DA LI JE NA POMOLU REORGANIZACIJA FEDERACIJE BIH

MILOŠ ZDRAVKOVIĆ Za budućnost ratom razorene zemlje bitno je da se ne pominje i...

MILOŠ ZDRAVKOVIĆ

Za budućnost ratom razorene zemlje bitno je da se ne pominje i provodi majorizacija na račun interesa srpskog i hrvatskog naroda

Da li i 20 godina posle Dejtonskog sporazuma, u prilično izazovnom globalnom i regionalnom okruženju, etnički i ekonomski podeljena Bosna i Hercegovina ipak kreće napred na putu ka „normalnosti“, ka novoj budućnosti?

Iza brda se nešto krupno valja u pravcu Bosne i Hercegovine. Nadu za to daje do danas nezamisliva izjava lidera SDA (najuticajnije Bošnjačke stranke) i bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića o tome kako je već u prvoj polovini 2016. godine moguće rešiti hrvatsko pitanje.

Izetbegović to vidi kroz rešavanje presude u predmetu „Sejdić – Finci“ i kroz ujedinjenje kantona kako bi se njihov broj smanjio na tri do četiri. Ipak, ta izjava prošla je prilično nezapaženo u sarajevskim (bošnjačkim) medijima, jer to predstavlja totalni zaokret u dosadašnjoj bošnjačkoj nacionalnoj politici. Posebno je interesantno kako je Izetbegović završio svoje izlaganje u Briselu: „Nitko ništa i nikome neće moći nametnuti u BiH i sve što se bude događalo morat će biti plod interesa i dogovora tri konstitutivna naroda, ali i međunarodne zajednice, koja sebi ne može dopustiti ponavljanje ratnih razaranja na tlu Europe“. Zatim je dodao: „Važno je prepoznati stvarne interese i razdvojiti ih od ukorijenjenih nacionalnih zabluda“. Dakle, prvi put lider najbrojnijeg (ali ne i većinskog) naroda u BiH ne govori o nametanju svoje volje drugim konstitutivnim narodima u BiH.

IZETBEGOVIĆEV ZAOKRET?
Ova Izetbegovićeva izjava nagoveštava radikalni zaokret ili evoluciju u politici vodeće bošnjačke stranke (SDA) u gledanju na pitanje preuređenja BiH i rešavanja nacionalnih pitanja kroz administrativno-teritorijalno preuređenje Federacije BiH.

transformacija01Podsetimo, sve do juče SDA bila je istrajna u konceptu da ne samo Federacija BiH već i Bosnu i Hercegovinu u celini treba biti organizovana kroz četiri do pet multietničkih ekonomskih regija, pri čemu bi primarni kriterijum za određivanje teritorije regija bili ekonomski, geografski, tržišni, a ne nikako etnički.

Izetbegovićeva izjava o smanjenju broja županija, kroz njihovo ujedinjenje, sa deset na tri-četiri, moguće je posmatrati kao neku vrstu kompromisnog predloga između dosadašnjeg koncepta njegove, ali i većine drugih bošnjačkih stranaka, i onog što traže stranke okupljene oko Hrvatskog Narodnog sabora BiH – federalnu jedinicu sa teritorijalnim diskontinuitetom koja bi uključivala većinski hrvatska područja u BiH.

Želja bosanskih Hrvata je poznata. Potrebno je usvojiti model koji bi im obezbedio da biraju svoje predstavnike za člana Predsedništva i Dom naroda, te na taj način eliminisati mogućnost preglasavanja najmaloljudnijeg naroda. Treba podsetiti da su Bošnjaci permanentno birali hrvatskog člana predsedništva kao i predstavnike u Domu naroda Federacije BiH.

Stav Republike Srpske je jasan. Šta god predstavlja dogovor dva naroda u Federaciji BiH, a ne zadire u unutrašnje uređenje i granice RS, dobrodošlo je, odnosno prihvatljivo je. Raniji stav lidera bosanskih Srba je da Republiku Srpsku u sadašnjim granicama koje niko ne sme dotaći, kao i da je prihvatljiva podela Federacije BiH na dve jedinice – od kojih bi se jedna zvala Bosna i bila bi bošnjačka, a druga Herceg-Bosna i bila bi hrvatska.

KAKO DO ODRŽIVOG REŠENjA?
Kako su Bošnjaci alergični na samo pominjanje „trećeg entiteta“, mora se posegnuti za alternativnim rešenjima. Jedan od mogućih načina redukcije broja županija ujedinjenjem je spajanje većinski hrvatskih u jednu, a većinski bošnjačkih u drugu županiju odnosno kanton, dok bi treća županija bila po nacionalnoj strukturi stanovništva mešovita. Njom bi zajednički upravljali Hrvati i Bošnjaci.

transformacija02Drugi koncept je (uz obavezno odbacivanje zagovaranja trećeg entiteta), odnosno pretvoreno u novi organizaciju Federacije po sistemu „2 plus 2”. To bi značilo uspostavljanje dve županije koje bi bile zaokružene celine pod kontrolom Bošnjaka, a dve pod kontrolom Hrvata. Kako bi one izgledale i koju bi teritoriju obuhvatale još se ne saopštava. Istina, Izetbegović se ograđuje tvrdnjom da ne dolaze u obzir niti će pristati na etnički čiste županije i utisak je da je upravo to namenjeno domaćoj (bošnjačkoj) javnosti. Ukidanje šest županija i njihovo prekomponovanje u četiri „mega županije” izvelo bi se s objašnjenjem da se radi o neophodnom smanjenju sadašnje glomazne i skupe javne uprave i administracije, odnosno pojednostavljenja unutrašnje organizacije Federacije.

Glavni nedostatak ovakvog koncepta bilo bi nezadovoljstvo pojedinih većinski hrvatski, odnosno većinski bošnjačkih opština, koje bi se našle u kantonima u kojima stanovništvo te opštine nije većinsko stanovništvo kantona kojem bi pripale.

No i sada imamo situaciju gde je jedan ili drugi narod manjinski u odnosu na kanton u kojem živi. Te strahove moguće je otkloniti primenjujući načelo reciprociteta u takozvanoj pozitivnoj diskriminaciji. To je moguće izvestu kroz zakonsko osiguranje minimalnih nacionalnih kvota u županijskim skupštinama i vladama, obebeđenjem dodatnih posebnih prava za manjinske konstitutivne narode – kao što su pravo na obrazovanje po jednom ili drugom nacionalnom nastavnom programu, finansiranje nacionalnih kulturnih projekata i institucija i slično.

Ono što je osnovna novina i suština je da BiH dobija takozvanu hrvatsku izbornu jedinicu. Za budućnost ove ratom razorene i napaćene zemlje bitno je da se ne pominje (i sprovodi u delo) majorizacija protiv interesa srpskog i hrvatskog naroda, te da se „cementira“ institucija predsedništva BiH. Tako više nikad nikome ne bi moglo da padne na pamet da nameće rešenje „jedan čovek jedan glas“. Jer Bosna i Hercegovina je država tri naroda i dva entiteta, svidelo se to nekome ili ne.

ŠTA BI SVE TREBALO ZNATI O BIH?
Republika Bosna i Hercegovina Ima nekoliko nivoa političkih struktura osim državnog nivoa. Najvažnija od ovih podela je organizacija države po entitetima (Republika Srpska, RS) i Federacija Bosne i Hercegovine, FBiH). Federacija BiH raspolaže sa 51 odsto površine Bosne i Hercegovine, a Republika Srpska sa 49 odsto. Entiteti su priznati Dejtonskim mirovnim sporazumom 1995. godine, kao rezultat kompromisa predstavnika tri konstitutivna naroda uz posredovanje velikih sila. Republiku Srpsku i Federaciju BiH deli međuentitetska linija duga više od 1.000 km.

Federacija Bosne i Hercegovine Jedan je od dva konstitutivna entiteta u Bosni i Hercegovini, pored Republike Srpske. Zauzima 51 odsto teritorije BiH. Federacija Bosne i Hercegovine (ili kratko Federacija BiH), sastoji se od deset kantona, a sa Republikom Srpskom ima jednu zajedničku teritoriju, Distrikt Brčko.

transformacija03Zakonodavnu vlast vrši dvodomi Parlament Federacije Bosne i Hercegovine, koji se sastoji od Doma naroda koji ima 58 delegata i Predstavničkog doma koji ima 98 poslanika.

Republika Srpska Jedinstven je i nedeljiv ustavno-pravni entitet. Samostalno obavlja svoje ustavotvorne, zakonodavne, izvršne i sudske funkcije. Jedan je od dva ravnopravna entiteta Bosne i Hercegovine.

Politika
Pratite nas na YouTube-u