N. BABIĆ
Hoće li Saudijska Arabija izdržati izazove vremena ili joj preti sistemski kolaps, možda i raspad?
Izvršenje smrtne kazne nad šiitskim klerikom Nimrom Al-Nimrom u Saudijskoj Arabiji izazvalo je međureligijske napetosti na Bliskom istoku, ali i skrenulo pažnju na tešku situaciju u saudijskom kraljevstvu. Prema nekim analitičarima, Saudijskoj Arabiji preti sistemski kolaps, uzrokovan ekonomskom, međureligijskom i unutrašnjom krizom. U tom pogledu, najradikalniji scenario je propast ili raspad države.
Analitičari vjeruju da je pogubljenjem nekoliko članova Al Kaide i šejha Al Nimra Rijad hteo da pošalje signal širom arapskog sveta da je Saudijska Arabija i dalje je neumoljiv borac protiv oba neprijatelja, „desnice” Al Kaide i šiitske islamske „levice”. Egzekucija 47 protivnika režima uklapa se u opšti trend jačanja represivne politike, u kojoj je u poslednjih godinu dana odsecanjem glave pogubljeno najmanje 153 ljudi, najviše u proteklih 20 godina.
Osim toga, mnogi su mišljenja da je stari i nemoćni kralj Salman pod velikim uticajem svog sina ludaka – ministra odbrane i zamenika prestolonaslednika Muhameda bin Salmana (druga fotografija ispod), koji se oslanja na tvrdu politiku sile. Da se zaista radi o opasnom čoveku, potvrđuje i Independent, koji ga u jednom članku naziva „najopasnijim čovekom Bliskog istoka” a u drugom, pozivajući se na nemačku obavještajnu službu BND, „arogantnim zagovornikom intervencionizma”.
Nemoćni, a kako piše Independent, dementni kralj Salman i njegov sin se nadaju se da će im rat u odbrani vere” koristiti za jačanje pokidanih veza između vladajuće elite i naroda. Međutim, očito su pogrešili, jer u Saudijskoj Arabiji i susednom Bahreinu raste ljutnja šiitske manjine, a mobilisali su se i šiiti širom Bliskog istoka, sve do Pakistana. Ovim se prilično pogoršao geopolitički status kraljevstva do mjere da je Dojl Mekmanus za Los Anđeles tajms napisao da Saudijska Arabija više ne može da računa na pomoć Vašingtona, posebno ne u mogućem sukobu s Iranom.
OKRUŽENI NEPRIJATELjIMA, BEZ POMOĆI SAD
„Oni su okruženi neprijateljima. Sa severa se plaše vođe Islamske države Abu Bakra al Bagdadija, koji je obećao da će zbaciti kraljevsku dinastiju. Zemlja je okružena šiitskim pobunjenicima sa juga u Jemenu, te šiitskim Iranom na istoku. Među unutrašnjim problemima je sukob između šiita i sunita i oštar pad cena nafte, koji stvara rupu u budžetu, a saudijsko stanovništvo je naviklo na besplatne javne usluge i stanovanje, kojima cena sad neprestano raste”, tvrdi Mekmanus i podseća da su u prošlosti saudijski prinčevi uvek mogli da računaju na podršku SAD u bilo kakvom neslaganju sa Iranom, ali se „to nije dogodilo ovaj put”.
Geopolitički status Saudijske Arabije znatno ser pogoršao tokom poslednje dve decenije. Zbog američke agresije i svrgavanja režima Sadama Huseina u Iraku urušena je ravnoteža snaga u regionu. Na severu Saudijske Arabije je stvoren jak „šiitski polumesec”, odnosno savez koji čine Iran, Irak, Sirija i Liban, a na jugu šiiti u Jemenu. Istočno od Arapskog poluostrva ovom savezu se na kraju može pridružiti i Bahrein, gde većinu čine šiiti, koji se protive vladajućoj sunitskoj eliti.
Pogubljenjem Al Nimra osujećene su sve mirovne inicijative za rešavanje regionalnih sukoba. Prekinuto je primirje u Jemenu, gde Saudijska Arabija predvodi koaliciju u borbama protiv lokalnih šiitskih milicija i dela bivše jemenske vojske. U međuvremenu glavni geopolitički rival Iran širi svoju sferu uticaja na Bliskom istoku. U tom kontekstu je za Rijad veliki problem početak uspostavljanja veza između SAD i Irana.
U ovom trenutku, prema mišljenju stručnjaka, Saudijska Arabija proživljava jedan od najkritičnijih trenutaka u svojoj istoriji. Problem je nastao i u prenosu vlasti posle smrti kralja Abdullaha. Do sada je vlast u kraljevstvu išla sa brata na brata, a oni su bili sinovi osnivača Saudijske Arabije Ibn Sauda. Kralj Salman je prekršio nepisano pravilo i, umesto svog brata Mukrina bin Abdulaziza, krunskim princom imenovao nećaka Mohameda Bin Nayefa. Drugi u naslednom redu je sin kralja, pomenuti princ Muhamed bin Salman.
Salmanova odluka je već izazvala proteste ostalih članova kraljevske porodice. Prošle jeseni je jedan od saudijskih prinčeva napisao otvoreno pismo u kome je zatražio ostavku kralja Salmana. Prema njegovim rečima, kralj potkopava stabilnost, a politiku definiše njegov sin Mohammed bin Salman. Autor pisma je takođe upozorio na nepotrebne vojne avanture i nemarno rasipanje novca, dok zemlja zbog niskih cena nafte klizi prema bankrotu.
SALMAN ZEMLjU VODI U PROPAST
Sve to izaziva teskobu među prinčevima druge generacije. Oni su se ujedinili kako bi raspravljali o problemima u vrhu vlasti. Isto čine i plemenske vođe, koji veruju da politika princa Salmana zemlju vodi u propast. Promatrači veruju da je pismo bilo neka vrsta upozorenja Salmanu i njegovom omiljenom princu Muhamedu. Muhamed bin Salman je sa nepunih 30 godina postao ministar odbrane, načelnik dvora, predsednik Upravnog odbora nacionalne naftne kompanije Saudi Aramko i drugi prestolonaslednik. Muhamed veruje da će privatizacijom kompanije Saudi Aramko namaknuti potrebna budžetska sredstava i najavio je izlazak na tržište, odnosno postupak prvog izlaska deonica kompanije na primarna tržišta kapitala.
Ovim se pokazalo da je jedan od glavnih problema saudijskog vođstva nedostatak novca. Već decenijama Saudijska Arabija crpe naftu u ogromnim količinama i imala je gotovo neograničene resurse za održavanje domaće stabilnosti, ali i finansiranje saveznika u arapskom svetu. Međutim, pad cena nafte, povećanje domaće potražnje zbog demografske eksplozije i preterane obaveze su dramatično promijenili geopolitičku situaciju. U 2015. se budžetski deficit prvi put u istoriji kraljevstva približio gornjoj granici od sto milijardi dolara. Ako je 2011. Rijad i uspeo da smiri proteste, uključujući i masovna upumpavanja novca u razne programe, danas više nema takvih mogućnosti.
Saudijska Arabija sama snosi odgovornost za trenutnu situaciju, jer je namerno održavala visok nivo proizvodnje nafte i tako uticala na rušenja cena, čime je ugušila industriju škriljaca u SAD i uzrokovala probleme geopolitičkim rivalima Iranu i Rusiji. Rijad se nadao da će mu finansijske rezerve omogućiti da preživi privremeni pad cena nafte, ali to se nije dogodilo. Zlatne rezerve su se topile alarmantnom brzinom od 12 milijardi dolara mesečno. Ovim tempom do kraja 2018. godine, a verojatno i ranije, saudijska riznica će pasti na samo 200 milijardi dolara, što će uzrokovati pravi stampedo odliva kapitala.
Saudijska Arabija je tek prošle godine počela da štedi novac. Prošle godine otkazala je ambiciozan plan od 109 milijardi dolara za razvoj solarne energije, a prošle jeseni hitno povukla i oko 70 milijardi iz stranih investiconih fondova. Taj je novac Rijadu bio preko potreban za krpljenje rupa u budžetu, ali je pitanje kako su ovu odluku primili pravi vlasnici novca i investicionih fondova na Volstritu i londonskom Sitiu. Ali to nije sve: Rijad je nedavno podigao cenu goriva za 50 odsto, smanjio subvencije za vodu i struju te zamrznuo građevinske projekte. Osim toga, Rijad prvi put u istoriji razmišlja o uspostavljanju poreza na dodatu vrednost od pet odsto.
IRAN JE VEĆ POBEDIO
Sve to radi se da bi se smanjio budžetski deficit, koji je 2015. dosegao 19 odsto BDP. Saudijska Arabija sada od prodaje nafte finansira samo pola svojih troškova, zbog čega su se vladari dinastije Al Saud morali da se zaduže ili uzmu novac iz svojih rezervi. Prema mišljenju stručnjaka Međunarodnog monetarnog fonda, finansijske rezerve zemlje ovim tempom mogu da pokrivaju troškove do 2020. godine, a tada će potpuno nestati.
„Operacija koja ne ide previše dobro je ona vojna, jer saudijske oružane snage pokazuju slabu operativnu sposobnost, a apsorbuju 11 odsto BDP, što je svetski rekord”, prenosi francuski list Les Ehos.
Do sada je unutrašnja stabilnost Saudijske Arabije zavisila od velikodušnih subvencija za gorivo, stanovanje, hranu i socijalne usluge. Samo na subvencije za gorivo odlazilo je oko 20 odsto saudijskog BDP. Sufinansirano je 80 odsto hrane, koja se uglavnom uvozi. Osim toga, veoma sušna zemlja je 70 odsto vode obezbeđivala energetski rastrošnim sistemima za desalinizaciju morske vode. Međutim, sa ovim cenama nafte nemoguće je zadržati ovaj nivo potrošnje. Bogatstvo se topi, a oko četvrtina stanovništva Saudijske Arabije i dalje živi ispod granice siromaštva, nezaposlenost je dostigla 12 odsto, a među mladima čak 30 odsto.
Sumnjiva su i finansiranja saveznika. Saudijska Arabija troši desetine milijardi dolara za podršku Egiptu, prosaudijskim snagama u Jemenu, te islamističkim i terorističkim grupama u Siriji. Ogromne svote trošile su se i na promociju vehabijske ideologije širom muslimanskog sveta.
Saudijsko kraljevstvo, prema mnogim stručnjacima, nema jako javno obrazovanje. Teško je čak govoriti o postojanju „saudijske nacije”, a u najboljem slučaju može se govoriti o konglomeratu arapskih plemena i srodnih plemenskih vođa, čija odanost zavisi od količine dobijenog novca. Saudijska Arabija se nije borila za svoju nezavisnost, a njena vojska se sastoji od visoko plaćenih najamnika, čiji je borbeni duh vrlo nizak. Uz nedostatak finansiranja, sve slabosti saudijskog režima će postati mnogo jasnije.
U istorijskom sukobu između Irana i Saudijske Arabije pobedu će najverovatnije osvojiti Iran. Saudijska Arabija je civilizacijski zaostala, a zemlja je još uvek zarobljena u arhaičnoj vehabijskoj ideologiji. Uprkos bogatstvu, prevladava beduinski mentalitet i način života. Štaviše, Saudijska Arabija se nalazi u jednom od najvažnijih, ali i najsurovijih svetskih regiona, gde ima vrlo malo vode i gotovo da nema uslova za poljoprivredu.
Saudijska Arabija ima samo dva snažna alata uticaja – novac od nafte i islamska sveta mesta Meku i Medinu. Međutim, slabljenjem naftnog faktora, prisutnost islamskih svetih mesta neće biti dovoljno za održavanje regionalnog uticaja na nivou kakav želi Rijad.
PROBLEM MLADIH I SIROMAŠTVA
Osim što će morati da pazi na poteze u regionu, Saudijska Arabija nije bez problema unutar supstvenih granica, a ti problemi ne dolaze ni od Al Kaide niti od šiita, nego od mladih i velikog broja siromašnih. Mladi nisu odgovorili na zov Arapskog proleća, nego su nastavili da žive po krutim pravilima vehabijskog režima. Međutim, svejedno su se, prvi put u istoriji, na neki način drznuli da dirnu u samo središte ultrakonzervativnog religijskog establišmenta u kraljevstvu. Za samo nekoliko dana tokom 2013. mladi Saudijci, uglavnom 20-godišnjaci, prikupili su 2.600 potpisa za peticiju „Izjava mladih Saudijske Arabije kojom se garantuju sloboda i različitost”. Njome su se suprotstavili verskim vođama, koji svoju viziju islama silom nameću stanovništvu u zemlji i šire. „Oficijelno tvrdolinijaštvo ih je umorilo. Religija danas ima drugačiji smisao. Protočnija je raznolikost mišljenja, i mnoge od dogmi stavljene pod znak pitanja”, za Al Monitor je izjavila novinarka Keril Marfi, autor knjige Budućnost kraljevstva – Saudijska Arabija u očima 20-godišnjaka.
Saudijsko društvo je opterećeno zabranama, koje dolaze iz verskih krugova. Da bi se zabrane poštovale brine se „mutaween”, verska policija kojom upravlja „Povereništvo za promociju vrlina i prevenciju greha”. Zadatak mutaween-a je da brinu o punoj primeni verskih zakona na javnim mestima. Brinu i o provedbi zakona o nemešanju muškaraca i žena tamo gde je zabranjeno, pozivaju ljude na molitvu i upućuju žene da pokriju kosu i stave veo na lice. Ako je do sada stanovništvo uvek poslušno sledilo upute verskih vođa, sad se stvari polako menjaju. Mladi su počeli da negoduju zbog uplitanja u njihove privatne živote i sve je više incidenata koji su posledica nepoštovanja zabrana.
Činjenica je da mladi Saudijci imaju i drugih problema. Mladež, koja predstavlja dve trećine populacije od oko 20, a, ako ubrojimo u obzir radnike migrante i ostale, čak 32 miliona stanovnika Saudijske Arabije, traži radna mesta, socijalnu pravdu i veće individualne slobode.
Promene su posledica tehnološkog napretka, kao i činjenice da se pre pada cena nafte 140.000 Saudijaca školovalo u inostranstvu. Verski vođe su više puta pokušavali da spreče vladin program školovanja u inostranstvu, ali bez uspeha. Internet je sredstvo koje je donelo najveću promenu u svesti mladih Saudijaca. U Saudijskoj Arabiji je pre 14 godina bilo 200.000 korisnika interneta, a danas ih je 17,3 milioa, dakle više od polovine stanovništva. Od svih arapskih zemalja u Saudijskoj Arabiji je najveća stopa korisnika internet usluga i među mladima prelazi 90 odsto.
POBUNjENI PRINC
Prema ispitivanju javnog mnenja, koje je proveo Iniverzitet u Rijadu, 75 odsto žena u Saudijskoj Arabiji misli da će uskoro doći do velikih promena u vezi sa njihovim slobodama, što su saudijske vlasti prepoznale kao pretnju i ženama nedavno, prvi put u istoriji, dale pravo da biraju i da budu birane na regionalnim izborima.
Ali siromaštvo i nezaposlenost ugrožavaju naciju i tempirana su bomba za Saudijsku Arabiju, putem Tvitera je poručio saudijski princ Valid bin Talal, jedan od najbogatijih ljudi na svetu i član kraljevske porodice. Nešto slično ranije je izjavila i princeza Basma Bint Saud bin Abdul Aziz, koja kao disident živi u Londonu i često govori o kršenju ženskih prava i siromaštvu u domovini. Godine 2012. ona je za Independent izjavila da su „Saudijskoj Arabiji hitno potrebne reforme, ali su siromaštvo i nepravda tabu teme koje kraljevska porodica pokušava da prikrije pre svega u očima međunarodne zajednice”. Ceo svet zna da, zahvaljujući nafti, Saudijska Arabija ima najveći broj superbogatih porodica, ali su retki oni koji znaju da, prema neslužbenim podacima, 25 odsto stanovništva živi ispod granice ekstremnog siromaštva, a, prema drugima, čak 60 odsto stanovništva sastavlja kraj s krajem.
Kako god izgledali tačni podaci o broju siromašnih, sigurno je samo jedno: Saudijska Arabija nije izdržala korak sa rastom populacije, koja se od 1970. do danas sa šest milona popela na 32 milijuna ljudi, što potvrđuju i dokumenti vlade u Rijadu.
Danas, kad je cena nafte nešto viša od 30 dolara po barelu, „bajka o rastrošnom kraljevstvu” je pri kraju. Kako će završiti ova veštačka državna tvorevina koju je u životu održavala samo nafta, kratkoročno je teško predvideti. Međutim, ovakva politika Rijada već na srednji rok Saudijsku Arabiju sigurno vodi u sistemski kolaps, u kome se može u pitanju naći i njena teritorijalna celovitost.
