NOVI SUKOB NA BLISKOM ISTOKU ILI DA LI SU EL SAUDI PRIZVALI „ŠIITSKO PROLEĆE“?

ALEKSANDAR VUJOVIĆ Uskoro će se videti da li je Saudijska Arabija poslednjim pogubljenjima prešla...

ALEKSANDAR VUJOVIĆ

Uskoro će se videti da li je Saudijska Arabija poslednjim pogubljenjima prešla crvenu liniju i za šiite i za svoje saveznike

Bliski istok je u subotu zatresao toliko važan događaj i tako veliko intenziviranje ionako raspirenih sektaških antagonizama koji bi mogli da dovedu do tektonskih političkih promena u tom delu sveta. Naime, radi se o pogubljenju šejha Nimra Bakra al Nimra (56), istaknutog šiitskog duhovnog vođe sa istoka Saudijske Arabije koga je saudijski režim osudio na smrtnu kaznu pod optužbom za podstrekivanje terorizma i pokušaj rušenja vlasti tokom „arapskog proleća“ 2011. godine.

U srpskim, pa i većini svetskih medija, o tome se mogu pročitati jednostrani i šturi izveštaji, koji mahom nastoje da relativizuju zločinački karakter čina masovne egzekucije, kada je u samo jednom danu, pored šejha Al Nimra, pogubljeno još 46 ljudi, najviše u Saudijskoj Arabiji još od 1979. godine. Osim toga, činjenica je da je masovna egzekucija streljanjem i odsecanjem glave usledila posle sumnjivih i javnosti dobrim delom nepristupačnih suđenja nad ideološkim, verskim i političkim protivnicima vladajuće dinastije.

Uprkos neuobičajeno visokom broju presuda koje su izvršene u jednom danu, pogubljenja bi u najvećoj meri u svetskoj javnosti prošla nezapaženo, tek uz poneku osudu organizacija za ljudska prava, dok bi se na Bliskom istoku, nakon verbalnog vatrometa i gomile međusobnih optužbi, u jednom trenutku prašina ipak slegla, a stvari vratile u prirodni tok. To, međutim, što se među ljudima koji su pogubljeni nalazio prominentni šiitski klerik šejh Al Nimr na ceo događaj bacilo je ozbiljnu sumnju da se radi o političkom ubistvu inspirisanom sunitsko-šiitskom borbom za prevlast u regionu.

PARANOJA NA DVORU EL SAUDA
Ovim, čini se, nepromišljenim potezom saudijski režim dodatno je podrio sve klimavije temelje svoje vladavine, koja je kao nikad ranije uzdrmana građanskim ratom u Jemenu, gde vladine i saudijske snage ne stoje najbolje protiv pobunjenih Huta (šiita) i rekordnim budžetskim deficitom od čak 98 milijardi dolara, uzrokovanim izdašnim finansiranjem široke lepeze pobunjeničkih i terorističkih frakcija u sirijskom građanskom ratu i srozavanjem cena energenata u svetu. O stepenu paranoje koja je zavladala u vladajućoj dinastiji El Saud – koja je posebno došla do izražaja nakon smrti kralja Abdulaha u januaru prošle godine – svedoči i podatak da je 2015. bila godina sa najvećim brojem izvršenih smrtnih presuda u istoriji muslimanskog kraljevstva – čak 157. Kad se uzme u obzir da je samo drugog dana 2016. pogubljena gotovo trećina te cifre, onda je jasno da se strah od pobune širi kraljevskom palatom i da je prožeo sve pore režima, koji inteziviranjem brutalnog institucionalnog nasilja nastoji da suzbije sve veće nezadovoljstvo svojih stanovnika, na prvom mestu obespravljenih šiitskih grupa.

nimrprotestiIpak, koliko god u svetlu dešavanja koja su usledila egzekucija delovala nepromišljeno, saudijske vlasti su same sebi vezale ruke i bile primorane da je izvrše budući da je 2014. krivični sud u Rijadu već jednom odložio izvršenje usled masovnih protesta unutar i izvan Saudijske Arabije zbog presude kojom je šejh El Nimr osuđen na smrt. Novo odlaganje manifestovalo bi strah i slabost novog kralja Salamana u očima njegovih (sunitskih) pristalica, što je navelo vlast na ovaj rizični potez, čije pune posledice po vladajuću dinastiju u ovom trenutku niko ne može da predvidi. Donedavni irački premijer Nuri al-Maliki čak je javno izašao sa procenom da će zbog ovoga Saudijski režim pasti na isti način na koji je pao i režim Sadama Huseina, dok i drugi istaknuti bliskoistočni političari, politikolozi i verski lideri ističu da je za Saudijsku Arabiju, koja trenutno vodi iscrpljujući rat u Jemenu i direktno finansira ekstremističke formacije u Siriji i Iraku, još jedna šiitska pobuna na istoku zemlje naprosto prevelik zalogaj.

O važnosti ovog događaja – koji se po mogućim vojno-političkim posledicama po Bliski istok može porediti sa nedavnim obaranjem ruskog aviona nad Sirijom – svedoči i podatak da su se gotovo momentalno osudama oglasili i saudijski saveznici iz EU i SAD. Prvo je potparol Stejt departmenta Džon Kirbi izjavio je da „SAD pozivaju Saudijsku Arabiju da dozvoli izražavanje nezadovoljstva“. On je dodao da je Vašington zabrinut zbog egzekucija koje su izazvale bes u šiitskom svetu, pozivajući zvaničnike u regionu da udvostruče napore u smirivanju tenzija. Potom je i šefica evropske diplomatije Federika Mogerini izjavila da pogubljenje istaknutog šiitskog verskog vođe „nosi rizik od opasnih posledica“ i dalje potpirivanje verskih tenzija u regionu. Osuda je stigla i od Generalnog sekretara UN Ban Kimuna, koji je ponovo pozvao na ukidanje smrtne kazne. Ipak, najoštrije reakcije, kao što se i očekivalo, stižu iz zemalja gde šiitska populacija čini značajan broj stanovništva, na prvom mestu Irana.

BES U MUSLIMANSKOM SVETU
U Bahreinu – saudijskom savezniku kojim upralja sunitska dinastija i pored činjenice da u strukturi stanovništva šiiti učestvuju sa preko 70 odsto – došlo je do masovnih protesta i sukoba sa policijom. Huti u Jemenu su u ime celokupne šiitske populacije te države oštro osudili ubistva a u Libanu se saopštenjem oglasio i Hezbolah, pozivajući međunarodnu zajednicu da saudijski režim stavi na „crnu listu međunarodnog kriminala“ i opisujući „ubistvo“ šiitskog duhovnog vođe kao politički čin. Irački premijer Hajder al Abadi izrazio je zaprepašćenje i naveo da će gušenje slobode govora i izvršavanje smrtnih kazni „samo dovesti do još više nasilja“.

nimrprotestiteheranO količini besa i neverici u dobrom delu muslimanskog sveta svedoči i činjenica da su čak i delovi Pakistana i Indije (Kašmir) izašli na ulice da izraze neslaganje sa potezima saudijske vlasti. Najveće i najžustrije demonstracije odigrale su se, očekivano, u Iranu. U znak protesta, juče su pozatvarane sve verske školske institucije a širom države pokrenuti masovni protesti, u kojima su sa pojedinih saudijskih konzulata poskidane i zapaljene zastave, dok su ambasadu u Teheranu potpuno demolirali revoltirani pretežno mladi demonstranti, koji su je prvo spolja zasipali molotovljevim koktelima, da bi, pošto su probili policijsku blokadu, upali u praznu zgradu i uništili bukvalno sve što su unutra zatekli. Oštro je reagovao i vrhovni vođa Islamske Republike Iran Ali Hamnei izjavivši da će „Božija osveta“ stići saudijski režim ne samo za ubistvo šejha Al Nimra već i za rat koji Saudijska Arabija vodi protiv šiitskih pobunjenika u Jemenu i represalija koje trpe šiiti u Bahreinu (čiji zvaničnici su jedini, uz Ujedinjene Arapske Emirate, javno podržali egzekucije). Indikativno je to da je, delimično i zbog unutrašnjeg pritiska iranskog društva, Hamnei izbegao da se zadrži na osudi pogubljenja, već je sve podigao na viši nivo i osudom saudijskih akcija prema šiitima u drugim državama celu stvar kontekstualizovao u šiitsko-sunitski sukob i time, kao najviši šiitski duhovni i politički autoritet, podržao antisaudijske demonstracije u regionu. To je na neki način učinio i direktno okačivši sliku pogubljenog šiitskog klerika na svoj Tviter profil uz poruku: „Buđenje nije ugušeno“. Valja dodati i da su uvek krhki odnosi između Saudijske Arabije i Irana – kao strateških suparnika i država čija borba za dominaciju na Bliskom istoku, pored političke, ima i ideološku dimenziju – dodatno narušeni prošlog septembra, kad je 769 hodočasnika, od kojih su 464 bili iranski državljani, poginulo na hadžiluku u Meki. Iranske vlasti su i tada okrivile Saudijsku Arabiju za nemar i nepreduzimanje neophodnih mera obezbeđenja, zahtevajući kazne za krivce i političku odgovornost, ali se sve završilo na verbalnim čarkama. Ovaj put ne deluje da će biti tako. U Iranu su i za ponedeljak najavljeni masovni protesti širom zemlje, pa se može reći da situacija u regionu preti da izmakne kontroli i uđe u spiralu nasilja koju bi bilo teško efikasno zaustaviti, posebno uzevši u obzir haotičnu situaciju i ratno stanje u nekim zemljama (Siriji, Iraku i Jemenu).

REFLEKSIJE NA SIRIJSKI RAT
Protesti, naravno, nisu zaobišli ni samu Saudijsku Arabiju – u kojoj šiitska populacija čini između 10 i 15 odsto stanovništva – pa je širom istoka zemlje došlo do masovnih demonstracija šiita, na šta je kraljevstvo momentalno odgovorilo slanjem tenkova. Posebno problematično za saudijske vlasti može biti i to što se taj deo zemlje, pretežno naseljen šiitima, graniči sa severoistočnim Jemenom, u kome već duže vreme besni šiitsko-sunitski sukob, pa postoji mogućnost da dođe do neke vrste stapanja pobuna. To bi dalo na zamahu šiitskom pobunjeničkom pokretu i dovelo u pitanje teritorijalni integritet saudijske države, koja zbog toga već mesecima aktivno učestvuje u jemenskom ratu.

nimrprotestikasmirSa druge strane, ni saudijski režim nije ostao bez ofanzivnih diplomatskih reakcija na demonstracije u Iranu i drugim zemljama, pa je iransku vladajuću vrhušku optužio za „slepo sektašenje“, osudio paljenje svoje ambasade u Teheranu i napomenuo da iranske vlasti „podržavaju terorizam“, pozivajući ih da kazne počinioce. Istovremeno, u nastojanju da se opravda od bujice osuda koje su stizale pre svega iz zapadnih zemalja i međunarodnih organizacija, saudijska vlast navela je da je smrtna presuda pravno utemeljena, jer je pogubljeni šejh Nimr navodno iz šiitskih džamija na istoku Saudijske Arabije tokom 2011. pokušavao da pokrene nasilni ustanak tokom takozvanog „arapskog proleća“. Svi šiitski verski i politički lideri su apsolutno negirali bilo kakav nasilni karakter njegovog antirežimskog delovanja.

Još uvek je, naravno, rano da se govori o političkim implikacijama ovih dešavanja po Bliski istok i ostatak sveta. Glave su još vruće i za sada je nejasno koliko daleko su zaista spremni da idu šiiti i da li je Saudijska Arabija iz njihove vizure prešla crvenu liniju.

Sasvim je jasno da, kada je reč i refleksijama događaja u Rijadu na sirijski rat, Bašaru al Asadu ne ide na ruku produbljavanje sunitsko-šiitskog sukoba, budući da on od početka negira verski karakter pobune i nastoji da pridobije većinske sirijske sunite. Ali destabilizacija Saudijske Arabije i makar i privremena preokupacija unutrašnjim problemima će mu pogodovati, utoliko više što će odvući fokus kraljevine sa sirijskog sukoba, u kojem je, uz Katar i Tursku, najveći sponzor pobunjeničkih i terorističkih grupa.

DA LI JE SVETU DOSTA SAUDIJSKE ARABIJE?
Druga posledica, potencijalno vrlo neprijatna po saudijski režim, jeste sve veći medijski fokus sveta na svirepost i apsolutističke metode vladavine saudijske dinastije, koja se pod plaštom primene šerijatskog zakona najbrutalnije obračunava sa političkim i ideološkim protivnicima. Svakodnevno se viralno šire slike i snimci (inače vrlo retko javnih) saudijskih egzekucija, koje neodoljivo podsećaju na one koje primenjuje ISIS, a činjenica da finansiraju terorističke organizacije širom sveta danas je tajna koliko i to da Erdoganova Turska trguje naftom sa teroristima. Naravno, dobar deo svetskih medija, u pokušaju da relativizuje i opravda brutalnost saudijskog čina, u fokus stavlja podatak da se među 47 pogubljenih osuđenika nalaze i neki bivši članovi Al Kaide. Međutim, zapadni mejnstrim, godinama hranjen narativom o krvoločnom i primitivnom iranskom režimu i dobroćudnim saudijskim šeicima i beduinima, ima sve više pitanja za svoje političare, koji sve primetnije nastoje da se distanciraju od bilo kakvog vida javne diplomatske korespodencije sa saudijskom vlasti. Inače, tolerantnost Zapada prema očiglednim i drastičnim kršenjima ljudskih prava u Saudijskoj Arabiji umela je da poprimi i ciničan karakter. Na primer septembra prošle godine Faisal bin Hasan Trad, bivši saudijski predstavnik u UN, izabran je za predsedavajućeg odbora nezavisnih eksperata za ljudska prava pri UN, izazvajući talas kritika na račun međunarodne organizacije zbog zabrinjavajućeg stanja ljudskih prava u Saudijskoj Arabiji.

nimrprotestisaudijskaarabijaTreća posledica, koja bi potencijalno mogla najviše da se odrazi na političko-ekonomske prilike u svetu, je volatilnost cena nafte, koja u ogromnoj meri zavisi od stabilnosti Bliskog istoka kao regiona koji generiše i distribuira najveći deo svetskih energetskih resursa.

Da li će „šiitsko proleće“ zaista uzeti maha i ceo region uvesti u još jedan krug entropije i haosa, saznaćemo u narednim danima. U svakom slučaju, bar u ovom trenutku deluje kao da će svemoćni saudijski apsolutisti morati da plate cenu, ali ovog puta onu koja se ne može izraziti u petrodolarima.

________
Izvori:

http://www.zerohedge.com/news/2016-01-02/protesters-storm-set-fire-saudi-embassy-iran

http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/middleeast/saudiarabia/12077919/Saudi-Arabia-beheadings-highest-in-two-decades.html

http://news.yahoo.com/iran-saudi-step-war-words-over-executed-shiite-074235479.html

http://bosnianold.ws.irib.ir/teme/item/173362-nastavak-kr%C5%A1enja-prava-%C5%A1ita-u-saudijskoj-arabiji

Svet
Pratite nas na YouTube-u