VALENTIN KATASONOV: POČETAK VELIKOG VALUTNOG RATA IZMEĐU SAD I KINE

Neki eksperti su primetili američki trag u vrlo neprijatnom po Kinu događaju kakav je...

Neki eksperti su primetili američki trag u vrlo neprijatnom po Kinu događaju kakav je bio rušenje kineske berze fondova u leto ove godine

 
Danas su u valutne ratove uvučene desetine zemalja sveta koje, sa jedne strane, snižavaju valutni kurs svojih nacionalnih novčanih jedinica, a sa druge stalno protestuju protiv istih takvih postupaka svojih trgovinskih partnera i konkurenata. Smanjenje kursa svoje novčane jedinice sa predumišljajem omogućuje zemlji da poveća izvoz tako što se u lokalnoj valuti smanjuje vrednost proizvodnje domaćih preduzeća – izvoznika. Što se tiče načina za snižavanje kursa nacionalne valute, oni mogu da budu različiti – od štampanja većih količina nacionalnog novca u odnosu na uobičajeno, do aktivne kupovine strane valute kojom se bave monetarne vlasti navedene zemlje.

Od 70-h godina prošlog veka svet živi u uslovima papirnog novčanog standarda, jer je vezivanje nacionalnih novčanih jedinica svih zemalja za zlato i druge dragocene metale iščezlo. Tako je došlo do obezvređivanja ili smanjenja kupovne moći svih valuta bez izuzetka. Međutim, brzina obezvređivanja različitih valuta je nejednaka. Za četrdeset godina koliko je prošlo od osnivanja Jamajske valutno-finansijske konferencije (januar 1976.god.), koja je ukinula zlatnodolarski standard i legalizovala papirni novčani standard, došlo je do slabljenja svih valuta u odnosu na jednu-jedinu – dolar SAD , proizvod štamparije Sistema federalnih rezervi SAD-a (FED-a). ’70.godina prošlog veka ustanovljen je dolarocentrični svetski finansijski sistem. Posebno mesto dolara SAD je obezbeđivano pre svega time što je on vezivan za naftu. Drugo efikasno i univerzalno sredstvo za obezbeđenje dolara je postala vojna snaga Amerike, koja se projektuje u planetarnim srazmerama.

Već 70 godina dolar SAD predstavlja glavnu i u suštini jedinu svetsku valutu. Takva valuta po definiciji ima važnu prednost u odnosu na sve ostale valute – stabilan ili rastući kurs za razmenu. U pojedinim periodima vremena dolar SAD je slabio u odnosu na neke valute, ali je to moglo da bude samo privremeno. Bilo kakvo duže slabljenje kursa je za dolar SAD kao svetsku valutu smrtno opasan. Jak dolar predstavlja uslov za postojanje parazitske američke ekonomije.

Njen parazitizam se iskazuje na dva načina: to je život Amerike preko zaduživanja, što se odražava u rastućim rezervama dolara u drugim zemljama i to je mogućnost Amerike koja raspolaže proizvodima štamparije novca FED-a da robu kupuje u inostranstvu te da time strane aktive stiče u bescenje.

Valutni ratovi koje vode desetine zemalja su za Ameriku izuzetno pogodni jer u toku tih ratova dolazi do slabljenja nacionalnih valuta u odnosu na dolar.

Reda radi ujka Sam poriče valutne ratove nazivajući ih „nepoštenom konkurencijom“ pa čak i prati zemlje koje su se, po njegovom mišljenju, previše zaigrale, ali sve to je samo licemerje. Vašington jednostavno dobija još jedan argument zahvaljujući kome može protiv ove ili one „nepoštene“ države da preduzme ove ili one sankcije. „Smanjenje deviznog kursa“ na jeziku Vašingtona predstavlja isto što i „kršenje ljudskih prava“ ili „gaženje demokratije“.

Međutim, od pre nekog vremena SAD su prestale da budu jednostavan posmatrač tuđih valutnih ratova. To su znaci činjenice da Amerika postepeno i sama postaje učesnik valutnog rata. Njen protivnik u tom ratu je jedna-jedina država – Kina. To je veliki valutni rat koji se principijelno razlikuje od desetina sadašnjih malih ratova koji se svode na banalni valutni damping.

Za mnogo decenija dinamičnog razvoja Kina je postala najveća ekonomija sveta. Po pokazatelju bruto unutrašnjeg proizvoda (BDP-a) izračunatog po paritetu kupovne moći juana i dolara SAD Kina je već prevazišla Ameriku i u svetu postala ekonomska država No 1. Još početkom 21.veka pojedini državni i partijski rukovodioci NRK, kao i strani eksperti su počeli pažljivo birajući reči da govore o tome da „juan ima „veliki potencijal“ za rast, i da vremenom može da postane „rezervna valuta“, pa čak i „svetska valuta“ koja će biti u stanju da zameni dolar SAD.

Kinesko rukovodstvo je nekoliko godina vrlo usmereno radilo na povećanju autoriteta juana: aktiviziralo je korišćenje juana kao sredstva za međunarodna plaćanja i obračune u operacijama spoljnotrgovinskog karaktera i kapitalnim operacijama; a preko uključenja juana u „korpu valuta SDR (specijalna prava vučenja – nadnacionalna valuta koju izdaje MMF) snažno se borilo da u MMF-u dobije zvaničan status „rezervne valute“.

Još do skora Vašington nije ozbiljno uzimao juan kao konkurenta za dolar. Teško je reći kada je počeo veliki valutni rat između SAD i NRK. Ako je početkom ove decenije i bilo samo pojedinačnih pucnjeva, u 2015.godini rat se vodio na širokom frontu i bez prekida. Nema sumnje da će se sledeće godine nastaviti. Kakve je udare u tom ratu nanosio Vašington?

Prvo, činovnici u Beloj kući i Državna blagajna SAD-a su u više navrata u toku godine koja se upravo završava izjavljivali da juan još nije zreo za njegovo uključivanje u spisak zvaničnih rezervnih valuta MMF-a.

Drugo, neki eksperti su primetili američki trag u vrlo neprijatnom po Kinu događaju kakav je bio rušenje kineske berze fondova u leto ove godine. Konkretno, na organizovanju tog rušenja radile su tri međunarodne agencije koje su predstavljale „svetski kartel za rejtinge“ koji je u sferi uticaja gazda novca (tj. glavnih akcionara FED-a). Prirodno da takvo rušenje nije doprinelo povećanju autoriteta juana.

Treće, udarima se mogu smatrati i usmene izjave koje dolaze od predstavnika Sistema federalnih rezervi. Predsednica FED-a, Džanet Jelen, izjavljivala je više puta u toku 2015.godine, da je Sistemu federalnih rezervi vreme da „zaokruži“ politiku jeftinih para i da podigne kamatu sa skoro nulte vrednosti. Za sada nije došlo do stvarnog povećanja, ali na investitore danas deluju i „verbalne intervencije“. Mada Džanet Jelen uvek stavlja naglasak na stanje američke ekonomije, eksperti smatraju da u svojim izjavama i odlukama ona vodi računa i o njihovom uticaju na svetske finansije. U našem slučaju – izjave FED-a biju po kineskoj valuti, jer oni provociraju bekstvo kapitala iz NRK.

Indirektno po juanu udaraju i mnoge druge inicijative Vašingtona sa širokim spektrom antikineskih efekata. Među njima posebno treba da se pomene Transtpacifičko partnerstvo, koje su inicirale Sjedinjene Države, a koje predstavlja sporazum koji je potpisalo 12 država u jesen 2015. u Atlanti. Taj sporazum treba da ograniči ili da Kini potpuno preseče dostup na tržišta Japana i niza drugih država Tihookeanskog bazena.

Sa svoje strane, Kina je u velikom valutnom ratu kao odgovor preduzela sledeće korake:

Prvo, izbacivanje na berzansko tržište dolarskih rezervi NRK, pre svih drugih – papire državne blagajne SAD-a. Sredinom 2014. godine Kina je došla do rekordne cifre u svojim međunarodnim rezervama – 4 biliona dolara. U jesen 2015, smanjila ih je na 3,5 biliona. Prema ekspertskim procenama, otprilike 2/3 smanjenja rezervi u navedenom periodu se odnosi na dolarske aktive. Ta mera, sa jedne strane, omogućuje Pekingu da onemogući pad juana, a sa druge, Državnoj blagajni SAD-a je napravila veliki problem jer mora da traži nove kupce za svoje dužničke hartije.

Drugo, formiranje Azijske banke za infrastrukturne investicije – ABII, uz odlučujuću ulogu Pekinga. Kina je najveći akcionar u toj Banci (29,78% kapitala). U spisku najvećih akcionara su zatim i Indija (8,37%) i Rusija (6,54%). Među osnivačima Banke su i mnoge evropske zemlje, među kojima su Engleska, Švajcarska, Nemačka, Francuska, ali je važno da kada su Evropljani donosili odluku da učestvuju u ABII nisu se prethodno konsultovali sa SAD. Takva samostalnost saveznika Vašingtona u ozbiljnim finansijskim pitanjima ispoljila se prvi put u posleratnoj istoriji (ako se ne uzimaju u obzir postupci Francuske iz vremena de Gola). Vašington se zajedno sa Tokijom našao izvan nove banke. Svi odlično shvataju da ukoliko u najskorije vreme kriza u Međunarodnom monetarnom fondu, koja je povezana sa tim što Vašington blokira reformu u njemu, ne bude prevaziđena, ABII može da postane realna alternativa MMF-u. A Kina bi u toj novoj finansijskoj instituciji zauzela otprilike iste pozicije koje su zauzimale Sjedinjene Države u MMF-u posle njegovog formiranja pre 70 godina.

Treće, dovoljno osmišljeni postupci Kine omogućili su da ona nadigra SAD u Međunarodnom monetarnom fondu po pitanju davanja juanu statusa rezervne valute. 30. novembra 2015. godine Savet direktora MMF-a je glasao da se juan uključi u „korpu rezervnih valuta“. Malo je bilo što je juan uključen u korpu, on je u njoj odmah zauzeo treće mesto (po specifičnoj težini), preskočio je i jen i britansku funtu sterlinga.

Veliki valutni rat između SAD-a i Kine za sada je sa naizmeničnim uspehom. Još uvek je teško da se predvidi uspeh. Iz sećanja se javljaju dva scenarija izvođenja nacionalnih valuta u međunarodnu orbitu do kojih je došlo u 20.veku.

Prvi se može nazvati „američki“. U samom početku 20 veka Sjedinjene Države su izašle u prve redove ekonomskih dostignuća u oblasti industrijske i poljoprivredne proizvodnje. Ali u to vreme dolar SAD na svetskim tržištima nije imao dovoljno težine i autoriteta, vrlo slično situaciji Kine i juana početkom 21. veka. Velika Britanija se početkom 20.veka dokotrljala na treće mesto po industrijskoj proizvodnji, propustivši ispred sebe Nemačku i SAD, ali britanska funta sterlinga je nastavljala da drži čvrste pozicije u svetskoj trgovini i međunarodnom obračunu, vrlo slično SAD-u i američkom dolaru sada. Početkom 20. veka ujka Sam je morao da pripremi i započne Prvi svetski rat, čiji rezultat je bilo jačanje ekonomskih pozicija SAD i još veće ekonomsko slabljenje Engleske. Tek tada se funta spotakla, mada nije pala. Dolar SAD i britanska funta sterlinga su 20. i 30.godina 20.veka u međunarodnim finansijama zauzimali paritetne pozicije. Ujka Samu je zatrebao Drugi svetski rat kako bi dolar mogao da postane stvarno monopol za svetsku valutu. Eto kakva je cenu morala da se plati gazdama novca kako bi se dolar izveo u svetsku orbitu.

Drugi scenario da nazovemo „japanski“. Japan je 60, a posebno 70.godina prošlog veka doživljavao bum koji je u literaturi prihvaćen kao „japansko ekonomsko čudo“. 1970.godina neki eksperti su Japan videli kao konkurenta Amerike. Japanski jen je jačao. Pošto je u MMF-u osmišljena „korpa valuta SDR“ jen je uključen u nju. Čak se pričalo da je „jen podjednako dobar kao i dolar“. Posle kraha zlatnodolarskog standarda kursevi valuta su postali plivajući. Monetarne vlasti Japana, koristeći liberalni režim formiranja kursa, počeli su „redom“ za razmenu da smanjuju kurs jena. To je bilo potrebno kako bi se stimulisao japanski izvoz i sačuvalo „ekonomsko čudo“. Međutim, „čudo“ je naglo i neočekivano nestalo 1985.godine kada je u njujorškom hotelu „Plaza“ održan međunarodni susret o deviznim pitanjima na kome su Amerikanci u obliku naređenja naterali Tokio da poveća kurs jena. Posle toga je japanska ekonomija počela svoj pad. Razgovori o „japanskom ekonomskom čudu“ i „uzlaznoj valutnoj zvezdi „jen“ su prestali.

Dalji razvoj ratnih dejstava na frontu velikog valutnog rata među Pekingom i Vašingtonom treba da se procenjuje i prognozira uz vođenje računa o dva pomenuta scenarija. Ne mislim da će Peking imati snage da juan pretvori u međunarodnu valutu po američkom scenariju. Uostalom, iz japanskog scenarija kineski drugovi su izvukli, treba da se smatra, potrebne lekcije. Najverovatnije je da će nastavak u vezi sa postavljanjem juana u međunarodnu arenu da se dešava po nekom trećem scenariju koji nam je još uvek nepoznat.

Izvor Fond strateške kulture, 28. decembar 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u