MEKA MOĆ I KULTURNA DIPLOMATIJA NA BALKANU

ENDRJU KORIBKO Najbitnije od svega jeste to što je Rusija skoro završila izgradnju ruskog...

ENDRJU KORIBKO

Najbitnije od svega jeste to što je Rusija skoro završila izgradnju ruskog humanitarnog centra u Nišu

Pre svega bih želeo da se zahvalim Univerzitetu narodnog prijateljstva (RUDN – Rosciйskiй universitet družbы narodov) zbog održavanja ovog događaja*, kao i Institutu za strateška istraživanja i predviđanja na organizaciji. Govoriću o tome kako strani akteri koriste meku moć i kulturna diplomatska sredstva u ostvarivanju svojih geopolitičkih interesa na Balkanu, tačnije zemljama bivše Jugoslavije. Za početak ću vas informisati o strateškom kontekstu koji je ovde u igri, a zatim ću prikazati četiri sile koje učestvuju u ovom takmičenju.

VAŽNOST BALKANA I RAT AKTERA
Balkan je jedan od najvažnijih geostrateških regiona u svetu, raskrsnica između Zapadne Evrope, Istočne Evrope i Bliskog Istoka. Još jedan način na koji bismo mogli opisati ovo mesto jeste prostor podeljen između ekonomskih sila Nemačke i Turske, kojki opet ima mnogo civilizacijske sličnosti sa Rusijom. Bivšu Jugoslaviju možemo podeliti na dva zasebna dela – Centralni i Zapadni Balkan. Zapadni su okupirale EU i NATO, a Centralni je i dalje slobodan i van tih čeljusti. Slovenija, Hrvatska i muslimansko-hrvatski entitet BiH formiraju Zapadni Balkan, dok Republika Srpska, Srbija, Crna Gora i Makedonija sačinjavaju centralni deo. Zapad pokušava da u potpunosti usisa uporišta Centralnog Balkana, a glavna nagrada je Srbija, istorijski i geopolitički centar Balkana.

Međutim, to svakako nije lako, budući da Srbija ima čvrste i opipljive veze sa Rusijom, a (srpski) narod je sve razočaraniji u Zapad. Kao odgovor na propali Južni tok, Rusija je najavila Turski tok, predviđen da prođe kroz Grčku, Makedoniju i Srbiju, i time bude kamen temeljac za povezivanje globalne privrede i regiona. Mislim na Balkanski tok, koji je pod tim imenom geografski sveobuhvatniji i samim tim izraz daleko širih ambicija, kojima Rusija stremi. Paralelno sa tim projektom, Kina ima svoj Balkanski put svile, brze železnice koje bi se protezale od grčke luke Pirej do Budimpešte, preko Skoplja i Beograda. I ovde imamo savršen primer rusko-kineskog partnerstva na delu.

Američko suprotstavljanje ovim nacrtima ogleda se u pokušajima hibridnog rata u Makedoniji, geokritičnoj tački i uskom grlu kroz koje bi ruski i kineski projekti morali da prođu kako bi stigli do Srbije. Dakle, očigledno je da je to mesto tačka sukoba između multipolarnog i unipolarnog sveta, iliti SAD i EU, sa jedne strane, i Rusije i Kine, sa druge. Iako to mnogi ne znaju, Balkan je jedan od regiona koji su najpodložniji konfliktima u današnjem svetu, a deo tog suparništva se ogleda i u mekoj moći i kulturnim diplomatskim sredstvima.

Ta četiri tabora su SAD i EU, Rusija, Turska i Katar, koje podržavaju Muslimansko bratstvo, i Kina. Sada ću govoriti o asimetričnim sredstvima koje svaki od ovih faktora koristi u širenju uticaja na Balkanu.

rusijasvojeneostavljaZAPAD: INFORMATIVI MONOPOL
Počećemo od Zapada, koji je uživao potpuni informativni monopol u regionu, bilo preko direktnog posedovanja ili diskretnog uticaja. To važi i danas: na Balkanu su izvori informisanja i dalje prozapadno orijentisani. Zapad je naporno radio na formiranju mentaliteta balkanskih naroda i oblikovanju pogleda stranaca na njih. Deo tih ciljeva bila je demonizacija Srbije, a kasnije i makedonskog premijera Nikole Gruevskog. Zapad se takođe oslanja na posrednu kontrolu nad regionom, i to čini razvojem prozapadnih elita. Sredstva se troše na stipendije za studente, direktno finansiranje nevladinih organizacija ili pranje novca velikim donacijama, pa i plaćanjem političkih lidera i uticajnih ljudi. Poslednji primer koji bih želeo da navedem – a ranije sam ga pominjao – jesu institucionalne poluge EU i NATO, prema kojima je Centralni Balkan veoma ciničan u poslednje vreme.

RUSIJA: KREIRANjE NOVE GENERACIJE LIDERA
Prelazeći na sledeći faktor, dozvolite mi da kažem ponešto i o prisustvu meke moći Rusije, koja deluje uz versku, etničku, civilizacijsku i lingvističku bliskost sa svojim partnerima. Posle dve decenije pasivnosti na Balkanu Rusija se očigledno vratila i planira da ostane bitan faktor u doglednoj budućnosti. Mnogi studenti sa Balkana danas studiraju na ruskim univerzitetima, pogotovo na MGIMO, što pokazuje koliko je i njima i Rusiji stalo da kultivišu bilateralne odnose kreiranjem nove generacije lidera. Javni fond „Aleksandar Gorčakov“ je nevladina organizacija trenutno aktivna na Balkanu, održavajući konferencije i druge događaje na kojima se okupljaju ruski i lokalni eksperti. Fondacija Ruski svet je takođe bitan deo ruske kulturne diplomatije, imajući centre u Republici Srpskoj, Srbiji i Crnoj Gori, dakle u svim zemljama Centralnog Balkana sem u Makedoniji. Najbitnije od svega jeste to što je Rusija skoro završila izgradnju ruskog humanitarnog centra u Nišu, u južnoj Srbiji, odakle je pomogla Srbiji u prošlogodišnjim poplavama i aktuelnoj izbegličkoj krizi.

TURSKA I KATAR: UTICAJ AL DžAZIRE
Sada bi trebalo ponešto reći i o Kataru i Turskoj. Ove dve države svrstavam u istu sferu uticaja zbog njihovih sličnih stavova po pitanju podrške Muslimanskom bratstvu, koje je – voleo bih sada sve da podsetim – tretirano kao teroristička organizacija u Rusiji, Siriji i još nekoliko zemalja. Obe ove zemlje imaju svoje nevladine organizacije i verske aktivnosti u Bosni, pogotovo u Sarajevu, i finansiraju razne projekte, poput izgradnje džamija. Taj grad je ujedno i štab balkanske filijale Al Džazire, koji emituje proislamski program, šaljući uz to antisrpske i proalbanske poruke. Turska, rame uz rame sa Katarom, radi na „mekoj islamizaciji“ Bosne po Erdoganovom modelu, gde se sekularna država po ustavu pretvara u polufundamentalističku. Ipak, Albanija je ta koja predstavlja najveći turski oslonac u regionu, a njen vrh blizak je sa Erdoganom, koji je ove godine u Tirani najavio gradnju najveće džamije na Balkanu. Turski predsednik možda planira da prebaci svoju neuspelu politiku neootomanizacije sa Bliskog Istoka na Balkan, koristeći Bosnu i Albaniju kao odskočne daske. U tome zavisi od Katara, vlasnika Al Džazire, koja će poslužiti kao ovan za razbijanje informativne blokade.

kinazastavaKINA: TAJNE RADIO-STANICE
Poslednja strana koju treba navesti je Kina, manje primetna od ostalih i vrlo misteriozna u svom pristupu. Glavni elemenat kulturne diplomatije je Konfučijev institut, prisutan u svim jugoslovenskim zemljama sem u Bosni. Ovo su mesta gde zainteresovani pojedinci mogu da nauče jezik i razna poglavlja kineske kulture i istorije. Pritom, institut je veome apolitičan. Sa druge strane, prošle nedelje je navodno otkriveno da nekoliko radio-stanica radi uz pomoć kineskih sredstava, a da to niko nije ni znao. Rojtersov izveštaj, koji je verovatno potkrepljen dojavama američkih obaveštajnih službi, navodi da je Kina koristila zvanična preduzeća preko kojih je finansirala mrežu prokineskih radio-stanica širom sveta. SAD su bile u panici, jer je jedna takva stanica u Vašingtonu mogla da emituje sa frekvencije na kojoj se nalaze CIA, Bela kuća i Pentagon. Na kraju su, međutim, svi prevideli prisustvo ove globalne operacije na Balkanu. Kina navodno utiče na radio-stanice u Beogradu, Skoplju i Budimpešti, i to svakako nije slučajnost, jer su to tri prestonice kroz koje bi Put svile trebalo da prođe. Sve ukazuje na to da Kina preduzima suptilne korake u poboljšavanju svog imidža u ovim ključnim zemljama.

________
* Govor koji je Endrju Koribko održao na međunarodnoj naučnoj konferenciji „Meka moć i kulturna diplomatija u 21. veku“ na Univerzitetu narodnog prijateljstva (RUDN), održanoj u Moskvi 11. novembra

Preveo ANDREJ CVIJANOVIĆ

The Saker

Politika
Pratite nas na YouTube-u