POZIVA LI OLAND NATO U RAT?

Ako se nastavi pogrešna zapadna politika prema Bliskom istoku, ništa neće vredeti da Francuska...

Ako se nastavi pogrešna zapadna politika prema Bliskom istoku, ništa neće vredeti da Francuska likvidira i poslednjeg pripadnika ID, jer se ideologija, frustriranost i želja za osvetom ne ubijaju iz oružja

Sve češće se čuje da bi savez mogao da primeni član o kolektivnoj odbrani i pošalje trupe u Siriju. Amerika je jedina zemlja koja se pozvala na član pet, i to posle udara Al Kaide na Svetski trgovinski centar i zgradu Pentagona

Francuska je u ratu, kazao je juče Fransoa Oland, posle čega je još glasnije počelo da se govori da bi NATO mogao da pošalje trupe u Siriju, pozivajući se na član pet Severnoatlantskog ugovora, prema kojem „oružani napad na jednu ili više članica može da se smatra napadom na sve”.

Nije kolumnista „Njujork tajmsa” Rodžer Koen usamljen u stavu da NATO treba da krene u rat protiv Islamske države (ID), odgovorne za napade u petak u Parizu, koje je Oland odmah nazvao „činom rata”. To je, dakle, napad na članicu NATO-a, pa bi alijansa morala da stane u odbranu Francuske, smatra Koen.

Amerika je jedina zemlja koja se pozvala na član pet, i to posle udara Al Kaide na Svetski trgovinski centar i zgradu Pentagona. To je način da se opravda invazija, ali samo u očima zapadnih država, koje plaćaju sve veći ceh zbog pravno neutemeljenih ratova koje su ranije vodile u Avganistanu i Iraku. Međunarodno pravo dozvoljava rat u slučaju samoodbrane, ali Al Kaida i ID nisu države, zbog čega se na taj način ne može opravdati ofanziva u Avganistanu, Iraku i Siriji. Međunarodni sud pravde je 2004. presudio da je izraelski odbrambeni zid na palestinskim teritorijama nezakonit jer se član o samoodbrani može primeniti samo u slučaju napada država, što Palestina nije.

Pariz je u znak odmazde pojačo udare u Siriji i juče bombardovao Raku, neslužbenu prestonicu ID. To, nažalost, podseća na odgovor SAD na 11. septembar.

Užasni teroristički napadi na Njujork i Vašington isprovocirali su Ameriku da povede dva razorana rata, pogazi svoje vrednosti u Gvantanamu, ukine dotad neprikosnovena prava i slobode i masovno nadzire građane.

Posle masakra u Parizu, Evropa je pred istim iskušenjem. Da li je petak trinaesti postao evropski 11. septembar? Hoće li Evropa umeti da izbegne zamke u koje je upala Amerika ili će se zaglibiti po bliskoistočnim ratištima, ukinuti „Šengen”, pretvoriti se u špijunsku agenciju i opasati se kao tvrđava?

To su glavna pitanja tri dana posle 13. novembra, kada je ID u Parizu pobila 129 ljudi i ranila 350. Posle urušavanja Kula bliznakinja, dobili smo osam godina vladavine Džordža Buša. Bušov naslednik ni na kraju drugog mandata ne uspeva da završi rat protiv terorizma pokrenut posle 11. septembra. Ne samo da je Al Kaida i dalje operativna već su nikle i nove terorističke grupe, poput ID, kao direktna posledica invazije na Irak.

Oland, kao nekada Džordž Buš, najavio je veća izdvajanja za vojsku i policiju, što najavljuje čvršći nadzor nauštrb privatnosti i jačanje stranih intervencija. Dejvid Kameron izjavljuje da hoće da se uključi u rat u Siriji i žali se što mu parlament to ne dozvoljava. Strane vojne intervencije dozvoljene su još uz dozvolu SB UN ili poziva vlade zemlje u koju se ulazi. Makar i samo formalno, SAD su dobile takav poziv od Vlade Iraka u vojevanju protiv ID, kao što je Moskva dobila poziv od Bašara el Asada. Barak Obama je pozvao tim advokata da mu pre likvidacije Osame bin Ladena osmisle pravno pokriće, kao što je i Džon Kenedi tražio da mu se obezbedi podrška Organizacije američkih država za uvođenje karantina oko Kube tokom kubanske raketne krize. Ipak, čak i da je bombardovanje Sirije pravno najčistije, treba voditi računa o tome da u tamošnjim udarima Amerikanaca, Francuza i Rusa i pojedinih arapskih država stradaju civili, isto tako nevini kao i posetioci fudbalske utakmice i koncerta u Parizu.

Neuspeh stranih vojski u ratu protiv ID uneo je razumljivu nervozu, pa vlade prebacuju krivicu jedna na druge. Vašington je ocenio da će rusko bombardovanje dovesti do još većeg broja izbeglica i haosa u Siriji, kao da Pentagon već godinu dana ne tuče tamošnje džihadiste.

Pokolj koji su islamisti napravili mogao bi da bude vetar u leđa evropskoj desnici. Marin le Pen je zatražila da se u Francusku više ne pusti nijedan migrant jer je jedan od njih ušao u Evropu kao izbeglica, preko Grčke i Srbije. Poljska je na antiislamskom sentimentu već dobila krajnje desničarsku vladu, koja sada odbija kvote za prijem pridošlih. Ako Evropa krene putem odmazdi i ratovanja, to će dobro doći i Hilari Klinton, koja je glasala za invaziju na Bagdad i koja se zalaže za eskalaciju rata protiv ID. Guverner Alabame je kazao da posle svega on neće pristati da sirijske izbeglice budu preseljene u njegovu državu. Opet, biće to šamar umerenim političarima poput britanskog laburiste Džeremija Korbina, koji je i juče ponovio da nema vajde od nove vojne akcije protiv ID i da se mora tragati za političkim rešenjem. Neposredno pre horora u Parizu, Korbin je, kako prenosi „Gardijan”, uz veliki politički rizik izjavio da nije trebalo da SAD vansudski likvidiraju britanskog državljanina Džihadistu Džona. Korbin smatra da je strašno što se zapadni lideri hvale ubistvom Džihadiste Džona, kao što je strašno što se islamisti ponose ubistvima u gradu svetlosti. On je jedan od onih političara koji upućuju i na to da je besmisleno nazivati islamske kamikaze kukavicama, jer zapadni vojnici nisu ništa hrabriji kada gađaju iz aviona sa bezbedne visine ili upravljaju dronom iz baze u Teksasu.

Zapadno javno mnjenje je s razlogom ljuto. Uprkos masovnom nadzoru komunikacija, službe ne uspevaju da spreče atake poput onih u 10. i 11. arondismanu. Zašto je ugrožena privatnost ako nije garantovana sigurnost? Ankara je juče saopštila da je dvaput upozoravala Francuze na prvog identifikovanog počinioca zlodela, francuskog državljanina Omara Ismaila Mostefea, koji je pre dve godine išao u Tursku i Siriju. Jutro posle napada, Salah Abdeslam, jedini preživeli od osmorice vinovnika, zaustavljen je na granici između Francuske i Belgije i bez problema je pušten da nastavi put. Još je na slobodi. Stiče se utisak da su samo mit navodne visoke mere bezbednosti kada ljudi opasani dinamitom ulaze na koncerte, a pripadnik ID prolazi nekoliko evropskih granica kao izbeglica, kao što je slučaj sa Sirijcem Ahmedom el Muhamedom, registrovanim u Preševu. Da bi umirio građane, Kameron je kazao da će danas sa decom ići na fudbalsku utakmicu između Britanije i Francuske. Ipak, francuski premijer Manuel Vals izjavio je juče da se pripremaju novi teroristički napadi u Francuskoj i drugim evropskim zemljama.

Teroristi preziru Zapad i njihov cilj će biti ostvaren kada uspeju da promene zapadna društva, kao što će promeniti EU ako je nateraju da ponovo uvede granice između država. Evropa će biti destabilizovana ako u njoj prevladaju ksenofobični desničari u nameri da demonizuju i diskriminišu tamošnje muslimane. Poslednje što Evropi treba jeste verski sukob i osećanje muslimana da su diskriminisani jer će onda biti lako radikalizovani i regrutovani u redove ID i sličnih organizacija. Amerikanci nisu pobedili teroriste ratovima po islamskim državama, već su, naprotiv, nahranili ideologiju terorista zasnovanu na protivljenju zapadnom mešanju po islamskom svetu. Uništenjem Avganistana, Iraka, Libije i Sirije stvorili su čudovište koje se okrenulo protiv njih. Ako se nastavi pogrešna zapadna politika prema Bliskom istoku, ništa neće vredeti ni da Francuska ili bilo ko drugi likvidira i poslednjeg pripadnika ID u Siriji i Iraku, jer se ideologija, frustriranost i želja za osvetom ne ubijaju iz oružja. Neki novi militanti rodiće se u drugim islamskim zemljama i na samom Zapadu, među muslimanskim stanovništvom, koje će krajnja desnica oličena u Gertu Vildersu prosto inicirati u redove terorista.

KO SU NAPADAČI

Abdelhamid Abaud, organizator, belgijski državljanin, za koga se veruje da se nalazi u Siriji i da je bio povezan i sa letošnjom pucnjavom u vozu, kada su putnici savladali napadača. Pred belgijskim sudom u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora zbog vrbovanja za ID.

Salah Abdeslam (26), jedini preživeli napadač, francuski građanin koji živi u Belgiji, juče pogrešno javljeno da je uhapšen. Policija je u Belgiji privela, pa pustila njegovog brata.

Ibrahim Abdeslam (31), francuski građanin, brat Salaha Abdeslama, aktivirao eksploziv oko pojasa ispred kafića „Volter”.

Omar Ismail Mostefe (29), francuski državljanin, sitan kriminalac sa oboda Pariza, 2013. putovao u Siriju i Tursku, u samoubilačkom napadu ubio 89 ljudi na koncertu u sali Bataklan.

Ahmed el Muhamed (25), sirijski državljanin, prošao kao izbeglica kroz Grčku i Srbiju, aktivirao eksploziv ispred stadiona gde se igrala utakmica Francuska–Nemačka. Potvrđeno da je pasoš pripadao napadaču, ne zna se da li je lažan.

Bilal Hadfi, veruje se da se borio na sirijskom ratištu i da je drugi napadač sa stadiona.

Sami Amimur (28), rođeni Parižanin, kamikaza u koncertnoj sali Bataklan.

Kontrolišite spoljne granice da ne bi pao „Šengen”
Fransoa Oland je pozvao na hitno preuzimanje kontrole nad evropskim granicama. „Ako nema kontrole spoljnih granica, biće kontrole unutrašnjih granica”, istakao je šef Jeliseja, što se može shvatiti kao zaokret politike prema migrantima i izbeglicama zarad očuvanja bezbednosti i „Šengena”.

Francuska policija je saopštila da se posle racija 104 osobe nalaze u kućnom pritvoru i da su 23 osobe uhapšene. Belgijanci su pritvorili sedmoro ljudi i optužili ih za terorizam.

Oland traži produženje vanrednog stanja, izmene ustava
Oland je zatražio da se izmeni ustav tako da se prošire ovlašćenja za delovanje „protiv terorizma”.

On je još ranije uveo vanredno stanje a juče je najavio da će sutra podneti predlog zakona koji bi omogućio da vanredno stanje traje tri meseca.

Izvor Politika, 17. novembar 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u