KAKO ŽIVETI U MULTIPOLARNOM SVETU?

PITER HERIS Zašto je Indijski okean postao mesto na kome počinje geopolitika 21. veka?...

PITER HERIS

Zašto je Indijski okean postao mesto na kome počinje geopolitika 21. veka?

Mnogi analitičari veruju da međunarodni sistem stremi ka multipolarnosti, svetu u kome nijedna sila neće biti u poziciji da dominira nad svojim rivalima. Ipak, među onima koji su podložni takvom stavu aktuelna je rasprava o tome kako će taj poredak funkcionisati. Da li će velike sile raditi zajedno kako bi održale red? Ili će se upustiti u vojno i ekonomsko takmičenje jedna protiv druge? Ili će možda planeta prihvatiti više svetskih poredaka, gde će se svaki održavati sam za sebe pod patronatom određene velike sile?

Ne postoje konačni odgovori na ova pitanja. Ipak, trenutni geopolitički raspored možda bi mogao da otškrine uvid u budućnost. U osnovi, međunarodni odnosi u Indijskom okeanu na neki način taj region otvaraju kao mikrokosmos multipolarnosti 21. veka. Taj region, za koji Robert Kaplan smatra da igra „centralnu ulogu“ u trci za novi svetski poredak, od vitalne je važnosti za globalnu trgovinu i bezbednost, i potezi koje velike sile povlače na tom prostoru uveliko odražavaju njihove odnose u širem smislu.

Sve do polovine 20. veka Indijski okean je kontrolisala Britanska imperija. Skoro svi veliki gradovi i strateške luke bili su pod britanskom vlašću ili uticajem: Durban, Zanzibar i Mombasa duž istočne obale Afrike; Aden i Muskat na Arapskom poluostrvu; Bombaj i Kalkuta sa obe strane Indijskog poluostrva, i na kraju Pert u zapadnoj Australiji. Britanska mornarica je kontrolisala prilaze Okeanu iz Sueckog kanala, Singapura i Kejptauna a njene zastave viorile su se nad skoro svim većim ostrvima okeana: Šri Lanki, Mauricijusu, Sejšelima, Maldivima, Andamanu i Nikobaru.

Posle Drugog svetskog rata jednog hegemona zamenio je drugi. Tada su SAD polako ali sigurno zavladale Indijskim okeanom. Da bude jasno: britansko povlačenje iz regiona bilo je tek delimično. Dekolonizacija i posebno nezavisnost Indije 1947. godine smanjile su strateške resurse britanskog prisustva u Indijskom okeanu, ali je imperija veoma tromo ispunjavala svoje obaveze. Tek krajem 60-tih godina premijer Harold Vilson najavio je da će se Britanija povući „istočno od Adena“, čime je počelo smanjivanje broja britanskih baza u Južnoj Aziji i Persijskom zalivu.

SAD, KINA, INDIJA…
U svakom slučaju, do polovine 70-tih godina 20. veka SAD su, kao nadmoćnija sila, zamenile Britaniju. Indijski okean, tačnije njegova zapadna polovina, obuhvaćen je američkim bazama, smeštenim u Bahreinu, na Rogu Afrike i ostrvu Dijego Garsija, koje kontroliše Velika Britanija. Istočni deo okeana obuhvatio je Pax Americana – odbrambene veze SAD sa Singapurom, Australijom, Tajlandom i njenim mornaričkim bazama na Filipinima i ostrvu Gvam. Uprkos povremenim bliskim odnosima sa Etiopijom i Somalijom, Sovjetski Savez nikad nije bio ni blizu da poljulja ovo geostrateško uporište.

indijskiokean03Sada se viševekovna unipolarnost zamenjuje sve primetnijom multipolarnošću. Objava Indije o gradnji baze na Sejšelima još je jedan bitan korak u tom pravcu, što je znak da se Indija oslanja na mornaricu i ima visoke ambicije. Sa sejšelskog Ostrva Uspenja, na kome se već nalazi aviopista, Indija će, iako ograničena na manje vojno prisustvo, imati centralnu poziciju u zapadnom delu Indijskog okeana, blizu obale Istočne Afrike i važnog pomorskog puta koji se proteže od Mozambičkog kanala sve do Arapskog mora.

Logično je da ne pojačava samo Indija svoje vojno prisustvo. Krajem prošle godine Kina je najavila gradnju prve prekomorske baze u Džibutiju, kod uskog grla Crvenog mora. Pored toga, Peking najavljuje širenje mornaričkih efektiva, pa je nedavno najavljena proizvodnja prvog kineskog nosača aviona. Zaključak je da, pored SAD – koje su takođe prisutne u Džibutiju, Dijego Garsiji, Bahreinu i drugde – najmanje tri velike sile teže svom demonstrativnom širenju vojnog prisustva. A i srednje sile, poput Francuske i Velike Britanije, takođe imaju nezanemarljive vojne efektive u širem regionu.

Naravno, američka mornarica i sad je daleko sueriornija od potencijalnih konkurenata. Štaviše, niko ni po kvalitetu ni kvantitetu nije spreman da parira vojnim savezima Vašingtona uspostavljenim na području Indijskog okeana i drugde. Ipak, naspram SAD, Indija i Kina uspostavljanju infrastrukturu u Okeanu, i, kao pravi američki rivali, trude se da poprave ugled, naprave saveze i svoje klijent-države. Svi su uslovi da se taj poredak pretoči u multipolarni. Šta će biti ishod toga?

TRI SCENARIJA
Teorija međunarodnih odnosa pomaže nam da opišemo sva tri scenarija koji bi mogli da se dogode. Prvo, velike sile bi mogle da sarađuju u borbi protiv pirata, održavanju geopolitičke stabilnosti i čuvanju morskih puteva. Tome se nadaju liberalni profesori, koji vide i rizik od par mogućih sukoba interesa zbog različitih pogleda sila na budućnost okeana. Ali, sa druge strane, tu je ipak međusobna saradnja, koja bi doprinela održavanju regionalne stabilnosti. Prema drugom scenariju, Indijski okean mogao bi da postane centar konkurencije velikih sila, čak i njihovih otvorenih sukoba, budući da bi nepoverenja i različiti interesi mogli da ih navedu na izbegavanje saradnje. To je pesimistično predviđanje većine naučnika realista.

Ali, prema trećem scenariju, Indijski okean bio bi poprište – da budemo precizni – svetskog poretka, u kome bi svetske sile organizovale svoje sfere uticaja koje bi se jedne od drugih jasno odvajale. Takav svet opisao je Čarls Kapčan u knjizi Ničiji svet, gde je naveo da će karakteristike dolazećeg međunarodnog sistema biti decentralizacija, pluralizam i suživot.

Koji će od ovih scenarija prevladati? Prošle godine jedan indijski zvaničnik pozvao je na obnovu ideje iz 70-tih godina, kad je Indijski okean trebalo da bude pretvoren u „zonu mira“. Time se data prednost prvom ili možda čak trećem scenariju od navedenih. Valjalo bi dodati da je među silama bilo izvesne saradnje na pitanju pirata sa područja Roga Afrike. Ipak, sve činjenice, manje-više ukazuju na militarizaciju regiona, koja bi mogla da dovede do suparništva, a ono bi opet moglo da preraste u konflikt.

indijskiokean01Prema poslednjim analizama, deluje da je budućnost Indijskog okeana važna jer su ulozi veoma veliki. Oko dve i po milijarde ljudi živi u primorskim državama regiona, čineći okean bitnom privrednom platformom. A za primorske nacije Okean je od ogromne geostrateške važnosti zbog primorskih puteva koji prolaze kroz njega iz Sueckog kanala, Hormuskog prolaza, Adenskog zaliva i Malajskog prolaza. Štaviše, sloboda manevrisanja u Indijskom okeanu imperativ je za sve one zemlje koje žele da imaju sposobnost intervencije na žarištima poput Persijskog zaliva, pa čak i Južnog kineskog mora.

Kakav god oblik međunarodnog upravljanja da prevlada, on će biti određen u skladu sa vitalnim interesima nekoliko velikih sila. Bilo da dođe do sukoba ili saradnje, politički poredak u Indijskom okeanu biće multipolarnog karaktera, ako već to nije. Izgledi za mir i harmoničnu saradnju nisu previše mračni, ali nisu ni dobri. U svakom slučaju, geopolitika 21. veka počinje na ovom mestu.

Preveo ANDREJ CVIJANOVIĆ

The National Interest

Svet
Pratite nas na YouTube-u