ENDRJU KORIBKO ZA NOVI STANDARD: SRBIJA TREBA DA IZDRŽI JOŠ SAMO MALO (2)

Balkanski put svile Srbiju će povezati sa svetskom privredom, posle čega neće zavisiti od...

Balkanski put svile Srbiju će povezati sa svetskom privredom, posle čega neće zavisiti od trgovine sa Balkanom ili EU

— Vremenom bi Mađarska i Hrvatska mogle da destabilizuju Vojvodinu pod izgovorom zaštite tamošnjih Mađara, a zapravo bi u ime SAD sabotirale Balkanski put svile, mrežu brzih pruga, koju finansiraju Kinezi. Ironija je u tome što je i Mađarska deo tog projekta, štaviše, jedan od glavnih čvorova. SAD to razumeju i zato žele da unutrašnji akteri tog multipolarnog megaprojekta spreče gradnju. Vlada se možda ne ulaguje Vašingtonu zbog toga, jer se isprva složila da Mađarska bude deo projekta, od kojeg bi imala profit. Ali ultranacionalističke snage, poput Jobika, mogle bi „samostalno“ preduzeti korake u destabilizaciji Srbije.

Uzmite na primer otvaranje Jobikove kancelariji u Senti, na severu Vojvodine. To samo po sebi ne mora deluje kao problem, ali, ako se pogleda prizma te rastuće nacionalističke partije, koja stvara transnacionalne podružnice pod izgovorom revidiranja Trijanonskog sporazuma, onda sve to izgleda vrlo uznemirujuće. Logično je bilo da će taj desničarski sentiment dobiti polet nakon „izbegličke“ krize, zbog čega je Orban prinuđen da se ponaša „nacionalističkije“ u cilju sprečavanja uspona Gabora Vone (predsednika Jobika; prim. prev.). Stoga bi u bliskoj budućnosti Srbija i Mađarska mogle da se nađu u veoma teškoj strateškoj poziciji. Nijedna ne želi tenzije, jer toliko toga mogu da dobiju u geopolitičkom i geoekonomskom smislu od Balkanskog puta svile. Ipak, mađarski desničarski ekstremisti bi mogli da izazovu pogoršanje odnosa ove dve zemlje, što bi veoma odgovaralo američkoj velikoj strategiji, a na štetu Kine.

U ranijim analizama ste pominjali da u geostrateškom smislu ovaj deo Balkana delite na Zapadni, odnosno okupirani (Slovenija, Hrvatska, hrvatsko-muslimanski entitet Bosni i Hercegovini i okupirana pokrajina Kosovo), dok Centralni Balkan čine, po vama, slobodne zemlje – Srbija, Crna Gora, Makedonija i Republika Srpska. Međutim, mnogi iz Srbije se ne bi složili sa vama: Crna Gora je na pragu NATO, u Srbiji je jak zapadni uticaj već 15 godina. Na osnovu čega ste došli do takve tipologije Balkana?
— Taj zaključak je baziran na konkretnim činjenicama. Baš kao što se rekli, Zapadni Balkan je pod direktnom NATO i/ili EU okupacijom, dok centralni deo tek treba da potpadne pod njihovu vlast. Takođe ste u pravu ako mislite da su pojedini lideri centralnog Balkana prozapadno orijentisani. Međutim, razlika je u tome što je zapadni deo trčao Zapadu raširenih ruku, radeći to iz inata Srbiji, dok su Srbi i drugi narodi Centralnog Balkana bili vrlo skeptični oko integracije u civilizacijsku sferu za koju su osećali da joj ne pripadaju u potpunosti ili uopšte.

Srbi su veoma ponosan narod, i danas kod njih postoji iskrena sumnja u EU iako deo vaše elite podržava Brisel i NATO, i naporno radi na tome da narod odvede stranputicom. Crna Gora je u sličnoj situaciji: toliko su protiv NATO da protestuju protiv vlade u znak neslaganja sa politikom ulaska u monopolarni blok. To znači da narod nije saglasan sa takvom politikom, već da joj je elite nameću. Gledajući krupniju sliku, Srbi i Crnogorci imaju dosta toga sličnog u tom smislu, što ih zbližava, pored njihove zajedničke istorije.

Ipak, postoji mnogo samomrzećih Srba, baš kao što postoje i mnogo samomrzećih Rusa, koji podržavaju zapadnu hegemoniju u njihovoj zemlji, „pravdajući“ se da ekonomski dobici prevazilaze patriotizam. Takav sentiment se vidi i u nacionalnoj eliti, i ti pojedinci imaju perverzno veliki uticaj u državi. Zbog tohga ih pogrešno doživljavaju, budući da se ponekad smatra da oni predstavljaju mnogo više ljudi nego što zaista predstavljaju.

Prozapadna elita je na neki način po svojoj strukturi veoma slična homoseksualnom lobiju u Americi. On je prisutan u svakoj TV emisiji i filmu, a mediji ih često prikazuju, zbog čega deluju eminentno i stvaraju utisak da su sveprisutan značajan društveni pokret. To je potpuna je obmana mada onaj ko to radi zaista dobro vara ljude. U istraživanju u maju 2015. koje je sproveo Galup objavljeno je da je 23 odsto nacije homoseksualne orijentacije uprkos prošlogodišnjoj studiji Centra za prevenciju bolesti (američka državna agencija), koji tvrdi je prava brojka nešto manja od tri odsto. Sličan razdor između istine i zablude postiže se kad se govori o prozapadnim simpatizerima na Balkanu i ostatku stanovništva, pogotovo zato što su ovi prvi preterano zastupljeni u onim društvenim medijima kao i homoseksualni lobi u SAD.

jobikŠto se tiče Republike Srpske, sitaucija je različita. Predsednik Dodik je Srbin patriota, i ne libi se da kaže ono što većina Srba želi ili misli. To je zato što on nije tipičan evropski tehnokrata, i to ga čini jakim zagovornikom interesa Centralnog Balkana. U Makedoniji je komplikovanije. Zvaničan stav vlade je da ide u evroatlantske integracije, ali taj proces je pokopan, jer Atina odbija da prizna zemlj sa njenim ustavnim i prirodnim imenom. Vremenom je prozapadni entuzijazam splasnuo, i zemlja je pokazala privredni rast, čime je potvrdila da joj za uspah nikakva EU nije potrebna. Nedavno smo mogli da vidimo kako se Zapad okrenuo protiv Makedonije pokušajem obojene revolucije i kritikom državnog vrha zbog delovanja u izbegličkoj krizi.

Svesni su činjenice da im zapadna elita nije prijatelj, a teza o ekonomskoj dobiti više ne pije vodu, jer Makedonija uspeva i bez pomoći Brisela, koja će verovatno biti usmerena Grčkoj i njenim mladim penzionerima. Očekujem da će Nikola Gruevski, posle vanrednih izbora u aprilu sledeće godine, biti nezavisniji i pragmatičniji u jačanju odnosa sa multipolarnim svetom, i baš zato Zapad želi da ga skine. On je „obrnuti Orban“. Orban govori ono što multipolarni svet želi, ali radi u interesu unipolarnog (guranje Makedonije u NATO, na primer), a Gruevski govori ono što unipolarni svet želi da čuje, ali radi u interesu multipolarnog (Balkanski tok i Balkanski put svile).

Uzimajući u obzir sve što sam rekao, kao i činjenicu da nijedna zemlja Centralnog Balkana nije deo NATO ili EU, definitivno je u redu odvojiti ovu strateški odabranu grupu zemalja od NATO sluga sa drugog dela poluostrva. Time se može zaključiti da je Centralni Balkan i dalje nezavisan, i formalno i u smislu onog što većina naroda želi.

Kako vidite danas i u perspektivi odnose Srbije i Rusije? Da li delite moje mišljenje da je snaga Rusije jedina nada da Srbija neće biti geopolitčki satrta od strane zemalja NATO i obrisana sa spiska nezavisnih država?
— Da, samo što to nije samo mišljenje već i geopolitička činjenica. Kad je Rusija slaba, i Srbija je. Kad je Rusija jaka, jaka je i Srbija. Takva strateška simbioza jača je nego ikad, a jaka i stabilna Rusija čuva nezavisnost Srbije nudeći joj ravnotežu sa Zapadom. Naravno, to zavisi od toga da li će srpska vladajuća elita ukloniti tu opciju, ali se za sada dobro snalazi u tome. Obe zemlje dele civilizacijske sličnosti (etničke, verske, istorijske, kulturne, tradicionalne, lingvističke itd.), i zato je njihova saradnja krajnje prirodna, i bilo bi vrlo neprirodno da budu išta osim veoma bliskih partnera.

Da li očekujete još snažniji ruski uticaj na Balkanu?
— Rusija i Srbija imaju konkretne međusobne interese, koji daleko nadmašuju društveno-humanitarnu sferu. Moskva vidi Srbiju kao saveznika iza zavese, koji joj daje stratešku dubinu u centralnom delu Balkanskog poluostrva, koje je opet zadnji ulaz u Evropu, dok Beograd vidi Moskvu kao uravnoteženog partnera, koji joj pruža potpunu podršku u borbi sa zapadnom dominacijom. Bez Rusije bi Srbija bila raskomadana i formalno okupirana, što bi bilo ispunjenje dugogodišnjeg austro-mađarskog plana još od pre Prvog svetskog rata. Ako ne bi bilo Srbije, Rusija bi izgubila istorijskog prijatelja i geopolitičko uporište na Balkanu.

vucicsidjinpingMeđutim, i Kina postaje strateški partner Srbije, i to dopunjuje konture rusko-kineskog strateškog partnerstva i pojačava izglede za multipolarnost na Balkanu. To takođe daje Srbiji bezbroj privrednih prilika, poput Balkanskog puta svile, mreže brzih železnica, koje bi se protezale od Atine do Budimpešte, a preko Skoplja i Beograda.

Svedoci smo da je počelo američko naoružavanje Hrvatske, čak i balističkim raketama, što u Srbiji stvara osećanje ugroženosti. Sa druge strane, Srbija se, čini se, pod pretnjama sa Zapada, koleba da uzme rusko protivraketno oružje. Kako vidite opasnost od izbijanja rata među balkanskim državama i koliko daleko takva vrsta sukoba zaista može da ode?
— Konvencionalni rat trenutno nije verovatan, ali je to svakako početak novog hladnog rata i, na široj skali, i među balkanskim suparnicima i među multipolarnim i unipolarnim rivalima. Ako se Srbija bude kolebala oko kupovine ruskog oružja, to će Hrvatsku automatski staviti na vojno-stratešku poziciju sa koje će u ime SAD moći da zastrašuje ili ucenjuje za sve što se od nje zatraži. Ruski odbrambeni sistemi će „spustiti“ Hrvatsku, a sa njom i SAD, i omogućiti Srbiji da sačuva mir, samopoštovanje i nezavisnost.

Jedini realan scenario je konvencionalni rat u Bosni, i veoma su realni izgledi da se tamo dogodi nešto, i to veoma uskoro. Sarajevo pod pritiskom SAD deluje vraški opsednuto nasilnim revidiranjem Dejtonskog sporazuma, koristeći „sud i tužilaštvo“ kao instrument uzimanja svih nadležnosti Republike Srpske. Referendum planiran u Banjaluci Zapad etiketira kao agresivan i jednostran akt, namerno zaboravljajući da agresija i jednostrani akt dolaze iz Sarajeva, a ne iz Banjaluke.

Ako izbije konflikt ili sevnu varnice zbog potencijalnog strateški režiranog terorističkog napada – što je vrlo moguće –može se pretopostaviti da će Hrvatska vojno intervenisati u nekom obliku u korist hrvatsko-muslimanskog entiteta. To bi, naravno, nateralo Srbiju da pomogne Republici Srpskoj, i, iako dve strane ne bi ulazile u direktan sukob, vodio bi se posredan rat u Bosni. Shvatajući taj scenario, Hrvatska želi da ima na stolu opciju razaranja Srbije kako bi je sprečila da interveniše u Srpskoj, i zato želi američke rakete. Shvatajući to, za Srbiju je od najvišeg bezbednosnog značaja da kupi ruske antiraketne sisteme u cilju poništavanja hrvatskih projekcija nad srpskom teritorijom. Izjednačavanjem šansi čini se manje verovatnim da će Hrvatska uopšte pomisliti na direktan napad na Srbiju, bez obzira na to koliko bi joj eventualno loše išlo u posrednom ratu u Bosni ukoliko započne.

Kako neslaganja među Istokom i Zapadom postaju sve veća, čini se da se balansiranju Beograda između ta dva tabora primiče kraj. Srbija ima ozbiljne ekonomske veze sa Evropskom unijom i dosta se oslanja na izvoz u zemlje Unije. Ako bi se Srbija okrenula Rusiji i njenim saveznicima, da li bi zemlje „slobodnog“ sveta mogle da kompenzuju potencijalne privredne gubitke Srbije, i, ako bi mogli, kako bi to bilo moguće, budući da Srbija polako postaje izolovano ostrvo, okruženo NATO zemljama?
— Veoma je teško za svaku zemlju da okrene svoju ekonomsku putanju, i Srbija se po tome ne razlikuje od drugih. Zemlja je u situaciji gde Zapad kontroliše trgovinu zbog dobrovoljnih poteza njene elite, kao i zbog zastrašivanja posle obojene revolucije 2000, što zapravo ide jedno s drugim. Za svaku zemlju, uključujući i Srbiju, bitno je da trguje sa svojim susedima, a sve suprotno tome bilo bi neprirodan potez i svakako plod političke situacije. Ono što je potrebno, s druge strane, jeste ravnopravan odnos između dva partnera, a EU to ne pruža svojim članicama. Hrvatska je najnoviji primer, ali i primeri Rumunije i Bugarske potvrđuju želju Unije da potčini Balkan ekonomsko-institucionalnim sredstvima.

euzidAko bi Srbija izdržala samo još malo, onda bi je Balkanski put svile povezao sa svetskom privredom, posle čega više ne bi zavisila od trgovine sa Balkanom ili Evropskom unijom. Kina će Srbiji dati sposobnost da trguje sa ostatkom sveta, čime bi se otvorile skoro neograničene mogućnosti pod uslovom da se profit pravilno iskoristi i raspodeli u društvu. Srbija ne sme odustati, jer bi u suprotnom dozvolila Evropskoj uniji da upravlja njenom spoljnom trgovinom, i time bi sprečila Srbiju da ikad u budućnosti preduzme nezavisne privredne poteze. Ako se TTIP usvoji, onda će SAD imati punu kontrolu nad trgovinskom politikom EU, čime će i srpska ekonomija potpasti pod direktnu kontrolu Vašingtona.

U svakom slučaju, teško da će EU ekonomski blokirati Srbiju zbog sopstvenih interesa. Nemačka u principu želi da se infrastrukturno poveže sa Turskom, i to je najefektivnije uraditi preko srpske teritorije. Naravno, može se desiti da Nemci, u cilju ekonomskog povezivanja, igraju neke svoje ekonomske igre – pogotovo ako Srbija ponosno odbije predlog koji joj neće biti povoljan – tako da se polublokada ne može isključiti. Sa druge strane, NATO okruživanje Srbije je veliki problem, i to bi se moglo iskoristiti u ekonomskom ratu protiv Srbije. Ali, opet treba ponoviti, Balkanski put svile bi u ogromnoj meri odagnao zapadni spoljni pritisak na srpsku privredu, oslobodivši ga sadašnje zavisnosti i dozvoljavajući Srbiji da ima slobodu trgovine kakvu nije imala još od raspada SFRJ.

Pošto vlast u Srbiji, iako ispunjava većinu naloga sa Zapada, odbija da poremeti svoje odnose sa Rusijom, očigledni su napori na Zapadu da se zemlja destabilizuje. Na koji način jedna zemlja, koja je po dubini državnog aparata i u medijima premrežena zapadnim agentima, može da se odupre neželjenim raspletima, poput obojene revolucije? Šta biste srpskom vođstvu savetovali u tom pogledu?
— Najbolji način da se zemlja zaštiti od spoljnih asimetričnih pretnji, poput „obojenih“ revolucija, je mobilizacija patriotski nastrojenih građana. Došlo je do ponovnog buđenja nacionalne svesti, a period dremeža, u koju ju je EU 2000-tih naterala, i samookrivljivanje za rat NATO protiv Jugoslavije je prošao, i čini se da Srbi konačno vide potrebu za odbranom kako bi sačuvali državu. Postoje direktni zapadni agenti i agenti zapadnog uticaja – svesni ili nesvesni toga, plaćeni ili ne – raštrkani širom Balkana, do kojeg su stigli krivudavim putevima nevladinih organizacija i podrškom zapadnih elita, ali njima je potrebana apatija javnosti i/ili odsustvo svesti kako bi nastavili istinski nepopularnim, radikalnim i prozapadnim putem. Mirne ali vidljive demonstracije u znak podrške državnosti Srbije – a ne u znak podrške vazalnosti i potčinjenosti Zapadu – imale bi efekta u odražavanju nezadovoljstva prozapadnim elitama i njihovom politikom.

Obojene revolucije ciljaju neobrazovano i stanovništvo kojim se lako može manipulisati, tako da je potrebno mnoštvo medijski nezavisnih kuća kako bi im se suprotstavili. To je teško učiniti u Srbiji, jer je većina medija direktno ili indirektno pod kontrolom prozapadnih pojedinaca ili ih u potpunosti poseduju neki ljudi u ime zapadnih interesa, tako da patriotski nastrojeni pojedinci moraju da iskoriste svoja sredstava što je efikasnije moguće. Moram da naglasim glavno pravilo demokratske bezbednosti, poznato i kao taktika protiv obojenih revolucija. Naime, u takvima revolucijama pobeđuju patriote, i primer događaja u Makedoniji iz maja ove godine podržava te tvrdnje. Zato srpske patriote moraju da šire svest stanovništva o tome kako se obojene revolucije provociraju spolja i kako se režirane operacije smene režima osmišljavaju kako bi označenoj zemlji prišili status vazala. Narod mora da shvati moć aktivnog i mirnog otpora, i Makedonija je savršen primer.

skopljeprotest13Veoma je bitno da Srbi organizuju svoje tehnike demokratske bezbednosti što je pre moguće, jer nema sumnje da će njihova zemlja biti meta u skorijoj budućnosti zbog veza sa Rusijom i centralne lokacije u planu Balkanskog puta svile (očekuje se da trasa Beograd-Budimpešta bude gotova do 2017). Sigurno će se pojaviti neki oblik destabilizacije, verovatno uz aktivnu podršku „izbeglica“, bez obzira da li će to uraditi namerno ili će njima biti manipulisano. Srbi bi trebalo da budu spremni za sve moguće scenarije. Ključ je u podsećanju da patriotski otpor treba da bude miran i nikako ne sme podleći organizovanim provokacijama. Tada bi se diskreditovao, čime bi moglo da dođe i do nenamernog pogoršanja unutrašnjeg sukoba sa kojim bi se država suočavala u tom trenutku. Mudre odluke i jasno artikulisana vizija potrebni su kako bi se pokrenuo patriotski pokret i povećale šanse za njegov uspeh. Može se učiti iz iskustva Crne Gore i Makedoniji u cilju usavršavanja modela koji je najbolji za Srbiju.

Na kraju, želeo bih da se zahvalim čitaocima na vremenu i strpljenju koje su uložili u čitanje intervjua. Posebno sam zahvalan Novom Standardu za priliku da se direktno obratim njegovim čitaocima. Nadam se da će vas ovi odgovori podstaći na konstruktivno razmišljanje i da će moji saveti pomoći Srbiji na bilo koji način. Hvala vam još jednom i Bog vas blagoslovio.

Razgovarao i preveo ANDREJ CVIJANOVIĆ

Kraj

Politika
Pratite nas na YouTube-u