NjUTNOV ZAKON GEOPOLITIKE (1)

MAJKL HADSON Put da MMF izda kredit Ukrajini, koja je proglasila nemogućnost plaćanja dugova,...

MAJKL HADSON

Put da MMF izda kredit Ukrajini, koja je proglasila nemogućnost plaćanja dugova, je eskalacija hladnog rata protiv Rusije i antikineska strategija

Noćna mora američkih geopolitičkih stratega se izgleda ostvaruje: nezavisnost spoljnog sveta od američke kontrole. Umesto privatizacije i liberalizacije sveta pod američkim finansijskim i vlasničkim patronatom, ruska i kineska vlast investiraju u susedne ekonomije na principima koji učvršćuju evroazijsku ekonomsku integraciju, baziranu na ruskom naftnom izvozu i kineskom finansiranju. Azijska banka za infrastrukturne investicije (AIIB) preti da zameni MMF i Svetsku banku, koji favorizuju američke dobavljače, banke i vlasnike obveznica (i u kojima su SAD jedina zemlja sa pravom veta).

Ruska pozajmica Ukrajini iz 2013, izdata na zahtev tadašnjeg ukrajinskog – proruskog – rukovodstva, pokazala je da postoji obostrana korist od uspostavljanja trgovinskih i investicionih veza između dve zemlje. Kako je primetio ruski ministar finansija Anton Siluanov, ukrajinske „devizne rezerve bile su jedva dovolje da pokriju tri meseca uvoza, a nijedan drugi kreditor nije hteo da im pozajmi novac pod uslovima prihvatljivim za Kijev. Ipak, Rusija im je ustupila tri milijarde preko potrebnog novca sa kamatom od pet odsto u trenutku kada je prinos na ukrajinske obveznice bio gotovo 12 odsto.” [1]

Ono što posebno smeta američkim finansijskim stratezima je činjenica da je ova pozajmica, kao deo Fonda suverenog duga Rusije, zaštićena od strane kreditne prakse MMF, koja je tada obezbeđivala naplatu zabranom izdavanja novih kredita zemljama koje nisu sposobne da otplate dugove prema trećoj strani (ili da, u krajnjem slučaju, pregovaraju o načinima otplate sa jasnom namerom da izvrše svoju obavezu). Povrh toga, obveznice su registrovane pred londonskim sudovima i zakonima krojenim po meri poverilaca.

Trećeg decembra (nedelju dana pre nego što je MMF promenio svoja pravila kako bi naneo štetu Rusiji), predsednik Putin predložio je da Rusija „i druge članice Evroazijske ekonomske unije otpočnu konsultacije sa članicama Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) i Asocijacije jugoistočnih azijskih zemalja (ASEAN) o mogućem ekonomskom partnerstvu.” [2] Rusija takođe nastoji da izgradi cevovode ka Evropi kroz prijateljske zemlje, koje ne služe američkim interesima.

Krećući se ka denominovanju njihove trgovine i investicija u sopstvenim, umesto u američkoj valuti, Kina i Rusija stvaraju geopolitički sistem koji nije pod američkom kontrolom. Pošto su američki zvaničnici pretili da će srušiti ruski bankarski sistem time što će ga odseći od SWIFT međubankarskog sistema, Kina je ubrzala stvaranje alternativnog kineskog sistema za plaćanje (CIPS), sa sopstvenim sistemom kreditnih kartica, koji će zaštiti evroazijske ekonomije od pretnji američkih svojevoljnika.

Rusija i Kina jednostavno čine ono što su SAD radile dugo vremena: koriste trgovinu i kreditne veze da cementiraju geopolitičku diplomatiju. Tektonska geopolitička promena je kopernikanska pretnja novoj hladnoratovskoj ideologiji: umesto da se svetska ekonomija vrti oko SAD (ptolomejevska ideja Amerike kao „nezamenjive nacije“), možda će se vrteti oko Evroazije. Sve dok globalna finansijska vrhuška ostaje usidrena u Vašingtonu, u kancelarijama MMF i Svetske banke, protiv takve promene u samom centru gravitacije upregnuće se sva snaga inkvizicije američkog veka (zapravo američkog milenijuma).

rusijaukrajinadug03Zamislite sledeći scenario za pet godina. Kina će provesti pola decenije gradeći brze pruge, luke sa elektroenergetskim sistemima i druge infrastrukturne projekte za azijske i afričke zemlje, omogućavajući im da povećaju rast i izvoz. Tim izvozom će se otplaćivati pozajmice za izgradnju pomenute infrastrukture. Takođe, pretpostavimo da će Rusija obezbeđivati naftu i gas za izgradnju ovih projekata.

Američkim neokonima ova vizura međudržavne trgovine i investicija uz posredstvo AIIB stvara strah od pojave sveta koji neće zavisiti od američke kontrole. Zemlje bi štampale sopstveni novac i pozajmljivale ga jedna drugoj iz sopstvenih deviznih rezervi umesto da drže dolare i usklađuju svoje finansijske planove sa MMF i američkim ministarstvom finansija, sledeći njihove naloge za monetarna krvoprolića i štednju, koje izdaju zemljama dužnicima. Smanjila bi se potreba vlada za krpljenjem budžetskih rupa prodajom ključne javne infrastrukture i privatizacijom sopstvene privrede. Umesto da kreše javnu potrošnju, AIIB i široka Evroazijska ekonomska unija bi uradile ono što i SAD same rade, ostvarujući nezavisnost po pitanju osnovnih potreba, kao što su hrana, tehnologija, bankarstvo, kreditna i monetarna politika.

Imajući to na umu, zamislimo da se američki diplomata sretne sa glavnim dužnicima Kine, Rusije i AIIB i stavi na sto sledeću ponudu: „Sada, kad si uspeo da obezbediš povećanu proizvodnju, zašto bi otplaćivao kredite? Mi ćemo te učiniti bogatim ako prevariš naše hladnoratovske protivnike i okreneš se ka Zapadu. Mi i naši evropski saveznici ćemo ti pomoći da vi i vaše pristalice prisvojite infrastrukturu, kojoj ćemo uvećati vrednost prodajom njenih deonica u Njujorku i Londonu. Potom stvoreni višak možeš da potrošiš na Zapadu.“

Kako Kina ili Rusija mogu da obezbede vraćanje duga u datoj situaciji? Mogle bi da tuže dužnike na sudu. Ali koji sud bi priznao njihove tvrdnje, to jest, koji sud na koji bi Zapad obratio pažnju?

To je scenario koji su Stejt department i američko ministarstvo finansija razmatrali više od godinu dana. Nazirući sukob koji se već dešava sa ukrajinskim dugom od tri milijarde, koji je morao da bude isplaćen Rusiji do 20. decembra 2015, ukrajinski proamerički režim već je najavio da neće poštovati svoju obavezu. Američki lobisti su promenili pravilo MMF kako bi uklonili ključnu polugu, uz pomoć koje su Rusija i druge zemlje dugo vremena obezbeđivale vraćanje svojih pozajmica.

ULOGA MMF KAO GARANTA NAPLATE MEĐUDRŽAVNIH DUGOVANjA
Što se tiče primoravanja zemalja da plate međudržavna dugovanja, MMF i Pariski klub drže stvari u svojim rukama. Kao koordinator „stabilizacionih“ pozajmica centralnih banaka (što je zapravo neoliberalni eufemizam za politiku štednje i destabilizaciju ekonomija država dužnika, u grčkom stilu), MMF ima pravo da ukine ne samo sopstveno kreditiranje već i kreditiranje vlada i globalnih banaka koje učestvuju u restrukturi duga određene zemlje. Državama, koje se ne slažu sa privatizacijom i prodajom sopstvene infrastrukture zapadnim zemljama, preti se sankcijama, „promenom režima“ i „promocijom demokratije“, koju u majdanskom stilu provode Amerikanci.

To je bila pozadina izjave potparola MMF Gerija Rajsa, koji je 8. decembra rekao da se „izvršni odbor MMF danas sastao i dogovorio da promeni trenutnu politiku netolerancije zaostalih dugovanja zvaničnim kreditorima“. Kreditna metoda koju je MMF koristio, ukoliko država ima bilo kakvih tekućih dugovanja prema drugoj državi, podrazumevala je nemogućnost apliciranja za bilo koju pozajmicu MMF, samim tim i za kreditne pakete drugih država. Ovo je bio šablon prema kojem je dolarizovani globalni finansijski sistem radio pola veka. Dobiti od ovakve politike ubirali su dolarski kreditori.

rusijaukrajinadug13U ovom amerocentričnom pogledu na svet Kina i Rusija se pojavljuju kao veliki potencijalni neprijatelji – definisani kao centri moći nezavisni od SAD koji su stvorili Šangajsku organizaciju za saradnju, kao alternativu NATO, i AIIB, kao alternativu tandemu MMF i Svetske banke. Samo ime Azijska infrastrukturna investiciona banka implicira da će transportni sistemi i druga infrastruktura biti finansirani od strane vlada, a ne ustupljeni privatnicima da cede novac rentiranjem, podržanim od kreditnih banaka iz SAD, sa ciljem da rentu pretvore u stalni dotok kamatnih priliva.

Fokus na meštovitu privatno-javnu ekonomiju AIIB suprostavljen je Transpaficičkom partnertstvu (TPP) i njegovom cilju odricanja od državnog planiranja u korist finansijskog i korporativnog sektora i njihovih kratkoročnih interesa i pre svega cilju da blokira mogućnost vlada da štampaju novac i stvaraju finansijske regulacije. Glavni ekonomista Nomure (japansko holding preduzeće koje se bavi finansijama; prim. prev.) Ričard Ku objašnjava logiku zbog koje se AIIB doživljava ka pretnja MMF: „Ako je rival MMF pod velikim uticajem Kine, zemlje koje budu primale njegovu pomoć će izgrađivati njihove privrede pod kineskom upravljačkom palicom, tako povećavajući mogućnost da direktno ili indirektno padnu pod kineski uticaj.“ [3]

Ruski ministar finansija Anton Siluanov odluku MMF nazvao je „ishitrenom i pristrasnom“. [4] Ali o tome su se vodile rasprave celu godinu dana i kalkulisale razne vrste scenarija za dugoročnu promenu u međunarodnom pravu. Cilj ove promene nije samo izolacija Rusije već pod broj jedan Kine zbog njene kreditorske uloge u afričkim zemljama kao potencijalnim klijentima AIIB. Američki zvaničnici su se ušetali u sedište MMF u Vašingtonu sa pravno utemeljenim finansijskim pancirom, odlučivši da je vreme da se podrije Rusija udarom na njenu mogućnost da vrati svoj suvereni dug od Ukrajine i, još važnije, kineski plan Novog puta svile, koji bi trebalo da integriše evroazijske ekonomije nezavisne od američkog finansijskog i trgovinskog uticaja. Anders Aslund, viši saradnik u Atlantskom veću (filijali NATO) primećuje:

„MMF je krenuo da razmatra promenu pravila u proleće 2013. zbog netradicionalnih kreditora, poput Kine, koji su počeli da pružaju zemljama ogromne pozajmice. Problem je bio u tome što ove pozajmice nisu izdavane u skladu sa praksom MMF. Kina nije član Pariskog kluba, gde se obično raspravlja o restrukturiranju dugovanja, pa je bilo vreme da se pravila promene.

MMF je nameravao da usvoji novu politiku na proleće 2016, ali spor oko ruskog kredita Ukrajini ubrzao je sporoodvijajući proces donošenja odluke.“ [5]

Volstrit žurnal je zaključio da je osnovna motivacija za promenu pravila MMF pretnja da će kineske pozajmice pružiti alternativu kreditima MMF i njegovim zahtevima za sprovođenjem politike štednje. „Izvori iz MMF navode da je Fond u početku razmatrao načine obezbeđivanja da Kina ne nadmaši pozajmice MMF državama kojima je potrebno finansijsko spasavanje, budući da je Peking povećao kreditiranje ekonomija u razvoju širom sveta.” [6] Ukratko, američki stratezi su dizajnirali politiku koja će blokirati trgovinu i finansijske aranžmane koji nisu pod američkom ili kontrolom MMF i Svetske banke, u kojima SAD jedine imaju pravo veta.

rusijaukrajinadug09Plan je jednostavan. Trgovina sledi finansije, a kreditori su obično ti koji imaju poslednju reč. To je način na koji su SAD koristile dolar za kontrolu trgovine i investicija u zemljama trećeg sveta, igrajući – sve od Drugog svetskog rata – po pravilima koja donose korist američkoj ekonomiji.

Temelj trgovinskog kreditiranja i bankarskih pozajmica je mogućnost kreditora da obezbede vraćanje međunarodnih dugovanja na koja su dužnici prethodno pristali. To je razlog zbog čega su SAD i druge države kreditori koristile MMF kao „neutralnog posrednika“ („neutralni posrednik“ u praksi označava subjekta podložnog američkom vetu). Kako bi osigurao efikasnost finansijske poluge, MMF je dugo sledio pravilo da neće sponzorisati, kreditirati ili refinansirati bilo koji ugovor za one zemlje koje imaju tekućih dugovanja prema drugim državama. Međutim, kako objašnjava pomenuti Aslund, MMF može lako da promeni to pravilo, budući da ono nije inkorporisano u bilo koji član osnivačkog ugovora, tj. statut MMF. Izvršni odbor MMF to pravilo može da promeni prostom većinom. Fond je izdavao kredite Avganistanu, Gruziji i Iraku dok su te zemlje vodile ratove, a Rusija, budući da drži tek 2,39 odsto glasova, nema pravo veta. Kada je MMF kreditirao Gruziju i Ukrajinu, drugi članovi Izvršnog odbora prosto su preglasali Rusiju. [7]

Nakon promene pravila, dodaje Aslund u nastavku, „MMF može nastaviti da pozajmljuje novac Ukrajini, bez obzira na njeno ponašanje povodom duga prema Rusiji, koji dospeva 20. decembra. [8]

Budući da ukrajinski zvanični dug prema Rusiji nije i dug prema vladi SAD, MMF je najavio promenu svojih pravila kao „razjašnjenje“. Pravilo da nijedna zemlja koja nije u stanju da isplaćuje tekuće obaveze (ili da barem ozbiljno pregovara o tome) prema stranim vladama, kreirano je je periodu nakon 1945. i važilo je u svetu tokom prethodnih 70 godina, u kojima su vlada SAD, zvaničnici ministarstva finansija i/ili konzorcijumi američkih banaka bili jedna od strana u gotovo svakom međunarodnom finansijskom spasavanju ili velikim pozajmicama. Zapravo je pravo značenje tog pravila bilo da zemljama koje imaju neizvršenih obaveza prema SAD (ne Kini ili Rusiji) neće biti dozvoljeno dalje zaduživanje.

Mihajl Deljagin, Direktor Instituta za probleme globalizacije, jasno razume dvostruke aršine MMF: „Fond će dati Kijevu novu tranšu samo pod uslovom da on neće platiti Rusiji ni dolar od svog tromilijarditskog duga. Sa pravnog aspekta, sve će biti legalno formalizovano, s tim što će Ukrajina zbog političkih razloga zadržati obavezu da isplaćuje dugove prema zapadnim kreditorima.” [9] Izvršni odbor MMF (gde poslednju reč ima šef) će odlučivati da li će određena zemlja imati status koji će joj omogućavati dalje zaduživanje. Predstavnik SAD u izvršnom odboru je, po prirodi stvari, uvek blokirao sve lidere koji nisu povlađivali njegovoj zemlji.

grckaubistvo04Kreditni paketi koji su u periodu nakon 2010. izdavani Grčkoj prestavljaju svojevrstan predsedan. MMF je izračunao da Grčka možda neće biti sposobna da isplati dugovanja prema stranim bankama i vlasnicima obveznica. Mnogi članovi odbora su se složili oko toga (kasnije su i izašli u javnost sa pričom o nepravilnostima), ali njihovi protesti nisu bili važni. Dominik Štros Kan je podržao pozicije SAD i Evropske centralne banke (pošto su predsednik Barak Obama i sekretar ministarstva finansija Tim Gajtner izjavili da su se američke banke založile da će Grčka moći da plati, što je značilo da će izgubiti novac ukoliko dođe do otpisa duga). U 2015. Kristin Lagard je takoće podržala tvrdolinijaški pristup Evropske centralne banke (ECB), bez obzira na proteste ostalih. [10]

Brazilski član izvršnog borda MMF Otaviano Kanuto primetio je da logika „uslova po kojima MMF kreditira zemlje koje nisu sposobne da otplaćuju dugove bila to da iznudi garancije da će, ukoliko se to dogodi, zemlja pristupiti pregovorima sa kreditorima sa jasnom željom da izvrši svoje obaveze.” [11] Usvajanje ovog uslova, kako on navodi, otvoriće vrata drugim zemljama da insistiraju na sličnim ustupcima kako bi izbegle ozbiljne i iskrene napore da postignu dogovor o otplati duga sa državama kreditorima.

Još više obavezujuće je pravilo MMF da zemljama koje su u ratu ne smeju biti izdavani krediti i da se sredstva iz MMF kredita ne smeju koristiti za ratna dejstva. Član 1. njegove osnivačke povelje (1944-1945) zabranjuje pozajmice zemljama koje su u građanskom ili ratu sa drugom državom članicom, kao i generalno za vojne namene. Ali, kad je Lagardova odobrila poslednju pozajmicu Ukrajini u proleće 2015, samo je simbolično konstatovala da se nada da će vladati mir. Međutim, predsednik Porošenko je odmah najavio da će povesti rat protiv ruskojezičnog stanovništva na istoku Donbasa.

Problem je u tome što je Donbas region u kojem je generisan najveći deo ukrajinskog izvoza, koji je uglavnom išao u Rusiju. To tržište je sada izgubljeno zbog ratobornosti koju je hunta pokazala prema Rusiji. Uslovljavanje kredita MMF prekidom ratnih dejstava i privrženošću minskim sporazumima mogao je da bude način da se sačuva mir, ali američki diplomatski pritisak je doveo do toga da ta šansa propadne.

Najvažniji uslov MMF koji je prekršen bio je taj da trajni rat na Istoku realno smanjuje šansu da će Ukrajina moći da vraća nove kredite. Aslund ukazuje na unutrašnje kontradikcije: Ukrajina je ostvarila budžetski balans jer su inflacija i oštra depresijacija valute drastično umanjili troškove za penzije. Novonastala smanjena vrednost penzija dovela je do rasta nezadovoljstva protiv ukrajinske postmajdanske hunte. „Vodeći zvaničnici stranke Petra Porošenka insistiraju na velikom kresanju poreskih olakšica, bez daljih rezova potrošnje. To bi dovelo do ogromnog budžetskog deficita, koji MMF procenjuje na 9-10 procenata BDP, što teoretski ne bi moglo biti nadoknađeno.” [12]. Kako onda budžetske uštede po volji MMF mogu biti ostvarene bez društveno-političke pobune?

rusijaukrajinadug12Dakle, MMF krši četiri pravila: Pravilo nekreditiranja zemalja koje nemaju garancija da mogu vratiti dug, to jest pravilo „Bez novih Argentina“, koje je usvojeno nakon katastrofalne pozajmice 2001. godine. Pravilo nekreditiranja zemalja koje odbijaju da u dobroj volji pregovaraju sa svojim zvaničnim kreditorima ide protiv uloge MMF kao glavnog instrumenta kartela globalnih poverilaca. MMF krši još jedno pravilo pozajmljivanjem novca zemlji koja je u ratu; štaviše, zemlji koja uništava svoje izvozne kapacitete, a time i svoj bilans platne sposobnosti, što znači da smanjuje šanse za vraćanje duga. I, konačno, MMF kreditira zemlju koja ima male šanse da iznese njegovo ozloglašeno „uslovljavanje“ uštedama – nauštrb sopstvene populacije – bez gušenja demokratske opozicije totalitarnim metodama. Umesto da bude tretirana kao otpadnik iz međunarodnog finansijskog sistema, Ukrajinu pozdravljaju i finansiraju.

Krajnji ishod – i nove smernice za kreditiranje MMF – je stvaranje nove gvozdene zavese, koja deli svet na proameričke neoliberalne ekonomije i sve druge, među kojima su i oni koji nastoje da zadrže javno investiranje u infrastrukturu, progresivne poreze i ono što se nekad zvalo progresivni kapitalizam. Rusija i Kina mogu pozajmljivati koliko god žele drugim državama, ali nema međunarodnog mehanizma koji bi im obezbedio mogućnost naplate dugovanja pozivajući se na ono što je doskoro nazivano međunarodnim pravom. Iako je odbio da oprosti grčka dugovanja samom sebi ili Evropskoj centralnoj banci, MMF je sasvim spreman da prizna poništavanje dugovanja prema Rusiji, Kini i drugim zemljama koje nisu na listi odobrenoj od američkih neokona, koji drže pravo veta u MMF, Svetskoj banci i sličnim globalnim ekonomskim institucijama uvučenim u američku orbitu. Čišćenje puta za MMF da izda kredit Ukrajini i drugim vladama koje su proglasile nemogućnost plaćanja sopstvenih dugovanja sa pravom se percipira kao istovremena eskalacija američkog Novog hladnog rata protiv Rusije i antikineska strategija.

Tajming je najvažniji u prevarama ovog tipa. Profesor prava iz Džordžtauna i savetnik ministarstva finansija Ana Gelpern upozorila je da će, pre nego što „osoblje MMF i izvršni odbor budu imali dovoljno vremena da promene politiku prema zaostalim dugovanjima“, Rusija možda iskoristiti „svoju zloglasnu dužničku/BDP klauzulu da ubrza period dospeća obveznica u bilo kom trenutku pre decembra, ili će prosto osujetiti proces reforme politike MMF prema zemljama sa neizvršenim obavezama.” [13] Prema toj klauzuli u ugovoru, ukoliko se ukrajinski spoljni dug popne iznad 60 procenata BDP, ruska vlada će moći da zahteva trenutnu otplatu duga. Međutim, budući bez sumnje u vezi sa teškoćama sa kojima će se suočavati u nastojanju da naplati svoje potraživanje, predsednik Putin oprezno se uzdržao od aktiviranja ove opcije u ugovoru. On igra na duge staze, naginjući se unazad kako bi mu se Ukrajina što više približila, umesto da reaguje impulsivno.

_________
Uputnice:
[1] Anton Siluanov, “Russia wants fair rules on sovereign debt”, Financial Times, December 10, 2015.

[2] “Putin Seeks Alliance to Rival TPP,” RT.com (December 04 2015)
https://www.rt.com/business/324747-putin-tpp-bloc-russia/
Evroazijska ekonomska unija je kreirana 2014. od strane Rusije, Belorusije i Kazahstana, kojima su se ubrzo priključili Kirgistan i Jermenija. ŠOS je stvoren 2001. u Šangaju od strane predsednika Kine, Rusije, Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana i Uzbekistana. Indija i Pakistan su kandidati za članstvo, a Iran, Avganistan i Belorusija imaju status posmatrača, dok druge istočne i centralnoazijske zemlje imaju status „partnera za dijalog“. ASEAN je formiran 1967. od strane Indonezije, Malezije, Filipina, Singapura i Tajlanda. Naknadno je proširen. Kina i AIIB pokušavaju da zamene Svetsku banku. SAD su odbile da se priključe AIIB, protiveći joj se od samog početka.

[3] Richard Koo, “EU refuses to acknowledge mistakes made in Greek bailout”, Nomura, July 14, 2015. Richard Koo, [email protected], jp

[4] Ian Talley, “IMF Tweaks Lending Rules in Boost for Ukraine”, Wall Street Journal, December 9, 2015.

[5] Anders Aslund, “The IMF Outfoxes Putin: Policy Change Means Ukraine Can Receive More Loans”, Atlantic Council, December 8, 2015. On Johnson’s Russia List, December 9, 2015, #13. Aslund je bio veliki zagovornih neoliberalne šok terapije i štednje u Rusiji, a letonski program štednje nastavlja da naziva uspehom umesto katastrofom.

[6] Ian Talley, op. cit.

[7] Anders Åslund, “Ukraine Must Not Pay Russia Back,” Atlantic Council, November 2, 2015 (from Johnson’s Russia List, November 3, 2015, #50).

[8] Anders Aslund, “The IMF Outfoxes Putin,” op. cit.

[9] Quoted in Tamara Zamyantina, “IMF’s dilemma: to help or not to help Ukraine, if Kiev defaults”, TASS, translated on Johnson’s Russia List, December 9, 2015, #9.

[10] I provide a narrative of the Greek disaster in Killing the Host (2015).

[11] Reuters, “IMF rule change keeps Ukraine support; Russia complains,” Dec 8, 2015.
http://www.reuters.com/article/us-ukraine-crisis-imf-idUSKBN0TR28Q20151208#r8em59ZOcIPIkqaD.97

[12] Anders Aslund, “The IMF Outfoxes Putin”, op. cit.

[13] Anna Gelpern, “Russia’s Bond: It’s Official! (…and Private … and Anything Else It Wants to Be…)”, Credit Slips, April 17, 2015.
http://www.creditslips.org/creditslips/2015/04/russias-ukraine-bond-its-official-and-private-and-anything-else-it-wants-to-be-.html

Nastaviće se

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

Counterpunch

Svet
Pratite nas na YouTube-u