NIKOLA JOVANOVIĆ: NEOSALAFISTI U PARIZU, POGLED SA BALKANA

Politički bankrot ideologije panarabizma tokom „arapskog proleća” bio je okidač za venčanje radikalnog islama...

Politički bankrot ideologije panarabizma tokom „arapskog proleća” bio je okidač za venčanje radikalnog islama s arapskim nacionalizmom

Mnogo je bilo proizvoljnih komentara u domaćoj javnosti u vezi sa terorističkim napadima u Parizu. Površna i pristrasna tumačenja ovih događaja proizvode neslavne dileme o tome da li i koliko saosećanja treba pokazivati prema Francuskoj. Prenebregava se jedna od osnovnih činjenica: bez obzira na to koliko je grešaka Zapad počinio na Bliskom istoku ili prema nama na Balkanu, takozvana Islamska država predstavlja najmaligniju terorističku organizaciju svih vremena, zbog čijeg će delovanja i naš region iskusiti dramatične posledice.

Idemo od početka. SAD su počele s naoružavanjem džihadista u cilju uvlačenja SSSR-a u kopneni rat u Avganistanu, zbog kojeg su Sovjeti potrošili vitalne resurse i, pre svega, simpatije „Trećeg sveta”. Širenje radikalnog islama ubrzano je okončanjem Hladnog rata, kad je ova religijska doktrina zamenila dotadašnju laičku: socijalizam. Politički bankrot ideologije panarabizma tokom „arapskog proleća” bio je okidač za venčanje radikalnog islama s arapskim nacionalizmom. Naposletku, materijalne pretpostavke za uspostavljanje novog „kalifata” ostvarene su kolapsom tradicionalnih država u Mesopotamiji. U tom svetlu, američka intervencija u Iraku 2003. predstavlja najštetniju geopolitičku avanturu po globalnu bezbednost, od kraja Drugog svetskog rata do danas.

Nijedan režim ne podržava direktno Islamsku državu (ID), ali činjenica da nijednoj tradicionalnoj državi ona do sada nije bila primarni protivnik učinila je da Frankenštajn oživi. ID broji oko 40.000 vojnika u Mesopotamiji, što je za trećinu više od zvanične vojske Srbije, da slika bude jasnija. Njena imovina procenjena je na dva biliona dolara, a finansira se od ilegalnog izvoza nafte i pamuka, kao i od privatnih donacija. Donacije dolaze iz pojedinih centara moći i od pojedinaca, iz četrdesetak zemalja. Interes tih finansijera je religijski – opstanak i širenje neosalafijskog kalifata; ideološki – akcije protiv „zapadnog imperijalizma”, ali pre svega politički – sprečavanje šiitskog Irana da dominira Mesopotamijom.

Suprotno mišljenju uvreženom kod nas, zvanična Saudijska Arabija nema interes da ID jača jer je upravo svrgavanje dinastije Sauda i zauzimanje svetih islamskih mesta Meke i Medine prvi strateški cilj ove organizacije. Drugi strateški cilj je poraz šiitskog Irana.

Treći cilj ID je obračun sa Zapadom, ali ne kroz gerilsko delovanje, već kroz masovni sukob kopnenih vojski na tlu Bliskog istoka. Teroristički napadi u Parizu imaju dvostruki cilj. Kratkoročno, to je uvećanje „ugleda” i „legitimiteta” ID među ekstremistima širom sveta, a dugoročno – uvlačenje Zapada u kopneni „sveti” rat na njihovoj teritoriji. ID trenutno pobeđuje, jer dobija u oba slučaja: ako kopnenog rata ne bude, nastaviće da operiše; ako ga bude, taj „Armagedon” ona priželjkuje iz dogmatskih i operativnih razloga.

Jedino sistematsko i pobedonosno rešenje za Zapad jeste stvaranje zajedničke koalicije sa Rusijom, zavođenje ekonomskog karantina za ID, kao i ograničena kopnena intervencija – sa državama Bliskog istoka u prvoj liniji fronta. Od toga smo još svetlosnu godinu daleko, naročito od koordinirane kopnene akcije Turske, Irana i Arapa. Svim ovim državama ID je neprijatelj, ali i dalje smatraju jedni druge glavnim rivalima, što „kalifatu” kupuje vreme i nove sledbenike. Zbog navedenog, Francuska će ostati ranjiva kao jedna od primarnih meta Islamske države. Prema narativu islamista, Francuska se nameće kao primarni simbol omraženog Zapada, zbog svoje „kolonijalne prošlosti”, inicijalne podrške Izraelu, strogog laičkog uređenja i trgovine oružjem s arapskim monarhijama. Francuska obaveštajna služba je među najsposobnijim u svetu, ali više nema dovoljno resursa da intenzivno prati sve neosalafiste s francuskim pasošem, kojih je registrovala oko jedanaest hiljada.

Da stvar bude gora, ovim napadima ID pokazuje da je prešao iz uloge inspiratora u ulogu nalogodavca, što znači da je Francuska, ali i cela Evropa, u nekoj vrsti ratnog stanja. Današnja Evropa zasad nema svog Čerčila ili De Gola. Ona niti ima jasno političko vođstvo, niti je uspostavila strateško partnerstvo s Turskom, bez čega nema načina da oblikuje događaje na Bliskom istoku. Nije bila u stanju čak ni da spreči trgovinu svojih saveznika sa ID.

Ukoliko Francuska i Evropa ne poraze u kratkom roku Islamsku državu, posledice za Balkan će biti nesagledive. Evropska unija će defakto obustaviti prihvat izbeglica, koji je i do sada bio sporadičan i haotičan. To bi značilo da će prostor od Grčke do Slovenije biti jedna vrsta tampon-zone i prihvatnog centra, što bi na Balkan vratilo tenzije, a Srbiju odvojilo od Evrope na duže vreme. Suspenzija Šengenskog sporazuma u EU bila bi, bez svake sumnje, praćena preispitivanjem bezviznog režima za Srbiju, Bosnu, Makedoniju i Albaniju.

Ovi trendovi ne bi doveli do jačanja ruskog uticaja u regionu, kao što neki priželjkuju, već do snaženja međunarodnih i lokalnih islamista, uključujući neosalafiste.

Izvor Politika, 19. novembar 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u