Sirijski predsednik je naglasio i da je upozoravao šta će se dogoditi u Evropi ali da „evropski zvaničnici nisu slušali“
U mnoštvu gotovo identičnih saučešća koja su uz apsolutnu podršku juče upućena Francuskoj, najosobenije je bilo ono ispunjeno prekorima koje je izgovorio sirijski predsednik Bašar el Asad. On nije propustio priliku da oceni kako je širenju terorizma doprinela pogrešna politika Pariza, bivšeg sirijskog kolonijaliste, koji je danas najglasniji protivnik Asadovog režima među zapadnim prestonicama.
„U Francuskoj se desilo ono što se dešava u Siriji već pet godina“, kazao je Asad, aludirajući na tamošnji rat u kojem se protiv njega bori i Islamska država (ID), osumnjičena da je odgovorna i za napade u Parizu. U razgovoru s grupom francuskih parlamentaraca koji trenutno borave u njegovoj zemlji u ranije zakazanoj poseti, prenosi Tanjug izveštaj Radija Evropa 1, sirijski predsednik je naglasio i da je upozoravao šta će se dogoditi u Evropi ali da „evropski zvaničnici nisu slušali“. Francuski predsednik Fransoa Oland, zaključio je Asad, „treba da promeni svoju politiku“.
„Pitanje koje se danas postavlja širom Francuske jeste li da je politika Francuske tokog proteklih pet godina bila ispravna? Odgovor je – ne“, rekao je Asad.
Odnos Pariza prema sirijskoj krizi od početka se razilazi s Asadovim stavom. I danas je Francuska poslednja od zapadnih sila upletenih u sirijski sukob koja ostaje pri zahtevu da se Asad, kao diktator odgovoran za izbijanje rata, mora momentalno povući kako bi mirovni proces mogao istinski početi, iako su Amerika, Velika Britanija i Nemačka u međuvremenu prihvatile mogućnost da sirijski predsednik zadrži funkciju u prvo vreme tranzicije ka novoj vlasti i smirivanju konflikta.
Ništa blaži Pariz nije ni prema ID, čije položaje u Siriji bombarduje iz vazduha od kraja septembra. Poslednji napadi francuske ratne avijacije, koji od ranije gađaju i tabore kalifata u Iraku, usredsredili su se na naftna polja pod kontrolom ID u istočnoj Siriji, s namerom da se ta organizacija spreči u nelegalnoj prodaji energenta koja im donosi velike prihode, neophodne za nastavak džihada.
Objavljujući početak vazdušnih udara u Siriji, za koje Francuska, naravno, nije pribavila poziv od Asadove vlasti, kao što ga je dobila od iračkih, Oland je kazao da je nalog vojsci za akciju dao u ime samoodbrane Francuske, čija je nacionalna bezbednost ugrožena. Time je podsetio na napad na redakciju časopisa „Šarli Ebdo“ i košer prodavnicu u Parizu uz januaru, zatim na junski upad u fabriku gasa u Lionu, u čijem krugu je nađeno i telo pored kojeg je bila odrubljena glava, te na čoveka koji je u avgustu otvorio vatru u prepunom vozu na liniji Pariz-Amsterdam.
Svi ti napadi su dovedeni u vezu sa islamistima a mediji su izveštavali i da je takođe u avgustu policija uhapsila francuskog državljanina, koji se vratio iz Sirije tri meseca ranije i islednicima je priznao kako je njegov plan bio da napadne koncertnu halu u Parizu, što se naposletku dogodilo preksinoć.
Na vazdušnu intervenciju u Siriji Francuska je bila spremna još i pre dve godine, ali tada su se na meti zamalo našle trupe lojalne Asadu zbog verovanja da su bacale hemijsko oružje na predgrađa Damaska koja su predstavljala uporište opozicije, od čega su stradale stotine, prema najcrnjim procenama i gotovo 1.800 civila. Do vojne akcije protiv Asada tada nije došlo pošto je Amerika s Rusijom, koja je Asadov saveznik, postigla dogovor prema kojem se sirijska armija lišila svih svojih zaliha hemijskog oružja. Njegova upotreba, međutim, kao i drugi slučajevi u kojima se Asadu pripisuje masovno stradanje civila, svakako su jedan od predmeta istrage o ratnim zločinima u Siriji koje je Francuska na svoju ruku počela pre nekoliko meseci.
Izvor Politika, 14. novembar 2015.