DODIK ZA SPUTNjIK: NIJE NAM POTREBAN EVROPSKI PUT

Mi smo u Dejtonski sporazum uneli državu koja se zvala RS. Ako ne bude...

Mi smo u Dejtonski sporazum uneli državu koja se zvala RS. Ako ne bude Dejtona, mi se vraćamo na tu poziciju

„Kada smo pre petnaestak-dvadeset godina slušali teorije o mogućem sukobu civilizacija i da su sporni prostori u dodiru, mnogi zapadni analitičari, zadojeni pričama o neoliberalnim vrednostima, to su sa podsmehom posmatrali. Evo sada vidimo da je na sceni u suštini upravo jedan sukob civilizacija — jedne hrišćanske i jedne islamske“, navodi Dodik.

„Bez obzira na to što ne možete sve ljude koji pripadaju tim civilizacijama okarakterisati na ovaj ili onaj način, činjenica je da nisu svi muslimani podlegli radikalnim ideologijama, ali je i vidljivo da su u poslednje vreme gotovo svi teroristi motivisani radikalnim islamom, što daje novu dimenziju svemu što se dešava“, rekao je Dodik i dodao da se „svetu koji je bio izvoznik raznih ’proleća‘, pa čak i ratova, sa prostora Zapada na neki način sve te stvari vraćaju kao bumerang“.

Ističući da se samo mogu žaliti nevino stradali ljudi koji nemaju ništa sa tim „velikim politikama“, Dodik navodi da je činjenica da to nije izolovano i da se radi o kontinuitetu delovanja, a da se poslednjih dana širi strah od mogućih daljih terorističkih napada.

„Ostaju seta i tuga“ povodom činjenice da je sasvim nedavno pao i ruski avion, kada je poginulo preko 200 ljudi, mahom žena i dece, kaže Dodik i dodaje: „Svet je bio zaprepašćen, bila je to možda vest dan ili dva, ali nije bilo toliko kao u slučaju Francuske mobilizacije javnog mnjenja i solidarnosti sa stradalima — videli smo kad to dođe u Pariz da se čitav svet s pravom digao da osudi terorizam i da se solidariše sa ljudima“, naveo je predsednik RS.

Prema Dodikovim rečima, jasno je da je radikalni islam jedna od najopasnijih ideologija i da „motiviše ljude da se opašu eksplozivom i ubijaju sami sebe i druge u okolini“.

„Veoma je teško nositi se sa tim, odgovor sveta nije adekvatan, a Evropa, koja je ponudila primamljivu priču otvorenih granica, očigledno nema odgovora na mnoge krize, pa ni na krizu zbog terorizma, i očigledno je da su mnogi izazovi pred Evropom.

Šengen je ugrožen, unose se novi politički i bezbednosni elementi, i to naravno ima refleksije u našem regionu“, rekao je on.

Na pitanje kako je moguće da na teritoriji BiH deluju ekstremni islamisti i kako je moguće da se to dozvoli, tim pre što Zapad sve kontroliše u BiH, Dodik je rekao da „možda ne kontroliše sve“.

Treba, kaže, gledati genezu, a geneza savremenih terorista zasnovanih na ekstremnom islamu kreće od rata u BiH.

„Ovde je živeo sekularni muslimanski narod, a onda na prostor BiH i bivše Jugoslavije ulazi preko 4.500 svetih ratnika islama. I to je Zapad znao. Tada se pojavljuje struktura ljudi motivisanih radikalnim islamom i mobiliše jedan broj lokalnih ljudi, sa lokalnim ženama koje ostaju ovde, bez obzira na dejtonsku obavezu da se moraju izbaciti sa ovih prostora. To nikada nije urađeno. Neki su završili u Gvantanamu, a kad je zapretio terorizam posle 11. septembra, može se videti kontinuitet svih tih napada — od Njujorka, Londona, Madrida — da je bila neka sprega ili ishodište i veza sa takvim grupama na prostoru BiH. Mnogi su dobili pasoše BiH“, navodi Dodik.

On je primetio da je nastojanje lokalne strukture da se s time izbori bilo neuspešno i naveo podatak iz izveštaja OSA od pre šest-sedam godina da u BiH ima 3.500 registrovanih lica koja su sklona da izvrše individualni teroristički čin.

„Oni su mobilisali domaće ljude, mogli smo da čujemo doskora termin koji se nije slučajno upotrebljavao u momentu kad je Al Kaida bila na vrhuncu moći, o beloj Al Kaidi koja se najčešće regrutovala u BiH.

Ključni momenat za dodatnu opasnost je činjenica da je preko 350 ljudi iz BiH bilo dovoljno motivisano da ode iz BiH i priključi se Islamskoj državi i sprovodi akte nasilja na najgrozniji način“, rekao je Dodik i podsetio da su neki od njih ranije učestvovali u terorističkim napadima, kakav je bio na Ambasadu u Sarajevu.

Te tri ključne tačke su bile dovoljne da izazovu strah i zebnju i da se organizujemo da se suprotstavimo svim tim strukturama, istakao je Dodik.

Na pitanje da li će neko reagovati na islamistički sajt „Vijesti umeta“, koji se raduje žrtvama terorističkog akta u Parizu i preti Balkanu, on je rekao da je neprihvatljiv sistem vrednosti da neko seiri nad ubistvima ljudi i da treba preduzeti javnu akciju kako bi se to eliminisalo.

„Upravo to širenje putem društvenih mreža predstavlja jednu od ozbiljnih opasnosti. Mnoge od onih koji su bili pasivni možda će to dodatno radikalizovati i zato ukupna civilizacija mora da se obračuna s time, inače pristajemo na svet permanentne nestabilnosti“, istakao je Dodik.

Izneo je i obaveštajne podatke da je 23 odsto muslimanskog stanovništva BiH obuhvaćeno nekom od ideologija radikalnog islama.

On je napomenuo da je nemoguće osloniti se na Sarajevo, gde na mesto direktora obaveštajne službe dolazi ratni obaveštajac i šef svih obaveštajaca Alije Izetbegovića.

„Ne možemo olako prihvatiti činjenicu da je na to mesto došao čovek koji je doveo mudžahedine u BiH, i to baš u momentu kad je narasla teroristička opasnost“, upozorio je Dodik.

„BiH je krenula dejtonskim putem i preživela jer niste mogli očekivati od velikih sila da kažu da su pogrešile. BiH je preživela, a time i naše patnje u njoj“, rekao je Dodik u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.

On smatra da je u BiH „malo kome dobro osim strancima“ koji imaju velike apanaže, kao visoki predstavnik, koji ima 24.000 evra mesečno bez poreza, plus rezidenciju, poslugu, pravo na nekoliko meseci da ode u Austriju i da mu se plati.

„Naravno da će pisati da je ovde dobro, jer prvi put kad napiše da nije — nema plate“, ističe Dodik i napominje da „nije u klinču sa visokim predstavnikom, nego sa nepravdom i kršenjem međunarodnih sporazuma“.

Upozorio je i da visoki predstavnik Valentin Incko „bezočno laže“, dodavši da „to nije problem na Balkanu, ali jeste kad ode i to kaže u SB UN“.

To se, napominje, odnosi i na Zakon o Sudu i Tužilaštvu, donet protivpravno, odlukom parlamenta, a ne entiteta, pri čemu je u Ustavnom sudu, kad je od šest sudija četvoro reklo da je taj zakon neustavan, dodato još troje stranih sudija da bi se nametnula većina o zakonu.

„Naravno da je glas Amerike jači od mog ali to ne znači da ja treba da se povučem i kažem, majstore, vi ste u pravu“, rekao je Dodik i istakao da se „ne sme pristati da se na ovaj način legalizuje pravno nasilje visokog predstavnika“.

On ponavlja da ostaje pri referendumu o Sudu i Tužilaštvu, napominjući da mora da se ispoštuje procedura: sud u RS će krajem decembra doneti odluku o tome da li je referendumom ugrožen nacionalni interes Bošnjaka, a onda teče rok od 50 dana do referendum.

Povodom 20. godišnjice Dejtona, podsetio je na, kako je istakao, nasilje visokih predstavnika koji su RS oduzeli 83 nadležnosti.

„U aneksu 10 piše da je on zadužen za tumačenje civilnog dela i ništa više. On se bavio svim i svačim, vršio nasilje, ponašao se kao slon u staklenoj bašti, pogotovu Pedi Ešdaun, stvorio ogromne probleme urušavajući međunarodni sporazum, sakriven političkom podrškom Amerike i Evrope mogao da se bavi eksperimentima“, naveo je Dodik.

Upozorio je da se sve vreme pokušavala razbiti nacionalna identifikacija kako bi se napravila „jedna imaginacija“.

„Sama BiH je imaginacija po Dejtonu, a kad joj dodate sve ove nestvarne elemente, onda vidite da je to ozbiljna imaginacija koja nema šanse da uspe i koja živi isključivo na prisili i sili ili pretnjom sile ogromnog dela zapadnog političkog sveta koji pokušava da održi zabludu o njoj kako ne bi priznao da je to bila greška. Najbolje je bilo za ovaj prostor da je u momentu kad se dešavao Dejton BIH podeljena na tri zasebne države koje bi mogle da odlučuju na koji način će se kretati. Ovako smo mi strpani u BiH, zatvoreni u to“, kazao je Dodik.

Komentarišući reči premijera Aleksandra Vučića da je Srbija odustala od sna o odvajanju RS, a da je zamolio zvaničnike u BiH da odustanu od snova o ukidanju RS, a na pitanje da li je on sâm odustao od snova o otcepljenju RS Dodik kaže:

„Nije važno da li je u pitanju san ili ne, ali realnost ovde govori – mi smo u Dejtonski sporazum uneli teritoriju i državu koja se zvala RS. Ako nema Dejtona, ako neko to razvali, mi se vraćamo na poziciju koju smo uneli u Dejton, bio to nekome san ili ne. To je realnost“.

On se zahvalio svim sadašnjim i bivšim čelnicima Srbije na korektnom odnosu i poštovanju RS.

„Da li sanjam ili ne sanjam? Iskreno ću da vam kažem da bih voleo da RS bude nezavisna država, ali isto tako nisam nerealan čovek koji ne zna u kakvim okolnostima živi. Iz te moje ljubavi očigledno dolazi i pritisak na mene“, dodao je on.

RS je bila, istakao je, najvažniji politički faktor u BiH, koji je kreirao njenu međunarodnu politiku i mogao da kaže u SB UN da BiH ne može priznati Kosovo i ne može uvesti sankcije Rusiji.

Dodik je rekao i da mnoge iritira to što kaže da u BiH živi zato što mora a da je njegova ljubav RS i Srbija i dodaje da „nema razloga da širi odnose i ljubav sa Sarajevom“.

„To su stvari koje se mogu održati na partijskom nivou, ali tu ljubavi nema. Politika jeste i emocija, ali ona je pre svega pragmatična delatnost. A u toj pragmatičnoj delatnosti mi vidimo Sarajevo kao suprotstavljenu tačku našim pravima i onu tačku koja najčešće generiše nepravdu prema nama. Ne možete da volite takvo mesto. Ima Srba koji kažu da BiH ništa ne fali. Evo i ja kažem – ništa ne fali BiH, vratite je na nivo ustava koji je napisan. Sa BiH koja nam uporno uzima nadležnosti, koja satanizuje Srbe, ne želim da imam ništa“, istakao je predsednik RS.

„U srcu Evrope imate Švajcarsku, koja se pokazala kao veoma uspešna, pa zašto i mi da ne krenemo da gledamo svoj interes“, upitao je predsednik RS i dodao:

„Nije bilo nijedne reforme na evropskom putu BiH koja nije tražila da se RS nečega odrekne. Koji će nam đavo evropski put BiH. Ja hoću da kroz evropski put RS ojača svoju autonomiju. Evropa je prevara, u smislu Evrope regija, otvorenih granica. Sećete se egzotične priče Evrope regija, mislili smo da je to neka naša šansa, a ko je sad pominje, gde je ta Evropa regija“, naveo je Dodik.

Prema njegovim rečima, ispostavlja se da evropski put nosi sa sobom „vidljive, ali i skrivene momente razgradnje i umanjenja snage RS“.

„Šta će nam to? Put ka Evropi treba da bude dobrovoljna odluka onih koji se kreću tamo, a ne nasilje“, dodao je Dodik.

Na činjenicu da Bošnjaci i Hrvati u BiH hoće u Evropu, Dodik je rekao da postoje mehanizmi odlučivanja i da nema odluke na nivou BiH bez učešća RS.

„Nisam rekao da je Evropa isključena kao mogućnost, ali Evropa sa ovakvim nesposobnostima je sve manje primamljiva. I to govore i Evropljani“, primetio je i dodao: „Pitanje je kako će Evropa izgledati dalje. Nije logično da se mi krećemo ka Evropi, a da ne znamo kako će izgledati“.

Povodom izbegličke krize, Dodik je rekao da treba voditi računa da se ne uđe u proces solidarizacije sa Evropom, koja često nameće stav.

„Kao kada su tražili da se solidarišemo sa Evropom i uvedemo sankcije Rusiji zbog ukrajinske krize. Mi smo to odbili, i mislimo da ne treba a priori prihvatati sve što dolazi iz Evrope kao najbolje. Na kraju, Evropa ne izgleda obećavajuće kako je svima nama izgledala pre nekoliko godina. Pre petnaestak godina svi su se zaklinjali u evropsku budućnost, pa čak sam i ja bio veći optimista što se tiče Evrope nego danas. Danas nisam zakleti pesimista, ali ne verujem u Evropu onako kako je prikazivana pre samo nekoliko godina“, istakao je Dodik.

Ocenio je da je Evropa otvorenih granica propala sa talasom izbeglica od milion ljudi, kao i da propadaju zajedničke evropske politike, podsetivši da je Vlada poljske rekla da se povlači iz programa zbrinjavanja izbeglica odmah posle terorističkog akta u Parizu.

„Da se Rusija nije ozbiljno uključila u eliminaciju ID, očigledno je da bi ona tamo tavorila decenijama, ništa se ne bi pomerilo. Videli smo na G20 da oni koji su najviše kritikovali Rusiju, kao što je Dejvid Kameron, sad pozivaju direktno Putina i kažu da se bez njega ne može. Pa to smo znali“, dodao je predsednik RS.

Odgovorio je i na pitanje koga je imao u vidu kad je rekao da zna ko mešetari na Balkanu.

„Mešetare Britanci, najčešće oni. Uzmite istoriju, pa pogledajte šta su sve radili“, rekao je Dodik.

„Često ćete čuti — šta je nama Rusija pomogla? Pa dovoljno je ovo što nam je pomogla, u Unesku, mnogo puta… Ovde značajno ulaže. Rusija je veoma solidan partner, i to bez ikakvih političkih uslovljavanja“, rekao je Dodik u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.

„Rusi su ovde uneli milijardu evra, pa nisu tražili da budu glavni. Ali to govori o karakteru i o mnogo čemu drugom“, smatra predsednik Republike Srpske.

Na konstataciju da Rusija podržava Dejton, Dodik kaže: „Moskva podržava međunarodne ugovore, a Dejtonski sporazum je međunarodni ugovor, i on se može menjati samo po predviđenoj proceduri. On je promenjen međunarodnim nasiljem. Moskva to ne želi da dozvoli. Rusija nikad ne narušava međunarodno pravo. Pa i kad je otišla u Siriju, nije prekršila međunarodno pravo“.

Predsednik RS kaže da često odlazi u Rusiju jer se tamo dobro oseća: „Tamo nikad nisu tražili protivusluge, nikad nisu uslovljavali, mada sam svedok da Zapad uvek nešto traži i uvek nešto uslovljava. Apsolutno sam zahvalan Rusiji i njenom predsedniku Putinu za svu pažnju koju su nam ukazali. Oni su veoma objektivni, nisu navijački raspoloženi, štite međunarodno pravo jer su svesni da kršenje međunarodnog sporazuma podrazumeva stvaranje presedana koji bi mogao da bude korišćen bilo gde u svetu“.

Prema njegovim rečima, „poznata je ruska borba da se reafirmišu UN i da nijedna zemlja ne može unilateralno da donosi odluke o intervencijama, nego da to moraju rešavati organi UN“. „U tom kontekstu treba posmatrati rusko prisustvo ovde. Dakle, Rusija se pokazuje kao jedan principijelan i stabilan zaštitnik međunarodnog prava“, kaže Dodik i dodaje da „u tom kontekstu treba posmatrati i prisustvo Rusije ovde“.

Na pitanje postoje li specijalne veze RS i Rusije, Dodik kaže da u Srpskoj ljudi, kad ih anketirate, iskazuju velike simpatije prema Rusiji. On ističe i da je veoma važno što je napravljeno nekoliko veoma uspešnih aranžmana koji su se pokazali kao veoma bitni za RS.

„U trenucima kada je Srpskoj trebalo da ekonomski ubrzano napreduje, Rusija (tj. njena državna firma ’Zarubežnjeft‘) je ušla i uložila ogromna sredstva. Rusija je sve više prisutna i u mnogim projektima, sve više u turizmu. Svest o Rusiji kao pouzdanom partneru postoji u Republici Srpskoj, a Rusi znaju da smo mi njima braća“, zaključuje Dodik.

Izvor Sputnjik, 18. novembar 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u