ŠTA SE ZAPRAVO DEŠAVA U DRŽAVNOM VRHU?

Može li biti da Vučić pokušava da krene “Đinđićevim putem” i da se makar...

Može li biti da Vučić pokušava da krene “Đinđićevim putem” i da se makar malo odmetne od stranaca koji ga drže na vlasti?

Došlo je izgleda vreme da se postavi ono bezmalo banalno i kafansko pitanje: koliko je u Srbiji sati?

„Poverljivi izvori” najavljuju da Tomislav Nikolić osnviva novu stranku. Premijer Vučić tvrdi da me neke strane službe rade o glavi, a usput pomene i neke ambasade. Glavni urednik Vučiću bliskog Informera javno talambasa da se u Srbiji sprema državni prevrat.

Vlast – uz pomoć Pinka i pomoćnih trupa – ulazi u novi rat sa Kurirom i njegovim vlasnikom, a javnost se zasipa tvrdnjama da je to presudna bitka protiv destabilizacije Srbije.

O čemu se ovde zapravo radi?

Koji i čiji vetrovi preko svega ovoga duvaju?

Ko je u svemu lud, a ko zbunjen?

Hoće li se Vučić usuditi da pomene makar jednu jedinu ambasadu?

Posle današnjeg demonstrativnog novog približavanja Vučiću, formira li Nikolić stranku?

Nisu li opet u pozadini svega stranci?

Može li biti da Vučić pokušava da krene “Đinđićevim putem” i da se makar malo odmetne od stranaca koji ga drže na vlasti?

ŽELjKO CVIJANOVIĆ, GLAVNI UREDNIK „STANDARDA“
Konačan smisao ovoj prvoj fazi destabilizacije Srbije mogao bi da sutra da sam premijer Vučić. Ukoliko nastupi kao državnik i pozove naciju na mobilizaciju oko zajedničkih ciljeva od nacionalnog i državnog interesa, Srbija će proći kroz političku krizu koja će joj, međutim, dati ozbiljne izglede za budućnost
Uprkos brojnim napisima, ne vidim ozbiljan sukob između Vučića i Nikolića. Uostalom, kad je u nedelju eskalirao zapadni pritisak na državu i vladu, oni su to svojim sastankom i demonstrirali.

Zanimljivo je, međutim, da su ranijih meseci pritisci sa Zapada da se njih dvojica raziđu bili usmeravani na Vučića, od koga su zahtevali da se jasno ogradi od Nikolića. Sada su ti pritisci promenili adresu, pa je ponuda pred Nikolićem, i veoma sumnjam da će na nju pristati. Obojica su svesni da bi, ako bi se razišli, postali lak plen, zajedno sa Srbijom. Tako da je priča o tome kakao Nikolić pravi novu stranku za sada samo priča onih koji među njima žele sukob.

Istovremeno, koliko god se neki od nas sprdali s tim da je na delu destabilizacija Srbije sa Zapada, i koliko god drugi preterivali u kvalifikacijama tih događaja, u Srbiji je na delu početna faza destabilizacije.

Šta god mislili, jasno je da ovakvom mobilizacijom pete kolone u medijima počinju prevrati i obojene revolucije.

Razlog tome jeste nastojanje vlade da zadrži i unapredi odnose sa Rusijom i da pokrene nekoliko velikih poslova sa Kinom. Jasno je da bi Srbija, ako bi se planovi sa te dve zemlje počeli ostvarivati, bila u prilici da vodi mnogo nezavisniju politiku nego do sada. Takođe je jasno da zapadne sile to žele da spreče.

Konačan smisao ovoj prvoj fazi destabilizacije Srbije mogao bi da sutra da sam premijer Vučić. Ukoliko nastupi kao državnik i pozove naciju na mobilizaciju oko zajedničkih ciljeva od nacionalnog i državnog interesa, Srbija će proći kroz političku krizu koja će joj, međutim, dati ozbiljne izglede za budućnost. Ukoliko pak Vučić uđe u političku svađu sa domaćim eksponentima zapadnih interesa, hajde što će nastradati vlada, nego će teško postradati i zemlja. Mislim da je krajnje vreme da svi to razumemo – od premijera do poslednjeg građanina Srbije.

ČEDOMIR ANTIĆ, PREDSEDNIK NAPREDNOG KLUBA
Ne može neko da tvrdi da ima najbolje moguće odnose sa svima, da su mu sve zemlje prijatelji, a da onda izjavi da neke ambasade rade protiv njega. Tim pre što Vučić godinama unazad govori da vodi takvu politiku da imamo nula konflikata. Ovo je ili priprema za izbore ili za stranačka pregrupisavanja – da bi građani imali utisak da se nešto menja. S tim da Vučić stalno nešto menja kozmetički, upravo zato da ne bi ništa promenio suštinski. Njegov politički cilj je: da sam sebe nasledi
Ne može neko da tvrdi da ima najbolje moguće odnose sa svima, da su mu sve zemlje prijatelji, a da onda izjavi da neke ambasade rade protiv njega. Tim pre što Vučić godinama unazad govori da vodi takvu politiku da imamo nula konflikata. Ako ima problema samo sa ambasadorima, treba da se žali ministarstvima spoljnih poslova tih zemalja.

Šta god da u ponedeljak otkrije, to neće promeniti kurs države.

On sigurno neće reći, na primer, ambasador SAD radi protiv mene, čak i kada bi imao informaciju da to jeste tako. Ako i kaže neko ime, to može da uradi samo ako unapred zna da će taj ambasador biti povučen.

Najveći problem je što su „naprednjaci“ uz pomoć inostranstva naneli udarac demokratiji, marginalizovali političke protivnike u zemlji i sada fingiraju demokratiju praveći ovakve predstave u sopstvenoj stranci.

Slično je i sa Zoranom Mihajlović, koju su doveli da bi stranku evropeizovali, ali se ispostavilo da nema takve ideologije. Ni ona ni Udovički ne očekujem da će biti smenjene, tim pre što – iako nije za funkciju koju obavlja – ona ima određene rezultate kao ministarka – a Vučić drži i mnogo nesposobnije ministre. Činjenica je da Vučić često vrši personalne promene u Vladi da bi fingirao promene: Krstića i Radulovića je predstavio kao ministre čudotvorce, pa su ipak potrošeni za godinu dana.

Ovo je ili priprema za izbore ili za stranačka pregrupisavanja – da bi građani imali utisak da se nešto menja. S tim da Vučić stalno nešto menja kozmetički upravo zato da ne bi ništa promenio suštinski. Njegov politički cilj je: da sam sebe nasledi.

Nikolić šta god je radio za državu, to je propalo. Ne verujem da bi sada pravio sopstvenu stranku, jer bi, u tom slučaju, na sledećim izborima imao Vučića za protivkandidata. Priče o tome da je on rusofil i da bi njegova stranka imala drugačiji kurs od dosadašnjeg SNS-a su besmislice. Nikolić nema ni program ni ideologiju. Uostalom, prihvatio je Briselski sporazum samo dvadeset dana pošto je rekao da ga ne prihvata.

SLOBODAN RELjIĆ, SOCIOLOG
Ni oni više ne veruju da će išta od okeana obećanja koji se izlio iz njihovih usta biti ispunjeno

Ove najave spadaju u neku vrstu SNS-folklora.

Mnogo velikih reči, nikavih promena. Toma, čim ga Vučić nagazi, već dve godine kao pravi stranku, a Vučić raščišćava stanje u stranci ili državi.

A mi? Mi stalno tonemo.

Siromašimo, guši nam se ekonomija, razgrađuje nam se država. SNS je glavni izvođač tih radova.

SNS je propustila svoje šanse da bilo šta nabolje izmeni u ovoj zemlji. Nema tu ni nove ideje, ni nove snage. Samo potreba onih koji su se uhvatili vlasti da se još nešto državno rasproda i lično ugrabi. Ni oni više ne veruju da će išta od okeana obećanja koji se izlio iz njihovih usta biti ispunjeno.

Njihova najveća moć je ovaj politički sistem, uspostavljen spolja i održavan spolja, a koji održava ovo stanje iako je surovo očigledno da je reč o – propadanju.

DUŠKO JANjIĆ, PREDSEDNIK STRANKE AKTIVNA SRBIJE
Kada predsednik Srbije osudi Tursku, a Vlada zauzme drugačiji stav i čeka da se proces završi, onda Nikolić i Vlada ne vode zajedničku spoljnu politiku. Predsednik ne deluje kao predsednik Srbije nego kao portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova. Da li Srbiji treba ovakav predsednik? Treba li Nikoliću Vučićeva Srbija?
Premijer je u svojstvu građanina išao u MUP i davao izjave povodom krivične prijave što pokazuje da je on, kao i pravosudni sistem, spreman da se probudi, pa je vreme da budu proverene i procesuirane optužbe među kojima je i ova za organizovanje puča.

U Srbiji se pravi atmosfera linča i zastrašivanja političara i javnosti, pri čemu institucije ćute, a opozicija i deo vladajuće koalicije (SPS) se oglase samo da doliju ulje na vatru. Ta atmosfera mora biti presečena.

Zato je vreme da premijer – koji je na udaru – preduzme korake u svojim redovima: da konsoliduje tim oko sebe u stranci i u Vladi.

Verujem da će baš to i uraditi.

Kada je reč o vladi, samo rekonstrukcija bi zadovoljila javnost, ali potrebne su suštinske promene – da neke stranke ne budu više deo koalicije. Tu mislim na SPS, Velju Ilića, Ljajića, SPO, Demohrišćane i slične. Rekonstrukcija, dakle, mora da smanji broj ministara.

Problemi u stranci su Zorana i Nikolić, koji vuče kapacitete preko sinova u stranačkoj strukturi. Tu Vučić mora da vidi koja je jedinstvena politika koju zastupa njegova stranka i da obezbedi da se ne čuju disonantni tonovi.

Evo poslednji primer: kada predsednik osudi Tursku, a Vlada zauzme drugačiji stav i čeka da se proces završi, onda Nikolić i Vlada ne vode zajedničku spoljnu politiku. Predsednik ne deluje kao predsednik Srbije nego kao portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova. Da li Srbiji treba ovakav predsednik? Treba li Nikoliću Vučićeva Srbija?

Vlada sada mora da odluči koji joj je stepen tolerancije na to da predsednik i premijer imaju različite politike. U tom kontekstu, ovo ne asocira na Đinđićev kraj kao reformatora, već na sukob pred Osmu sednicu. I ovaj problem Srbiju može mnogo da košta.

Nikolić? Voleo bih da se najave ostvare i da on napravi novu stranku.

A strane ambasade koje su označene da rade o glavi Vučiću i Vladi? Ne mogu da licitiram, moguće je da – ima nekih.

Izvor Fakti, 29. novembar 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u