na vrhunac koji je dosegnut prethodnih dana. Dok su Rusi obavljali i po osamdeset osam napada dnevno pre neke dve nedelje, poslednjih dana taj broj je opao što su predvideli mnogi američki vojni zvaničnici.

„U poslednja 24 časa ruske vazdušne snage izvele su 59 napada na 94 teroristička objekta u provincijama Hama, Idlib, Latakija, Damask, Alepo, Deir ez-Zor“, stoji u saopštenju Ruskog ministarstva odbrane od 26. oktobra. „Tokom poslednja tri dana avioni ruske vazdušne grupe izveli su 164 borbena naleta napadajući 285 teroristička objekta.“

Ovo znači da su Rusi u proseku izvodili pedeset pet letova dnevno mešovitom jedinicom koju čine letelice Suhoj Su-24S, Su-25S, Su-30SM i Su-34s – što je nešto slabiji tempo od ranijeg. Ovi podaci slažu se sa rasponom broja letova, koji su zvaničnici Pentagona predvideli da Rusi mogu da izvode, sa brojem aviona koji su raspoređeni. Misli se da Rusi raspolažu sa između 32 i 36 aviona u njihovoj bazi u Latakiji što znači da mogu da izvedu između 48 i 96 naleta dnevno uz dobru logistiku.

Iako su Rusi iznenadili mnoge u početku svojom sposobnošću da izvedu i do osamdeset osam naleta dnevno, mnogi američki odbrambeni zvaničnici su predvideli da neće moći dugo da održe ovaj nivo. Jedan od razloga je što Rusi nemaju mnogo skorašnjeg iskustva u raspoređivanju avijacije u udaljenim oblastima, niti raspolažu vešto uigranom logističkom podrškom koja bi dugotrajno mogla da održava visok tempo. Zapravo, mnogi zvaničnici Pentagona sa kojima sam imao prilike da razgovaram izneli su očekivanje da će se logistika pokazati kao ruska Ahilova peta.

Zbilja, kako je USA today izvestila, ranije tokom dana (26. oktobar, prim. prev) – citirajući anonimnog zvaničnika Pentagona – blizu jedne trećine ruskih borbenih aviona i polovine transportnih letelica je prizemljeno u svakom trenutku. Teški uslovi po svoj prilici nanose štetu ruskim posadama i njihovim avionima.

Moji izvori kažu otprilike isto. Međutim, oni navode da je logistika verovatno najvažniji faktor u padu intenziteta, s obzirom da se ruski avioni prilično dobro nose sa teškim uslovima zbog svoje robusne konstrukcije. Bez obzira na to, rezultat je da Rusi ne uspevaju da dosegnu nivo američkih vazdušnih, pomorskih ili marinskih snaga za izvođenje ekspedicionih operacija.

Međutim, u igri je još jedan faktor koji možda igra izvesnu ulogu. Većina ruskih aviona raspoređenih u Siriji ili su stare letačke platforme ili prilično novi modeli koji se još nisu iskalili suočeni sa raznim „dečijim bolestima“. Stariji avioni – čak i unapređeni među njima – često se kvare i zahtevaju dosta servisiranja. To je jednostavno tako – i to je jedan od razloga zašto se američke vazdušne snage upinju da zamene svoje najstarije avione (unapređeni avioni američke Mornarice F-14D (R) su među upečatljivijim slučajevima ovog problema).

Međutim, ista stvar važi i za gotovo potpuno nove avione. Sve dok posade za održavanje ne nauče koje su slabe tačke aviona i koji delovi moraju najčešće da se menjaju, novi avioni koji su tek raspoređeni na dužnost imaju očajan učinak u misijama. To se desilo avionu F-22 kada je prvi put uključen u borbu, i to se sada dešava sa letelicom F-35. Ni Rusi nisu imuni na ovaj problem. Zapravo, najkvalitetniji ruski bombarder uključen u operacije Su-34 – koji je proizveden u vrlo ograničenim količinama kao i većina najnovijih ruskih aviona – imao je ozbiljne probleme sa održavanjem tokom prethodne godine, delimično i zbog vrlo sporog tempa proizvodnje.

Ostaje da se vidi da li će Rusija iskoristiti ovu situaciju kao priliku da poboljša svoj logistički sistem. Ako to uradi, moguće je da će onda Rusija biti sposobna da značajno unapredi svoje vazdušne operacije kako posade budu učile da se snalaze u okruženju gde su raspoređene i da blagovremeno ispravljaju tekuće propuste. Samo će vreme pokazati kako će se Rusi nositi sa ovim problemima.

 

Dejv Madžumdar (Dave Majumdar) je urednik vojne rubrike u listu „The National Interest“

PREVEO MILOŠ MILOJEVIĆ

Izvor Stanje stvari/The National Interest, 13. novembar 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u