POBEDNIK IZBORA U SAD JE – VLADIMIR PUTIN

Najveći favoriti za fotelju u Ovalnom kabinetu, poput Hilari Klinton i Donalda Trampa, kao...

Najveći favoriti za fotelju u Ovalnom kabinetu, poput Hilari Klinton i Donalda Trampa, kao da paze da se ne zamere Putinu


Predsednički izbori u SAD biće održani tek u novembru, ali, u određenom smislu, njihov pobednik je već poznat – to je Vladimir Putin, tvrdi američki „Foks njuz“.

Kolumnista Daglas Šuen u tekstu pod naslovom „U svetu haosa jedini pobednik je Vladimir Putin“ piše o dubokoj krizi u Americi.

On navodi listu američkih neuseha – testiranje iranskih raketa i hidrogenske severnokorejske bombe, tenzije između Saudijske Arabije i Irana koje će negativno uticati na odnose Amerike sa ovim državama, kao i na stabilnost čitavog Bliskog istoka.

Izjave svih glavnih kandidata za predsednika SAD dokazuju samo to da Amerika napušta svetsku scenu.

Takvo ponašanje daje Rusiji mogućnost da stekne veliku prednost i zauzme povoljniju poziciju u svetu, navodi „Foks njuz“.

Kandidati koji pokazuju oštar odnos prema Rusiji nisu posebno popularni među biračima, a zahvaljujući dobro proračunatoj strategiji ruskog predsednika, ruski interesi izlaze u prvi plan i Rusija ponovno postaje velesila.

„Ne pokušavamo da zaustavimo Putina. Naši političari nemaju ozbiljne planove za budućnost“, navodi kolumnista.

„Sve dok predsednički kandidati nastupaju onako kako nastupaju, Putinu neće biti važno ko predvodi predsedničku trku. On će biti siguran da će sledeći američki predsednik pomoći Rusiji da ponovo postane velika država“, piše Šuen za „Foks njuz“.

Ovakva opsednutost Vladimirom Putinom može se objasniti u nekoliko koraka.

Prvi je svakako taj što većina Amerikanaca smatra da je njihova zemlja u poslednjih 16 godina imala lidere koji su slabiji od ruskog predsednika. Primera radi, Džordž Buš Mlađi će definitivno ostati upamćen kao jedan od najgorih predsednika koje je SAD imala.

Za vreme njegovog mandata desio se najveći teroristički napad u istoriji SAD, nakon kojeg su pokrenuti besmisleni ratovi protiv Avganistana i Iraka, koji su iz američke ekonomije isisali milijarde dolara a kući vratili desetine hiljada ratnih invalida. Pored toga, rat protiv Iraka pokrenut je na osnovu lažnih optužbi o posedovanju oružja za masovno uništenje, nakon čega je Sadam Husein uhapšen i pogubljen. Dok je Buš bezglavo pravio haos u ostatku sveta, Putin je strpljivo gradio rusku ekonomiju i korak po korak uspešno vraćao svoju zemlju na veliku svetsku geopolitičku scenu.

Posle Buša, na red je došao Barak Obama. Prvi crni predsednik u istoriji SAD, mlad, pun elana i volje da okrene novi list posle teške dekade za Ameriku.

Njegov plan o reformi zdravstvenog programa „Obamacare“ ulio je nadu Amerikancima da su konačno dobili predsednika koji nije imao aspiracije da od zemlje napravi svetskog policajca. Međutim, desila se Libija. Još jedno rasipanje novca i još jedan ubijeni predsednik strane zemlje. Kredibilitet SAD je ponovo bio srozan, a uspeha nigde. Kada je počeo rat u Siriji, SAD su doživele još jedan fijasko. Naoružavanje takozvanih „umerenih pobunjenika“ koji su se potom priključili ID iz kase Pentagona izbilo je više od 600 miliona evra, a jalovi napadi na džihadiste nisu doneli nikakav pomak. Čak je i Bašar al-Asad, trn u oku Bele kuće, ostao na vlasti.

Putin se, s druge strane, u očima svetske javnosti predstavio kao efikasniji od svog američkog kolege.

Kada se svemu tome dodaju predizborne izjave najvećih favorita za fotelju u Ovalnom kabinetu, poput Hilari Klinton i Donalda Trampa, koji kao da paze da se ne zamere Putinu, kritika kolumniste „Foks njuza“ je na mestu. Jer, Amerika je navikla da bude sama na svetskom tronu, a ne da ga deli.

Izvor Blic, 19. januar 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u