SMRT LIBERALIZMA DOGODILA SE 2015.

N. BABIĆ Ove godine prvi put je ovoj generaciji tema godine bila ranjivost liberalne...

N. BABIĆ

Ove godine prvi put je ovoj generaciji tema godine bila ranjivost liberalne ideologije, a ne njena otpornost

Najveća noćna mora zapadne oligarhije ostvaruje se, i mnogi priznaju da 2015. godinu karakteriše globalna kriza liberalne ideologije. Ona se nije potpuno urušila, ali daje prve naznake vidljivih pukotina. Razlozi za to su mnogi, a jedan od njih je svakako i politika Kremlja. Međutim, protivnici liberala ne bi trebalo da se prerano raduju, jer bi do konačnog poraza ove ideologije moglo pasti još mnogo žrtava.

Zanimljivo, ali ovako ne razmišlja „režimski“ analitičar koga plaća Kremlj, nego kolumnista Njujork tajmsa Ros Douthet. “Dvadesetpet godina od pada Berlinskog zida moderna liberalna arhitektura izgledala je relativno stabilno. Ne besprekorna, divna ili idealna, bilo je teškoća, ali je bilo teško zamisliti da će temelji liberalnog demokratskog kapitalističkog poretka početi da pucaju, a kamoli da se zamisli kako bi nešto drugo moglo da zauzme njegovo mjesto. Čak i posle napada 11. septembra, rata u Iraku i finansijske krize, pronađen je način da se održi konsenzus. On se uvek održao kad bi se elite osetile ugroženim od populističkih pokreta. Vašington i Brisel su tada konsolidovali svoje snage i omeli sve njihove projekte. Nije bilo novih ideoloških pokreta, jer su bili radikalni ili reakcionarni. Jedina alternativa liberalizmu bili su fašizam i marksizam, ali su oni već jednom srušeni sa prestola. Nije bilo ni spoljnih neprijatelja. Čini li se, dakle, da su Putin, Kina ili islam ponudili bolji način života od našeg? Na izmaku 2015. čini se da se nešto događa. Prvi put ovoj generaciji tema godine bila je ranjivost liberalne ideologije, a ne njena otpornost. Godina 2015. je memento mori za naše institucije, prva pukotina u sistemu i podsetnik da je sve što je bilo sada prošlost“, piše Douthet.

KRAH CENTRISTIČKIH STRANAKA
Autor Njujork tajmsa tvrdi da su sve zalihe liberalnog kapitalizma potrošene iako je proteklih četvrt veka nesporno vladao svetom. Za njega je posle pada Berlinskog zida bilo teško i da zamisli da bi se taj sistem mogao raspasti, a kamoli da bi ga mogao zameniti neki drugi. Dakle, 2015. godine postalo je jasno da liberalizam više nema monopol, čak ni u zapadnim zemljama. Ranjivost liberalnog poretka posebno se oseća u evropskom prostoru, gde velike stranke levog i desnog centra ozbiljno ugrožavaju pokreti koji prete snu ujedinjene Evrope. Sad se na ivici EU, posebno u Grčkoj, Mađarskoj i Poljskoj, one više ne mogu hvaliti pobedama. Osim toga, 2015. su nacionalisti ugrozili liberalne stranke u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Španiji i Švedskoj. Škoti se više ne prepoznaju u centrističkim strankama, i odabrali su nacionalističku SNP za vođstvo, a liberalna ideologija je nedavno pretrpila poraz i na referendumu u „najnaprednijoj“ republici bivše Jugoslavije Sloveniji, gde su građani odbili da prihvate novi zakon o istopolnim zajednicama. Zanimljivo je da pravo na referendum o ovom pitanju nemaju Hrvatska ili Srbija, ni BiH, Makedonija ili Crna Gora, ali to sad i nije tema od nekog značaja.

putin dan narod jedinstva textS one strane Atlantika, u SAD, takođe je primetno urušavanje liberalne ideologije i poretka. Uoči predsedničkih izbora sve je popularniji republikanac Donald Tramp, koga su u više navrata optuživali za fašizam, a za njegovog mogućeg protivkandidata imamo Bernija Sandersa, koji sebe naziva socijalistom, što u Americi ipak nije mala stvar.

Glavni razlog zašto liberalizam gubi tle je slabost centrističkih stranaka, smatraju njegovi prvaci. Naravno, za to su zaslužne i greške poput odluke Angele Merkel da bez ikakvog nadzora otvori vrata rekama imigranata, ne samo izbeglica, kao i neuspeh u borbi protiv „Islamske države“ i drugih terorističkih pretnji. Ali ključni krivac zbog koga Pax Americana izgleda „krhkije nego ikad pre“ za Njujork tajms je na kraju Vladimir Putin, koji ima „svu političku moć u zemljama Zajednice Nezavisnih Država i na Bliskom istoku“.

Ipak, Ros Douthet svoj osvrt zaključuje „optimizmom“, i, prema njemu, Tramp neće biti republikanski kandidat na predsedničkim izborima, Sanders neće pobediti Hilari Klinton, Džeremi Korbin neće biti britanski premijer, Marin le Pen neće doći na čelo Francuske, Švedska neće postali fašistička zemlja i EU se neće raspasti. Pretpostavke da će Evropa postati „islamski kalifat“ ili „staljinistička država pod vlašću Putina“ za njega i sve ozbiljnme analitičare ionako je više fikcija, nego realna mogućnost.

U redu, liberalizam se neće srušiti, ali je ovo prva godina kad Zapad po tom pitanju nije siguran, zaključuje Douthet. Međutim, kolumnista Njujork tajmsa piše samo o političkim aspektima liberalizma, ali ekonomski podaci pokazuju da se SAD, blago rečeno, ne razvijaju u pravom smeru. Blog The Economic Collapse je sažeo ekonomske rezultate u Americi za 2015. godinu i predviđa početak dugoročne ekonomske agonije u zemlji.

58 RAZOČARAVAJUĆIH REZULTATA
The Economic Collapse naveo je 58 „razočaravajućih rezultata u 2015“ za SAD, a ovde su samo oni osnovni: „Danas 20 najbogatijih Amerikanaca ima više novca nego najsiromašnijih 152 miliona Amerikanaca zajedno. Ako nemate kredit i sretni ste da imate 10 dolara u džepu, onda spadate u 25 odsto imućnih Amerikanaca. Čak 49 odsto Amerikanaca živi u porodicama koje primaju neki oblik mesečnih državnih subvencija. Za to vreme, 47 miliona Amerikanaca živi u siromaštvu, a 41 odsto radno sposobnih Amerikanaca ima problema sa plaćanjem medicinskih računa ili duguju u zdravstvu. Za vreme Baraka Obame u Beloj kući američki dug porastao je za 8.160 milijardi dolara.“

„Mi smo usred dugoročnog ekonomskog kolapsa, koji sad počinje da se ubrzava. Naša ekonomska infrastruktura propada, nestaje srednja klasa, Volstrit je pretvoren u najveći kazino u istoriji planete, a naša glupa politika je proizvela najveću planinu duga koju je svet ikad video“, sažima poznati američki bloger Majkl Šnajder. Dovoljno je ukloniti deo o Volstritu i zameniti „najveći dug u istoriji“ samo „velikim dugom“ i postaćete prosečan liberalni novinar, koji za sve optužuje rusku vlast, poput kolumniste Njujork tajmsa, kome Kremlj i svita oko Putina nisu dovoljno liberalni i čak snose deo krivice za propast te ideologije. Ruski analitičar Anton Krilov se sa njim ne slaže i tvrdi da zapadni liberalno-demokratski kapitalistički poredak jednostavno nije obezbedio bolji život ne samo svetu nego ni građanima svojih zemalja.

kinaarmijaAli šta je sa Kinom? Ona je nesporno ekonomski uspešna zemlja, ali se teško može nazvati liberalnom, što samo potvrđuje da liberalizam nije jedini scenario za ekonomski prosperitet. Štaviše, brzorastući američki nacionalni dug pokazuje da ova zemlja živi iznad svojih mogućnosti i da će pre ili posle morati da vrati te dugove ili će Vašington bankrotirati, što će se neminovno preliti na globalnu ekonomiju, a najviše na nacionalne ekonomije vezane za SAD.

Ne bez razloga, Rusija, Kina i druge zemlje pokušavaju da stvore alternativne finansijske instrumente i tako ublaže uticaj SAD na ostatak sveta, ali time ipak neće u potpunosti uspeti da izbegnu negativan uticaj eventualnog sloma nekih ili većine zapadnih liberalnih ekonomija. Zapravo, ceo svet je zatrobljenik SAD. Čak i ako se neke zemlje ne slažu sa američkom politikom, dužne su da podržavaju ekonomsku politiku Vašingtona kako same ne bi propale.

BROJ NEZADOVOLjNIH BLIŽI SE POLOVINI
Ali do sada su liberali mislili da je glavna pretnja liberalizmu globalna ekonomska kriza, tako da se 2015. zaista može nazvati prekretnicom. Prvi put su zapadni liberali, ne svi naravno, počeli da shvataju da ideologija koju propovedaju uz korištenje najmodernijih oružja baš i nije idealna. Za to su zaslužni ili krivi, kako želite, Donald Tramp, Marin le Pen i drugi političari koji su se usudili da u svojim zemljama izazovu liberalni poredak i dobju podršku birača.

Broj nezadovoljnih postojećim poretkom u Francuskoj i Americi otprilike je isti i varira od 30 do 50 posto. Očigledno, mnoge zemlje nisu našle dovoljno jake političare da artikulišu to nezadovoljstvo i iskoriste ga na izborima. Što se Trampa tiče, za sada se on na izborima vidi samo u anketama, ali i one dovoljno govore o rastućem trendu nezadovoljstva masa postojećim stanjem stvari.

Glavno pitanje je kako će završiti liberalizam? Tiho, kad se na sledećim izborima promeni vlast, ili glasno, uz „obojenu revoluciju“, koja će pokušati da ga oživi uz pomoć „malog pobedničkog rata“?

U svakom slučaju, sada bi trebalo jasno reći da je Frensis Fukyjama bio u zabludi. Liberalizam nije bio krajnja tačka razvoja čovečanstva. Ta ideologija, koja se ustručava da se tako zove, ne samo da ne može da zadovolji potrebe svih stanovnika Zemlje nego ni stanovništvo zemalja u kojima je rođena. Istorija ne može doći do svog kraja i uvek će se rađati nove političke i ekonomske teorije, od kojih je mnoge danas teško i zamisliti. Razvoj interneta može da dovede do direktne demokratije u kojoj svaki građanin može svakog dana da glasa o važnim pitanjima za zemlju. Naravno, to može da se spreči samo dobrovoljnim odustajanjem samih građana od donošenja političkih odluka i ustupanjem svog prava na odluku profesionalnim menadžerima.

fukujamaMalo je verovatno da će kolaps liberalizma biti brz, i on kao ideologija nikad neće u potpunosti nestati, kao što se nije dogodilo ni sa komunizmom i fašizmom. Ali sigurno je da će se takozvani „liberali“ sledećih godina sve teže moći da se predstavljaju kao jedini lučonoše istine. To uviđa čak i Njujork tajms i njegov kolumnista Ros Douthet iako on krivca ne vidi toliko u sopstvenom dvorištu, koliko u „svemoćnom“ Vladimiru Putinu a delimično u Kini i islamu.

Alter Mainstream Info

Svet
Pratite nas na YouTube-u