STEVICA DEĐANSKI: SRPSKO BALANSIRANjE JE IZNUĐENO I NEMA ALTERNATIVU

Moramo ići ovim putem u ovom momentu, jer nemamo izbora, ali čekati priliku kada...

Moramo ići ovim putem u ovom momentu, jer nemamo izbora, ali čekati priliku kada se promene geopolitičke okolnosti da obezbedimo za nas bolje pozicije

Gospodine Deđanski, čini se da je Srbija poslednje utočište protiv antiruske politike u Evropi. Brisel i evropske vlade grubo kritikuju Beograd zbog proruske politike. Zašto Srbija danas nije pro-EU?

— Srbija se zaista nalazi u teškoj situaciji. Možemo mi da kao jedan deo neozbiljnih, danas opozicionih, političara i raznih analitičara da govorimo o jednostavnim rešenjima. Oni kažu da jednostavno trebamo da prekinemo put u EU i da se okrenemo Rusiji. I još kažu da danas Srbija radi protiv Rusije. Govorim ovde o onima koji se u javnosti predstavljaju kao „proruski“ i „anti EU“. Nažalost, oni su ovakvim svojim ponašanjem i nastupima na istom zadatku kao i oni koji ne žele dobro Srbiji i Rusiji i našim međusobnim odnosima.

Beograd danas igra jednu veoma tešku igru održavanja balansa između svog EU puta i Rusije. Iako lično nisam pobornik ulaska u EU i mišljenja sam da nikada tamo nećemo biti, a najverovatnije i da ona u skorijoj budućnosti neće postojati, činjenica je da mi moramo da idemo tim putem da bismo izbegli sve moguće probleme i pritiske. Ako je neko imao iskustva konfrontacije sa Zapadom to smo mi, i nemamo snage za to. Ostavimo da velika geopolitička pitanja i uređenja sveta rade velike sile. Ali istovremeno moramo paziti na naše interese, a to je saradnja i najbliži mogući odnosi sa Rusijom kao nama najprijateljskijom svetskom silom, koja nam je kroz istoriju jedina pomagala kao i danas, kada je u pitanju Kosovo i Metohija, Republika Srpska i mnoge druge stvari. Ali imati takve odnose da im se ne okačimo na leđa, pa da pored svojih problema, treba da rešavaju i naše, koje možemo sami.

Ovo je odgovor na Vaše pitanje. Srbija ide putem koji je u ovom trenutku jedino moguć, ali vrlo pažljivo brine o svojim odnosima sa jedinom bratskom i prijateljskom silom na svetu, Rusijom. Ako bi bilo drugačije, nijedna Vlada u Srbiji ne bi imala mandat za tako nešto.

Ako bi se Srbija pridružila sankcijama protiv Rusije, šta bi to značilo za srpsku ekonomiju?

— Deo odgovora na ovo pitanje sam rekao kroz prošlo, bar što se tiče geopolitičkog pogleda. Mogu samo da kažem još jednu konkretnu stvar. Siguran sam, bez ikakve sumnje, da Srbija neće nikada uvesti sankcije Rusiji. Ako bi to ipak uradila, vrlo brzo bi imala narod na ulici i pad vlade.

Konkretno, kada govorimo o ekonomiji mogu da kažem da bi uvođenje sankcija imalo katastrofalne posledice po srpsku ekonomiju. Pogledajte samo koliko problema imaju kompanije jedne moćne Nemačke, pa zamislite probleme koje bi imala Srbija. Najveći deo voća, povrća, mesa i mleka prodajemo Rusiji. I mnoge druge stvari, da ih sada ne nabrajam. Mnoge firme Zapadnih zemalja koje su otvorile pogone ovde, uradile su to, pre svega zbog specijalnog ugovora o bescarinskoj trgovini Srbije i Rusije, što je veliki poklon Rusije nama, koji mi ne koristimo čak koliko bi moglo, ali ipak koristimo. Uvođenjem sankcija izgubili bimo te privilegije i ostavili radnike na ulici, a poljoprivrednike u beznađu, jer ne bi znali šta da rade sa svojim proizvodima.

Deo srpske političke elite i briselsko rukovodstvo žele da vide Srbiju pre ili kasnije u EU. Šta bi tim srpskim političarima mogla da donese takva politika?

— Ponoviću moje lično mišljenje da mi nikada nećemo biti deo EU. Bar ne u ovakvom obliku. Ali isto tako sam siguran da ćemo u narednih 10-ak godina biti gurani u tom pravcu. Mi moramo, ako smo pametni, da iskoristimo ono što je dobro na tom putu. To je usklađivanje naše regulative sa evropskom po raznim osnovama, što će doprineti smanjenju korupcije. Treba usvajati sve ono što je dobro za privredu da bismo postali konkurenti i poželjni za investicije. Dakle ima mnogo dobrih stvari koje možemo dobiti na tom putu, ali moramo paziti da sačuvamo svoje nacionalne interese, teritoriju i odnose sa Rusijom. Nijedna druga zemlja sem Srbije nije imala zadatak da se zarad ulaska u EU odrekne dela svoje teritorije.

Kakav je stav javnog mnjenja u Srbiji o priključenju EU?

— Javno mišljenje je veoma podeljeno, ali ipak možemo reći da je negativno. Ipak, posle 15 godina medijske kampanje i prikazivanja EU kao obećanog raja, više od pola građana se negativno izražava o EU. Tu je mnogo doprinela sama EU, ponižavajući Srbiju pokušajem otimanja delova teritorije Srbije i stalno novim i novim uslovljavanjima. S druge strane, vidi se da su, na primer Rumunija i Bugarska, i pored decenije sankcija i bombardovanja Srbije, i dalje daleko ispod nas kao ekonomija i kao demokratsko društvo. Sa korupcijom i kriminalom na afričkom nivou, sa razorenom privredom i poljoprivredom. Ali oni su u EU, a Srbiji se stalno iznova ispostavljaju računi koje Srbija ne može da plati, čak i da hoće. To narod vidi i shvata da je obećani raj laž i zato su protiv toga, svakoga dana sve više.

Srbija je pretrpela mnoge gubitke u svojoj nedavnoj prošlosti: Kosovo je okupirano i pretvoreno u „nezavisnu“ republiku, srpski političari prisiljeni su da se izvinjavaju zbog tzv. „srebreničkog masakra“. Kako se sve to odrazilo na Srbiju?

— Ovakvi koraci nama pokazuju jedan neiskreni odnos Zapada prema Srbiji. Uprostio bih to tako što bih rekao da se od Srbije očekuje da u svakom momentu, bilo kada ispunjava uslove koje joj postavi Zapad. Uvek i na svoju štetu. Da daju svoje teritorije, da zaborave da smo jedini doživeli genocid u Evropi posle Drugog svetskog rata kada je pola miliona srpskih izbeglica proterano iz novo ustaške tvorevine Hrvatske, koja je sada član EU.

Kao što sam već ranije rekao, moramo ići ovim putem u ovom momentu, jer nemamo izbora, ali čekati priliku kada se promene geopolitičke okolnosti da obezbedimo za nas bolje pozicije. Ono što danas radi Vlada Srbije je dobro ako ona to radi iskreno, što se za nikoga ne može garantovati zasigurno. To je po meni jedino što možemo, a to je kupovina vremena. Što duže održavati balans i pokušati što manje izgubiti za to vreme. U Srbiji opozicija trenutno ne postoji, pa je i to problem. Kada kažem opozicija mislim na relevantne činioce koji mogu nešto da promene na bolje. Sa jedne strane su prozapadni jurišnici DS, LDP i njihovi sateliti, koji bi dali sve što se od njih traži i uništili Srbiju. Sa druge strane su nerealni nacionalisti SRS, DSS i mali sateliti, koji ne bi dali ništa i onda bi im sve bilo oduzeto. Dakle, na istom su zadatku. Dok se ne stvori neka nova opozicija koja shvata ove odnose u svetu, ovaj put danas je jedini moguć radi ostanka Srbije. Svešću ga u jednoj rečenici, a to je – ići ka EU, čuvati teritorije i Republiku Srpsku i imati najbolje moguće odnose sa Rusijom, bez uvođenja sankcija. To su crvene linije koje Srbija ne sme preći. Po svaku cenu. Nadam se da ćemo u narednom periodu imati malo više razumevanja i od strane Nemačke države, koja nam, u najmanju ruku, nije naklonjena.

Prof. dr Stevica Deđanski predsednik je Centra za razvoj međunarodne saradnje. Predaje na Fakultetu za poslovne studije Univerziteta Džon Nezbit na predmetima iz uže naučne oblasti ekonomija. Objavio preko 40 radova iz oblasti ekonomije kod nas i inostranstvu i više desetina tekstova iz oblasti bezbednosti, energetike i geopolitike. Učesnik velikog broja međunarodnih skupova u Srbiji, Rusiji, Italiji, Crnoj gori, Bugarskoj, Makedoniji, Mađarskoj i BiH. Bio je poslanik u nekoliko mandata u Parlamentu Republike Srbije i Autonomne pokrajine Vojvodine.

Izvor: Vidovdan/Zuerst, 26. novembar. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u