HOĆE LI RUSIJA NA KRAJU IPAK BITI POBEDNIK U NAFTNOM RATU?

N. BABIĆ Kompanije i zemlje koje zarađuju na nafti moraju da revidiraju svoje dugoročne...

N. BABIĆ

Kompanije i zemlje koje zarađuju na nafti moraju da revidiraju svoje dugoročne planove i racionalizuju troškove

Kompanija Royal Dutch Shell 2016. planira da ugasi 2.800 radnih mesta, a odluka je donesena pošto je Šel najavio da će preuzeti kompaniju BG Group. Odlučeno je da će se na globalnom nivou Šel rešiti tri odsto trenutne radne snage. Šel je u aprilu najavio da će kupiti BG Group za oko 47 milijardi britanskih funti. Rezovi radnih mesta će uslediti posle spajanja kompanija 2016. godine, prenosi britanski HR Magazine.

Vest dolazi u trenutku kad je cena nafte pala na najniži nivo u proteklih sedam godina i početkom ovog meseca se kreće ispod 40 dolara po barelu. Odluka Šela uopšte ne čudi, jer sve kompanije i zemlje koje zarađuju na proizvodnji i prodaji nafte i naftnih derivata moraju da revidiraju svoje dugoročne planove i racionalizuju troškove.

SJEDINjENE AMERIČKE DRŽAVE
Američke kompanije specijalizovane za eksploataciju ležišta škriljaca takođe drastično smanjuju proizvodnju, a iz bilansa brojnih kompanija nestaju milijarde barela nafte. Mnoge kompanije iz ovog sektora otpisale su deonice znatnog dela svojih nalazišta. Kao što je navedeno u članku Milijarde barela nafte nestale u oblaku dima, koji je objavio Blumberg, „kompanije su prisiljene da smanje svoje aktivnosti i reše se vlasničkih udela zbog surove ekonomske stvarnosti”. Konkretno, Chesapeake Energy će izgubiti 45 odsto svojih rezervi nafte, odnosno 1,1 milijardu barela. Bill Barrett Corp. će izgubiti i do 40 odsto od deklarisanih rezervi, dok će sa bilansa kompanije Oasis Petroulem nestati 33 odsto rezervi. Slični gubici očekuju mnoge druge kompanije.

Okrutna ironija ove situacije je da su kompanije za eksploataciju škriljaca Chesapeake Energy i druge same aktivno lobirale za uvođenje računovodstvenih pravila u svom sektoru 2009. godine. Tim je normama tada kompanijama olakšana mogućnost da proglase prisustvo velikih rezervi depozita naftnih škriljaca, ali ne i da nastave sa svojim trenutnim razvojem. Posledica te odluke bila je da su kompanije privukle potrebna sredstva na početku buma sa naftnim škriljcima u SAD, međutim, prihvaćena pravila su utvrdila i određene uslove kako bi se izbegle prevare. U trenutnom okruženju niskih cena mnoge kompanije pale su u pravnu zamku koju su same postavile. U sledećih nekoliko meseci, kad se budu podnosili izveštaji poslovanja za 2015. godinu iz bilansa ovih kompanija nestaće milijarde barela nafte. Situacija je komplikovana i zbog činjenice da u trenutnim okolnostima mnoge kompanije i dalje smanjuju troškove, a razvoj novih polja je odložen. U SAD je u toku proces smanjenja operativnih platformi na naftnim poljima.

naftakriza01U 2014. godini, uprkos početku kolapsa cena, kompanije koje se bave eksploatacijom škriljaca su uglavnom uspele da izbegnu revalorizaciju svojih dionica. Međutim, Povereništvo za vrednosne papire, koje očekuje profitabilnost, procjenjivalo je rezerve raznih područja na temelju prosečne vrednosti cene i troška proizvodnje nafte svakog prvog dana u mesecu tokom kalendarske godine. Prošle godine je isplativost posla sa škriljcima procenjena na 95 dolara po barelu, uprkos činjenici da su cene na berzama već bile pale na ispod 50 dolara po barelu. To je bila procena kada su kompanije objavile svoje rezerve nafte u februaru i martu ove godine.

Ove godine, uzimajući u obzir fiksnu cenu nafte za 1. decembar 2015, indeks prema kome Povereništvo očekuje profitabilnost depozita je 51 dolar po barelu, a kako je sada cena ispod 40 dolara, pitanje je samo kad će kompanije kao što su Chesapeake Energy, Bill Barrett Corp. ili Oasis Petroulem proglasiti bankrot. Trenutno je 18 naftnih i gasnih kompanija u SAD u procesu podnošenja zahteva za zaštitu od stečaja, a, prema predviđanjima, broj kompanija u stečaju će sve više rasti.

Ovih 18 američkih kompanije saopštili je da su njihovi prihodi pali zbog pada cena nafte, a na kraju se sve završilo sa gubitkom njihovog pristupa kreditnim tržištima. Bez sposobnosti kreditiranja istraživanja, ove kompanije prisiljene su da idu u stečaj, isto kao što su ove velike, koje još uvek preživljavaju, prisiljene da revalorizuju svoja polja i reše se deonica, odnosno „naftnih polja na papiru”.

Kako piše The Wall Street Journal, cena kredita zbog mogućnosti bankrota je i za Chesapeake Energy, jednu od najvećih sa liste američkih kompanija, porasla za četiri puta samo za poslednja tri meseca. Tržišta su verojatnoću stečaja druge po veličini gasne kompanije u sektoru škriljaca procenila do čak 95 odsto u sledećih pet godina. Niske cene nafte su takođe dovele do toga da su i investicioni fondovi specijalizovani u energetskom sektoru tokom posljednja tri meseca izgubili 15,4 odsto imovine, što je mnogo gore od svih drugih sektora.

S&P navodi da je ukupan broj globalnih korporativnih bankrota premašio hiljadu milijardi dolara u 2015. godini, što je dvostruko više nego prošle godine. Osim toga, ovo je najveća brojka od početka finansijske krize. Više od trećine globalnih bankrota u 2015. godini otpada na energetski sektor. Da stvar bude gora, FED planira da podigne kamatne stope, a svako povećanje će na američkom tržištu i onima koja zavise od njega samo povećati teškoće kompanija. Čak ni onima koje mogu da dokažu sposobnost oplate duga banke više ne žele da daju kredite.

Očekivani porast bankrota mnogi vide kao „nužnu korekciju”, koja će uravnotežiti ponudu i potražnju u vratiti je u normalu. Posle rasta cena kompanije za naftne škriljce će verovatno opet postati popularne, ali, ako „poraz” bude tako jak, verojatno više godina neće biti masovnog povratka velikog novca u taj sektor.

SAUDIJSKA ARABIJA
Saudijska Arabija nema ništa osim nafte, što je opštepoznata činjenica, a ipak se upustila u ovaj vrlo rizičan naftni rat. Zašto je igrala tako riskantnu igru? Stručnjak za prirodne resurse Majkl Kler ima svoje objašnjenje.

naftakriza08„Sve zemlje koje u velikoj mjeri zavise od izvoza nafte pate od posledica trenutne krize cena, što je globalna pojava koja će potrajati neko vreme. Potražnja za naftom nije porasla kao što su u prošlosti mnogi očekivali i sada se svi proizvođači bore za udeo na tržištu. Trenutna situacija je praktično borba ili rat za tržište”, tvrdi Kler. Prema njemu, Saudijci se protive da smanje proizvodnju, jer, ako oni to učine, drugi veliki proizvođači, poput Rusije, SAD, Irana ili Iraka će to iskoristiti. Oni ne žele da budu oni koji će trpeti teret rezova proizvodnje. Svako se boji da bude prvi i preuzme inicijativu za smanjenje potrošnje, tako da imamo neku vrstu igre ko će prvi popustiti”, rekao je stručnjak i dodao da je ovo „za Saudijce vrlo rizična igra”.

„Oni su uspjeli da zadrže političku i socijalnu stabilnost u zemlji. Pomoću svojih prihoda od nafte su kupili veliki deo populacije, a, ako budu morali da smanje proizvodnju, rizikuju socijalne nemire. Tako oni igraju vrlo opasnu igru jer to ne može da potraje”, rekao je Kler.

Što se tiče budućnosti naftnog sektora na kratak rok, Klerova prognoza nije ohrabrujuća, jer tvrdi da „se nigde ne vide bilo kakvi znaci snažnog rasta”. Međutim, prema njegovim rečima, veliko iznenađenje bi moglo doći iz Indije, jer se čini da je ona na ivici velikog ekonomskog rasta i zato što sada ima „veliku srednju klasu”. U međuvremenu, MMF je u oktobru objavio da će, uz aktualne cene nafte i ako ta arapska zemlja ne promeni svoju finansijsku politiku, rezerve od nafte Saudijske Arabije biti iscrpene u roku od pet godina. Ta zemlja trenutno ima rekordan budžetski deficit od 20 odsto BDP, što je već dovelo do krize u javnim finansijama. Od rekordnih 743 milijarde dolara prošle godine, budždžetske rezerve Saudijske Arabije su pale na 82 milijarde. Prema procenama američkog ministarstva finansija, samo u prvoj polovini 2015. Saudijska Arabija je izgubila oko 150 milijardi dolara zbog pada cena nafte.

RUSIJA
Rusija je takođe zemlja koju snažno pogađaju niske cene energenata, ali je udeo prihoda od nafte i gasa u ruskom budžetu negde oko trećine, a ne, kao što je uvreženo mišljenje, da zemlja u potpunosti zavisi od izvoza nafte i gasa, kao Saudijska Arabija. Naime, budžetski deficit Rusije je u prvih deset meseci ove godine iznosio 1,3 odsto BDP ili 768,4 milijarde rubalja. Ukupni budžetski prihodi su u Rusiji za deset meseci iznosili 11 bilona i 323,2 milijarde rubalja, a rashodi 12 triliona 91,6 milijardi rubalja. Računajući niske cene nafte i sankcije, ukupni pad BDP u Rusiji od nešto više od 3,5 odsto prilično je pozitivan rezultat za 2015. godinu.

Postoje i oni koji, poput primjera Dmitrija Medvedeva, vide pozitivne trendove, jer je vladin plan protiv krize proradio na svim područjima: zaustavljen je pad ekonomije i industrijske proizvodnje, te se od sad može govoriti samo o rastu i konačnom izlasku iz negativnog trenda. Trenutno devizne rezerve Rusije iznose 364,4 milijarde dolara i očekuje se blagi rast, ali je važno da rast traje od marta, kada je Rusija sa 511 milijardi dolara rezervi iz maja 2011. pala na 351 milijardu dolara. To je i zato što je Centralna banka Rusije od marta 2015. godine nastavila sa aktivnim otkupom zlata i samo je tog meseca kupila 30 tona. Obim zlatnih rezervi u međunarodnim rezervama Ruske Federacije je 1. aprila dosegao 1.238 tona, i taj se trend nastavlja. Prvbog oktobra iznos monetarnog zlata bio je na oko 13 odsto ukupnih deviznih rezervi.

Centralna banka Rusije u osnovnim prognozama očekuje da će ruski BDP još jedno vreme biti u recesiji, ali se sredinom iduće godine očekuje početak kvartalnog rasta, a krajem 2017. godine će se beležiti blagi rast i BDP izlazi iz recesije. Naime, to je u skladu sa ruskim programom povratka na stari trend ekonomskog rasta pre sankcija i kolapsa cena nafte, što uključuje diversifikaciju tržišta, pre svega okretanje Istoku, kao i izgradnju domaće industrijnj, za što je predviđen rok od tri godine. Istina, Rusija će, prema tom scenariju, prestati da razmišlja o posledicama svog geopolitičkog sudara sa Vašingtonom, ali su i SAD na dobitku, jer će Evropu odseći od prirodnog partnera, što je Moskva evropskim zemljama bila čak i tokom Hladnog rata, a ranije da i ne govorimo.

naftakriza09Predviđanja o ruskoj ekonomiji i državnim finansijama je nedavno u obraćanju Dumi saopštila guverner Centralne banke Rusije Elvira Nabiulina, a dizajnirana su tako da se prognozira niska cena nafte za dugo vremena. „Naša monetarna politika se temelji na prognozama ekonomskog rasta. Smatramo da su moguća tri scenarija, u zavisnosti od cena nafte. Ali želim da naglasim da ćemo u svakom od scenarija moći da kontrolišemo inflaciju i ostvarimo svoj cilj da je do kraja 2017. smanjimo na zadanih četiri odsto”, rekla je ona.

Dakle, jedan potpuno drugačiji scenario od saudijskog, ali i od onog u energetskom sektoru SAD, gdje su bajke o škriljcima dovele do toga da se sad gase desetine hiljada radnih mesta na poljima za eksploataciju, rafinerijama i izvoznim terminalima u lukama.

Skraćenja teksta NS

Alter Mainstream Info

Ekonomija
Pratite nas na YouTube-u