DRUŠTVENE MREŽE KAO IZVOR DEFORMISANOG IZVEŠTAVANjA

Mediji više ne diktiraju teme i hijerarhiju vesti, nego su tu ulogu preuzeli učesnici...

Mediji više ne diktiraju teme i hijerarhiju vesti, nego su tu ulogu preuzeli učesnici društvenih mreža

Francuska starleta Nabila Benatia stekla je nacionalnu slavu u rijaliti programima, gde se odlikovala velikim silikonskim grudima, licem doteranim estetskom hirurgijom i raznim lupetanjem. Na sceni se održala zbog velike popularnosti među mladima, posebno na društvenim mrežama Tviter i Fejsbuk.

Početkom novembra, njena popularnost je dosegla maksimum, te je nekoliko dnevnika bilo otvoreno vestima o njoj. Naime, u nastupu besa, Nabila je, po drugi put za tri meseca, ubola nožem u grudi svog dečka, Tomu Vergara. Posle hapšenja, ona je tri puta menjala verziju, a njen dečko je posle operacije dao lažnu verziju u kojoj je skinuo odgovornost sa svoje devojke.

Sâma vest da je Nabila izbola Tomu nožem, jeste tragična, međutim, isto toliko je tragično da je ta vest, u Francuskoj, pokrila sve ostale nacionalne i internacionalne događaje.

NABILA, FRANSOA FIJON, BERLINSKI ZID

U trenutku kada se Nabila latila noža, u francuskim knjižarama se pojavila knjiga „Sarko se ubio“ Žerara Davea i Fabrisa Loma, dvojice poznatih istraživačkih novinara dnevnika Mond. U svojoj knjizi oni opisuju događanja oko bivšeg predsednika Nikole Sarkozija od silaska sa funkcije, pa do nedavnog povratka na scenu. U jednom trenutku, oni daju zanimljiv prepis razgovora sa Žan-Pjerom Žujeom, generalnim sekretarom Jelisejske palate, bliskim Olandovim prijateljem i nekadašnjim Sarkozijevim ministrom u Fijonovoj vladi.

Novinari kažu da im je Žuje ispripovedao kako je bivši premijer Fransoa Fijon, tokom prijateljskog ručka početkom godine, tražio od njega da Oland utiče na sudstvo i ubrza procese koji se vode protiv Sarkozija. Taj manevar bi, po Fijonovom mišljenju, sprečio povratak Sarkozija na scenu, što bi Fijonu pomoglo prilikom kandidature za predsedničke izbore 2017. godine. Prirodno, Oland je odbio da utiče na pravosudni sistem, a bruka je u svojoj eksploziji sa sobom odnela političku budućnost Fransoa Fijona.

Ova vest od prvorazrednog značaja za politička događanja u Francuskoj, našla se na drugom mestu, odmah iza vesti da je Nabila nožem probila Tomina pluća, da je uhapšena i da je policija od nje dobila kontradiktorne verzije o događanjima. Još niže u hijerarhiji se pronašla vest o 25-ogodišnjici od pada Berlinskog zida, događaja koji je u potpunosti izmenio geostrateške, političke i ekonomske odnose na čitavoj planeti. Dok su vesti o građanskom ratu u Ukrajini i epidemiji ebole u Africi bile izostavljene.

BUZZ UMESTO VESTI

Redakcije medija počele su da uspostavljaju novu hijerarhiju vesti u odnosu na komercijalni pristup događanjima, a nova diktatura dolazi sa interneta i sa različitih društvenih mreža. Naime, čim je na internetu neka od tema postala vruća i stvorila buzz, novinari svih medija skaču u voz u pokretu i govore o tom događaju, povećavajući tako domet teme o kojoj su ljudi diskutovali na društvenim mrežama. Na taj način, tragična, ali nevažna vest o tome da je starleta Nabila nožem ranila svog dečka, biva podignuta u rang bilo koje ozbiljne i važne vesti.

Već više godina, mediji jure za temama koje na internetu stvaraju buzz, bilo da je u pitanju spontano otpočeta tema ili marketinška kampanja. Naime, buzz marketing se trudi da za što manje novca i u što kraćem vremenu podigne što veću prašinu, provocirajući i polemišući. Svi se sećaju južnokorejskog pevača po imenu Saj (Psy) i njegovog video-klipa Gangam style. Pošto je Gangam style videlo više stotina miliona internauta, mediji su se dokopali teme o ovoj potpuno nevažnoj pesmici, zaboravljenoj nekoliko meseci kasnije, te su je analizirali uzduž i popreko, dajući joj značaj koji obično imaju izuzetno važni političko-ekonomski događaji.

Slično se desilo i sa aferom starlete Nabile. Pošto je društvena mreža zainteresovana za zvezde rijaliti programa, a posebno kada su umešane u crne hronike, mediji su postavili događaj kao udarnu vest. Međutim, nemajući dovoljno informacija iz policijskih izvora, oni su zaronili u antiinformaciju, umnožavajući stereotipe, opšta mesta i banalnosti.

NESTANAK IZVEŠTAČKIH REPERA

Značaj društvenih mreža bitno je poremetio francusku novinarsku profesiju, oduzimajući joj nekadašnju pokretačku i posredničku ulogu. Mediji više ne diktiraju teme i hijerarhiju vesti, nego su tu ulogu preuzeli učesnici društvenih mreža. Provocirajući buzz, građani i marketinški profesionalci, teraju medije da prate društvene mreže na kojima se stvaraju tendencije. Nekada je novinar u Francuskoj bio društveno-politički reper za iznošenje informacija, jer ih je on nalazio, obrađivao i objavljivao u odnosu na važnost teme. Danas su novinari u obavezi da trče za internetskim ćaskanjem i svađanjem a, potom, da se prilagođavaju tematici o kojoj se diskutuje.

Drugi element kome sve više podležu francuski novinari jeste efemernost tema na društvenim mrežama, što iziskuje veliku brzinu obrađivanja informacija. Prirodno, ta neumerena brzina šteti kvalitetu vesti koji se stvara kroz traženje informacija, njeno nalaženje, proveravanje i iznošenje pred čitaoce. Narušavajući ovakav redosled vertikalnosti i silaznosti, informacija biva diktirana putem neprekidnog referenduma gde broj lajkova i uspeh heštegova odlučuje koja vest će otvoriti naredni dnevnik. Tako nas kompulzivnost i frenetičnost novoizveštavanja sigurno vodi putem na kome više neće moći da se razazna šta je od suštinske važnosti, a šta je razonoda.

Izvor Balkan magazin, 21. novembar 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u