UVODI LI OVE ZIME UKRAJINA EVROPU U NOVU GASNU KRIZU?

ANDREJ MILANOVIĆ Evropske zemlje zabrinute su posle žalbe Gazproma da se Ukrajina snabdeva ruskim...

ANDREJ MILANOVIĆ

Evropske zemlje zabrinute su posle žalbe Gazproma da se Ukrajina snabdeva ruskim gasom preko njih

Između Kijeva i Moskve ponovo padaju teške reči, ali ovaj put ne zbog situacije u Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici. Ruski predsednik vlade Dmitri Medvedev u sredu je ukrajinsko vođstvo nazvao „prevarantima“ zbog odbijanja Kijeva da Rusiji u decembru isplati dug od tri milijarde dolara. Radi se o prvoj tranši ruskog kredita od 15 milijardi dolara Ukrajini, koji su krajem 2013. godine dogovorili Vladimir Putin i bivši ukrajinski predsednik Viktor Janukovič. Ostatak kredita nije isplaćen jer je u Ukrajini vlada svrgnuta državnim udarom u februaru 2014, ali prva i jedina isplaćena tranša dospeva za naplatu 20. decembra ove godine.

Rusija je pristala na zahtev MMF da reprogramira dug Ukrajini, ali pod uslovom da ili neka od međunarodnih finansijkih institucija, ili SAD, ili Evropska unija garantuju vraćanje duga. Garancije su izostale, pa je Moskva zapretila tužbom kojom će zahtevati bankrot Ukrajine.

Ta kriza bi, međutim, mogla ove zime da bude uvod u još veću koja se tiče snabdevanja Ukrajine, a sa njom i Evropske unije, ruskim prirodnim gasom. Naime, kako je izjavio ukrajinski ministar energetike Vladimir Demčišin, njegova zemlja odbila je da izvrši zakup ruskog gasa za prvi kvartal 2016. godine. On je optužio Gasprom za monopol, odbijajući da Ukrajina avansno plaća gas iako je upravo to precizirano ranije potpisanim protokolima između Ukrajine, Rusije i EU.

GDE JE UKRAJINA TRAŽILA ZAMENU ZA RUSI GAS?
Sudeći prema ovoj izjavi, Ukrajina je odlučila da likvidira pregovore o gasu u zimskoj sezoni, koji su bili predviđeni da budu završeni do 20. decembra. Demčišin je rekao da njegova zemlja ima u svojim gasnim spremištima oko 16 milijardi kubnih metara gasa, što će joj, kako je rekao, biti dovoljno za zimsku sezonu. Ta količina gasa znatno je manja od one koju je Ukrajina ranije trošila, ali važno je istaći da je njena privreda, ranije veliki potrošač ruskog gasa, u velikom kolapsu, tako da energenti gotovo da joj više i nisu potrebni.

rusijagasukrajina02Po svemu sudeći, dugo pripremana, odluka Kijeva, po običaju, oduševiće vašingtonske „prijatelje“ Ukrajine, ali će istovremeno zabrinuti evropske.

Naime, celu prošlu godinu Ukrajina je nastojala da pronađe zamenu za rusi gas. Posle brojnih neuspešnih pokušaja, ukrajinski predsednik Petro Porošenko obratio se Kazahstanu, zahtevajući hitan odgovor o dopremanju gasa preko ruske teritorije. Porošenkova ideja bila je da preko Ukrajine Kazahstanu omogući pristup evropskim tržištima. Naravno, prevario se i dobio zvaničnu odbijenicu, budući da Kazasi najpre nemaju dovoljno gasa, a i zato što nisu želeli da kvare svoje odnose sa Rusijom, sa kojom imaju veoma povoljne aranžamane u eksploataciji gasa, dok im je istovremeno rastuće kinesko tržište mnogo atraktivnije i isplativije od evropskog, koje je u padu još od početka ekonomske krize 2008. godine.

Prethodno, Kijev je želeo da napravi aranžman sa Turkmenistanom, ali ni to nije bilo moguće bez tranzita gasa preko ruske teritorije. Takav problem ne bi imali ukoliko bi dogovorili dopremanje gasa iz Gruzije ili Azerbejdžana, ali i te ideje Kijeva su se pokazale kao pusti snovi, budući da nijedna od ove dve zemlje nema dovoljno gasa za Ukrajinu.

Najveća iluzija, međutim, bila je ideja kako će SAD svojim gasom snabdevati ne samo Ukrajinu već i veći deo Evrope. (Uzgred, sličnu ponudu da dobija američki gas preko LNG terminala sa hrvatskog ostrva Krk od američkog potpredsednika Džozefa Bajdena dobila je i Srbija, ali se očigledno nije previše pouzdala u nju budući da je nastavila dogovore sa Rusijom.) Surova istina, međutim, nalaže da američki izvozni kapaciteti ne prelaze tri i po milijarde kubnih metara gasa, što je zaista nedovoljnno u poređenju sa ruskih 170 milijardi. Osim toga, isplativost kupovine američkog gasa dolazi u pitanje ako se zna da bi on, zbog komplikovanog transporta u Evropu, bio skuplji od ruskog najmanje za trideset odsto, tako da bi na toj ceni bilo nemoguće graditi razvojni koncept čak i mnogo zdravijih ekonomija od ukrajinske.

BANKROT ILI SMRZAVANjE?
Ukrajina se, dakle, odrekla ruskog gasa, ali mu zamenu nije našla. Na čemu onda Demčišin gradi svoj optimizam? Naime, prethodnih meseci Ukrajina je svoja spremišta punila kupujući gas u EU. Otkuda Evropljanima gas? Iz Rusije! Radi se, dakle, o tzv. „povratnoj“ kupovini gasa. Preko ukrajinske infrastrukture ruski gas odlazi u EU, odakle se onda deo vraća Ukrajini. U takvoj transakciji Rusija nije na gubitku budući da evropske zemlje poput Češke, Slovačke ili Mađarske za sebe poručuju više gasa za onoliko koliko „vraćaju“ Ukrajini.

rusijagasukrajina03Takva operacija košta Ukrajinu, budući da joj je indirektno dobijeni gas iz EU skuplji nego da ga nabavljlja direktno od Rusije. Za Rusiju može da bude problem što to otvara mogućnosti Ukrajini da krade gas koji ide u Evropu, kao što se događalo uoči velike gasne krize 2008-2009. godine, kada je Rusija smanjila isporuke preko Ukrajine. Nije tajna da su evropske zemlje zabrinute od takvog raspleta događaja, utoliko pre što se Gazprom već žalio Briselu zbog „povratne“ isporuke gasa Ukrajini. Uostalom, očekivanja Moskve od Porošenka i Jacenjuka stala su u Medvedevljevu konstataciju o „prevarantima“, koja kazuje da Moskva nema iluzija prema Kijevu, ali i da je spremna da zaštiti svoje interese.

Politički nemoćan da prizna svoju zavisnost od ruskog gasa, a objektivno nemoćan da mu nađe zamenu, Kijev ne prestaje da bude žrtva sopstvene političke iracionalnosti. Zbog toga će se pred građanima Ukrajine ove zime naći veoma čudna dilema – bankrot zemlje ili smrzavanje. Ili oboje.

Ekonomija
Pratite nas na YouTube-u