UMIŠLjENA BOŽANSTVA

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ Zašto se svaka kritika tzv. četvrte grane vlasti smatra nedoličnom i društvenoo...

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ

Zašto se svaka kritika tzv. četvrte grane vlasti smatra nedoličnom i društvenoo neprihvatljivom

Oni mogu sve o svima sve da kažu, ali o njima niko ne sme ništa. Njihovo pravo je da svačiji rad kontrolišu, samo njihov rad ne sme niko da kontroliše. Kada oni kritikuju, to se zove demokratija, ali, kada njih neko kritikuje, to je „atak na nezavisne institucije“. Njihovi izveštaji su savremene dogme, ali kritika onoga što oni napišu ili izjave smatra se jeresi.

Da, to su naša savremena umišljena božanstva oličena u Rodoljubu Šabiću i Saši Jankoviću. Doduše, pridružila im se, mada nije na grbači srpskih poreskih obveznika, i Dunja Mijatović. Zloupotrebljavajući što je na tako važnom činovničkom mestu u Oebsu, a očito držeći da je Srbija kolonija, a ne država, Mijatovićeva ocenjuje srpsku medijsku scenu isključivo kriterijumima skandaloznog i besmislenog pljuvanja po predsedniku Vlade. Valjda tako želi da ostavi utisak da je ona, kao činovnik jedne međunarodne organizacije, na višem nivou od predsednika Vlade Republike Srbije. To opet govori o njoj i njenim motivima, jer negde u glavi ima da će joj karijera ići prema gore ako najviše predstavnike vlasti u Srbiji što više javno ponizi. Ali, ponavljam, ona makar nije na plati kod nas, ali Janković i Šabić jesu. Baš ta činjenica razlog je više da komentarišem njihov rad ili, bolje reći, nerad.

Dotični „nezavisni“ dvojac sve više se vodi stihom iz jedne pesme Zabranjenog pušenja koja kreće stihom: „Pos’o je dobar, a para laka“. Zaista, ako bismo se pitali šta ta dvojica rade, osim što konstantno daju političke, odnosno politikantske, izjave, želeći valjda da sebi na taj način prave promociju za dalje političke karijere, teško da bismo našli išta svrsishodno za prilično visoku platu koju primaju. Kod Šabića se da ponekad primetiti da su mu neke izjave zaista vezane za nadležnosti iz delokruga poverenika za informacije od javnog značaja, ali kod Jankovića je nemoguće pronaći bilo kakvu izjavu koja ima veze sa njegovim poslom.

Obojica se uredno oglašavaju isključivo kad je neophodno naružiti predstavnike vlasti, a i to veoma tipski rade. Ne bih da ulazim u motive zašto neke ministre štede, a neke razapinju, ali više je nego očigledno da su im trn u oku uglavnom ministri iz oblasti bezbednosti. Način na koji njih dvojica degradiraju ministarstva sile – a tu posebno ističem Jankovića – bolji je od bilo kog metoda koji bi primenila neka neprijateljska obaveštajna služba. Ako do sada nisu prišli nekoj stranoj obaveštajnoj strukturi, apelujem da ih neka što pre uzme, jer takve majstore razgradnje nečijeg bezbednosnog sistema retko gde će pronaći.

Za svaku akciju prema, na primer, Vojno bezbednosnoj agenciji, Janković fantastično pripremi teren celom pešadijom novinara koji bespogovorno puštaju ono što on izjavi bez ikakve želje da se čuje druga strana. Tu se odmah nađe i „nezavisni“ nevladin sektor, koji kampanju dodatno pojača, pa se potom oglase i strane ambasade. Tako dobijena horska podrška zapravo je neviđen pritisak, od koga je nemoguće braniti se. Na tim primerima predstavnici te tzv. četvrte grane vlasti pokazuju koliko su zapravo jači od same države. Oni su ti koji vode glavnu reč, a svi mi koji se tome protivimo žigosani smo i u medijima prikazani kao najnazadnija bića koja bi trebalo skloniti sa političke scene.

rodoljubsabicIpak, pošto obojicu bira parlament, koji bi po zakonu mogao i da pokrene postupak njihovog razrešenja – mada je ta zakonska odredba takva da su oni gotovo nesmenjivi i da u praksi taj postupak ne može da se dogodi – i pošto obojica tom istom parlamentu, odnosno resornim odborima, šalju izveštaje, moje pravo kao poslanika je i da ih kritikujem, koliko god da se to njima ne dopada. To su ljudi koji kritiku ne trpe i sve čine da stvore apsolutnu cenzuru za svaku kritiku njihovog rada, odnosno nerada. S obzirom da se obojica uglavnom bave političarenjem, a ne svojim poslom i da svoje funkcije koriste za sopstvene političke promocije, a mi kao građani im to žestoko plaćamo, apelujem na njih da podnesu ostavke i osnuju svoje političke stranke, pa neka izađu na izbore.

Tada sve svoje ideje mogu da iznesu u predizornoj ponudi, pa, ako građani to prihvate, nema nikakvih problema da gospoda to primenite sa čelnih pozicija u državi. U suprotnom, u najmanju ruku trebalo bi da se stide zato što zloupotrebljavaju i degradiraju tako važne državne funkcije.

Politika
Pratite nas na YouTube-u