EVROPSKA UNIJA U 2015. GODINI ILI POLITIKA PROŠIRENjA U ZAGRADAMA

BOŠKO MIJATOVIĆ / SLOBODAN SAMARDžIĆ U takvom kontekstu izveštaji o napretku zemalja kandidata na...

BOŠKO MIJATOVIĆ / SLOBODAN SAMARDžIĆ

U takvom kontekstu izveštaji o napretku zemalja kandidata na putu u EU (i Srbije) deluju nestvarno, gotovo magijski

Evropska unija jednom godišnje donosi izveštaj o napredovanju zemalja kandidata na njihovom putu u članstvo. Ovaj poduhvat izgubio je u međuvremenu suštinski značaj za sve države kandidate, a posebno za Srbiju. Zbog svoje unutrašnje krize koja dovodi u pitanje normalno funkcionisanje Unije, ona na neodređeno dugi rok neće primati nove države članice. Države kandidati ostaju blokirane u izborima strategija razvoja upravo čvrstim vezivanjem za Uniju, koja trenutno ne može da pomogne ni sebi samoj.

Otvara se pitanje svrhe celog posla u situaciji kada njegov osnovni cilj, članstvo države u Uniji, naprosto iščezava. U gubljenju svrhovitog značenja celog poduhvata, može se, najzad, postaviti i pitanje – kakav bi bio sličan izveštaj za samu Uniju.

Krizno upravljanje je na granici legalnosti, pošto njegovi osnovni instrumenti pate od dva glavna nedostatka. Prvo, instrumenti ugovornog karaktera (Ugovor o evropskom stabilizacionom mehanizmu i, pre svega, Ugovor o stabilnosti), iako su stupili na snagu, na granici su i legalnosti i legitimnosti pošto su fomulisani na neuobičajen način, bez učešća svih država, pa i onih koje su predmet rigorozne fiskalne kontrole. Oni deluju već drugu godinu kao mere vanrednog stanja iako ono nije (niti je moglo biti) uvedeno. Drugo, primena kriznih mehanizama koji proističu iz ovih ugovora zadire u nadležnosti država koje važećim Lisabonskim ugovorom nisu prenete na nivo Unije. To se, pre svega, odnosi na oblasti ekonomske politike. Ovakavim načinom antikriznog delovanja Unija ustanovljuje paralelni sistem pravila, uz zanemarivanje redovnog, što znatno ugrožava načela vladavine prava i demokratskog upravljanja.

SLABOSTI SPOLjNE I BEZBEDNOSNE POLITIKE
Zajednička spoljna i bezbednosna politika tokom 2015. ispoljila je znatne slabosti nastale zbog razlika u interesima i dominaciji većih članica. Sankcije uvedene Rusiji prošle godine sve više opterećuju zemlje izvoznice i investitore. U njima raste nezadovoljstvo poslovne zajednice prema ovakvim merama. U okvirima bezbednosne politike Unija je i ove godine manifestvovala svoju reaktivnu prirodu. Njen poseban glas je neprepoznatljiv u borbi protiv tzv. Islamske države. Francuska je, recimo, svoja borbena sredstva upotrebila, i to prilično efikasno i precizno, tek posle skorašnjeg terorističkog napada u Parizu. Nadalje, u pitanju prijema Kosova u Unesko, Unija nije imala zajednički stav, a njene države članice glasale su različito o ovoj stvari. U oblasti energetske bezbednosti ova godina beleži još jedan izdvojeni projekat Severnog toka između Nemačke i Rusije. Time je udaljavanje od zajedničke energetske politike još jače.

rusijaeu02Unutrašnja bezbednost (politike viza, azila, imigracije i upravljanja spoljnom granicom) područje je najvećeg podbačaja EU. Reč je o oblasti koja je decenijama polagano razvijana, najpre kao saradnja država članica, a potom i kao zajednička politika Unije. Ona se prosto samourušila pred iskušenjem velikog izbegličkog talasa, i to za kratko vreme. Umesto zajedničke politike na osnovu opšteobavezujućih normi i procedura posredstvom zajedničkih organa, došlo je do retrogradnog procesa državne uzurpacije odlučivanja. Za nekoliko meseci Unija je premrežena unutrašnjim zidovima i žilet-ogradama. Pravila dablinskih deklaracija i šengenskog sporazuma krše se jednostranim odlukama država. One, osim toga, nisu bile u stanju da se dogovore ni o raspodeli kvota prijema.

Politika proširenja je u postojećim kriznim prilikama faktički stavljena u zagrade. Istovremeno, prema zemljama kandidatima proces stabilizacije i pridruživanja sprovodi se kao da u Uniji nema nikakvih unutrašnjih promena. Jedina vidljiva razlika sadržana je u umnožavanju nepisanih političkih uslova za pozitivnu ocenu o napretku. Ti uslovi su po definiciji netransparentni. Štaviše, zaključenjem dva nova sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, sa Ukrajinom prošle godine i sa Kosovom ove godine, ovaj instrument (SSP) se i formalno relativizuje.

Mogućnost otcepljenja/isključenja postala je realna u tekućoj godini. Isključenje Grčke iz evrozone sve do poslednjih prevremnih izbora bilo je prilično izgledno. Teškoće ove zemlje da izađe u susret zahtevima paketa pomoći ostavlja ovo pitanje otvorenim. Sa stanovišta unutrašnjih sposobnosti reformi mnogo je zanimljiviji slučaj izlaska Velike Britanije. Vidljivo je da Britanija zahteva veliko smanjenje što isključivih što podeljenih nadležnosti Unije, negde do nivoa zajedničkog tržišta, kako bi odustala od najavljenog referenduma o izlasku. S druge strane, Nemačka je sklona dodatnom „produbljenju“ nadležnsti Unije, posebno u fiskalnoj oblasti. Ova suštinska strateška dilema je, dakle, otvorena.

RAST SPORIJI OD SAD I KINE
Privredni rast je u 2015. godini nešto brži nego ranijih godina: procenjuje se da će dostići 1,8 odsto za celu EU i 1,5 procenata za evrozonu. Ipak, ovakav rast je vrlo umeren i vidljivo sporiji od rasta SAD i Kine.

Za ubrzavanje rasta potrebne su reformske i mere ekonomske politike. Tako MMF sugeriše uklanjanje barijera pristupu tržištu EU, reformu radnog zakonodavstva, potpuniju primenu direktive o uslugama, širenje ugovora o slobodnoj trgovini sa drugim zemljama, dalju integraciju tržišta kapitala i energije, ublažavanje problema prevelikih dugova i slično. Iako potrebne, strukturne reforme se u EU teško izvode.

evro04Nezaposlenost odavno predstavlja veliki problem za EU, a sada iznosi oko 10 odsto. Jasno je da je ovo posledica previsokih poreza i doprinosa iz zarada i nefleksibilnog radnog zakonodavstva. Stoga bi trebalo smanjiti dažbine i reformisati radno zakonodavstvo, ali se prvo suočava sa budžetskim problemom, a dugo sa evropskim socijalnim modelom. Određene reforme izvedene su u Nemačkoj i južnim članicama, što je dalo rezultate kod rasta i zaposlenosti (Španija, Portugalija).

Bankarska unija se ustanovljava da se ne bi ponovile greške iz vremena pre finansijske krize 2008. Supervizija velikih banaka je jedinstvena i obavlja je Evropska centralna banka od kraja 2014. Jedinstven mehanizam sanacije velikih banaka trebalo bi da otpočne sa radom 2016. godine, ali je stvoren tako složen sistem odlučivanja pa je pitanje da li će omogućiti potrebnu brzinu postupka.

Ujednačavanje regulacije sanacije i likvidacije banaka na celom području EU je u toku, kao i stvaranje jedinstvenog sistema garantovanja depozita. Međutim, veći broj zemalja nije u datim rokovima preuzeo odgovarajuće direktive, što ugrožava planirano funkcionisanje od početka 2016.

Fiskalni problem je najvažniji institucionalni problem EU, koji je i doveo do krize državnih dugova iz 2010. Pošto nije država i ne poseduje potrebne instrumente, EU nema mogućnost vođenja jedinstvene fiskalne politike kroz deficite i poreze, koja je uobičajeno oruđe makroekonomske politike protiv privrednih ciklusa i kriza.

BEZ JEDINSTVENE VIZIJE EU
EU nije zasnovana na ideji solidarnosti i prelivanja budžetskog novca, već na pravu članica da vode sopstvenu budžetsku politiku, ali i na obavezi da same snose posledice. Svako plaća svoje dugove. Međutim, kriza grčkih i drugih dugova pokazala je da EU ne može da stoji sa strane i posmatra neku članicu kako propada zbog ranije loše ili neodgovorne politike.

Kada jedinstvena fiskalna politika nije moguća, ostaju budžetska pravila. Ali, fiskalnu neodgovornost nisu mogli da obuzdaju Pakt o stabilnosti i Fiskalni ugovor, jer je fiskalna pravila slabo ko poštovao („nepoštovanje je bilo pravilo, a ne izuzetak“, MMF). Krše ga u 2015. i velike zemlje (Francuska, Italija), a Evropska komisija tumačenjem reinterpretira pravila kako bi izgledalo da se bar donekle poštuju (ocena predsednika Bundesbanke). Sada se formira Fiskalni savet EU, koji teško da može doneti suštinska poboljšanja.

Evropski investicioni plan od 315 milijardi evra iniciran je 2014. radi podsticanja inače nedovoljnih investicija u EU, posebno u infrastrukturu, inovacije i mala i srednja preduzeća. Prošlo je godinu dana od najave, a program još uvek nije funkcionalan. Do sada je najavljeno obezbeđenje samo 64,5 milijarde evra, pa nedovoljna prijava već dovodi u pitanje planirani obim investicija. Nepovoljno je i što se novac namenjen drugim korisnim upotrebama preusmerava u ovaj fond koji sada ima viši politički prioritet, kao 2,2 milijarde namenjenih nauci.

Direktiva o uslugama usmerena je na ukidanje prepreka na teritoriji unije u mnogim delatnostima servisnog sektora. Doneta je još 2006, sa obaveznim unošenjem u nacionalna zakonodavstva do kraja 2009, što je učinjeno tek delimično i bez dovoljno elana.

eu imig 129fUkratko, u 2015. bilo je malo institucionalnih reformi. Izvestan napredak je učinjen kod bankarske unije mada složeniji deo posla tek predstoji. Fiskalna unija je i dalje nerešiv problem, na kome se najbolje vidi slabost opšte konstrukcije EU. Mnoge strukturne reforme i dalje napreduju sporo ili nikako. Evropska unija je predugo u stagnaciji i sada zaostaje za najvažnijim konkurentima. Glavni problem dolazi iz političke sfere, u kojoj ne samo da ne postoji jedinstvena vizija EU već i realizacija dogovorenih politika ide veoma teško zbog problema u političkom odlučivanju.

Sada su učestale ocene mnogih zvaničnika da neuspeh u rešavanju imigrantske krize može dovesti do kraja same Unije. Ovaj okvir izveštaja govori da je pitanje imigracije samo jedna od mnogobrojnih kriznih tačaka od kojih gotovo svaka može biti žiža raspada. U takvom kontekstu oni izveštaji o napretku zemalja kandidata na putu u EU (i Srbije) deluju nestvarno, gotovo magijski.

Politika

Svet
Pratite nas na YouTube-u