RADMILA NAKARADA: GRANICE NA BALKANU JOŠ NISU ISCRTANE

Na senke prošlosti su se nadovezale socijalne traume tranzicije, obnovljene etničke tenzije uz prelivanje...

Na senke prošlosti su se nadovezale socijalne traume tranzicije, obnovljene etničke tenzije uz prelivanje negativnih globalnih tokova

Poslednjih godina umnožili su se i ojačali onespokojavajući znaci, rizici, pretnje, opasnosti, uvećao se osećaj straha i neizvesnosti. Nalazimo se u središtu globalne krize bez presedana ako imamo u vidu njenu sistemsku dubinu i doseg. I sumaran pogled pokazuje da svet zaista plamti na mnogim ravnima. Posle dužeg perioda u kome su dominirali sukobi unutar država, sada se uvećao broj međudržavnih sukoba, izraz pojačanih regionalnih i globalnih hegemonističkih pretenzija. Iznova se iscrtavaju granice, menja se mapa sveta vojnim, finansijskim i političkim intervencijama, ali i njegova demografska struktura kao posledica sukoba i siromaštva.

Obnovila se trka u naoružanju, agresivna retorika, proširila se primena instrumenata nadzora i kontrole, pobuna planete je sve dramatičnija, uvećao se jaz između privilegovane manjine i većine izložene osiromašenju i brutalnoj štednji — kaže u razgovoru za Danas Radmila Nakarada, profesorka na beogradskom Fakultetu političkih nauka. Profesorka Nakarada je direktorka Centra za studije mira na FPN-u.

Svetska politika je trenutno bure baruta, suprotstavljaju se regionalne i svetske sile. Zbog brojnih aktera u isto tako brojnim sukobima, koliko je teško napraviti klasifikaciju sukoba?

— Priroda sukoba je zaista postala složenija, pre svega kao posledica globalizacije. To prvo znači da su se pored država pojavili i snažni nedržavni akteri sukoba, kao što je to, na primer, Islamska država. Drugo, iako i dalje postoje unutrašnji, građanski ratovi i međudržavni sukobi, svi nadilaze svoje omeđene okvire, na različite načine i u različitom obimu obuhvataju interakciju unutrašnjeg i spoljnjeg, lokalnog i globalnog. Ukoliko pravimo tipologije sukoba prema uzrocima, tada pored teritorije, ideologije ili religije, resursa, siromaštva, moramo uzeti u obzir i posledice klimatskih promena. Smatra se da je sukob u Darfuru prvi sukob koji je izbio i zbog posledica klimatskih promena, suše i nedostatka hrane. Problem je što se izbijanje sukoba teško može svesti na jedan uzrok. Najčešće je reč o spletu uzroka.

Da li sukob u Ukrajini ima potencijala da postane zamrznuti sukob?

— Ima ukoliko svi spoljni i unutrašnji akteri zaključe da „konačno rešenje“ nije trenutno moguće. Drugim rečima, ukoliko se odbace sva kompromisna rešenja i rasplet shvata isključivo kao potpuni poraz druge strane u nekom budućem povoljnijem trenutku, obrtaće se krugovi mrcvarenja i sporadični nasilni incidenti ali verovatno do velikog rata neće doći. Pokazalo se da velike sile ipak nisu spremne da zarate povodom Ukrajine. Sukob će verovatno prebivati u stanju poluzamrznutosti, dok se ne nagode glavni spoljni akteri.

Da li su međunarodne organizacije potpuno udaljene od realnosti i može li se među njima posebno istaći OEBS koji poseduje čitav niz mehanizama zbog kojih ga svrstavamo u jednog od aktera mira?

— Ne bih rekla da su udaljene od realnosti, već su pre odraz realnosti moći. I OEBS, kao i UN izrasle su na univerzalno poželjnim načelima i osmislile su mehanizme delovanja koji su povremeno vrlo plodotvorni. Međutim, problem je u tome što one nisu u poziciji da istrajno, objektivno i punim zamahom ostvaruju svoje programske ciljeve i zastupaju svoja načela. Prostor njihovog delovanja je sužen u meri u kojoj se narušava vladavina prava na globalnom nivou, princip ravnopravnosti i jednakosti država. Njihov „lik i delo“ su u velikoj meri nadterminisani sukobljenim interesima, rivalitetom najmoćnijih aktera, čime su često bitno ograničene u svom legitimnom i poželjnom delovanju. Međutim, uprkos svim ograničenjima, nekoherentnostima, tromosti one još uvek jesu akteri mira.

Nakon obaranja ruskog putničkog aviona iznad Sinaja, napada u Parizu i sporadičnih incidenata koji se pripisuju Islamskoj državi, da li se nazire mogućnost da međunarodna zajednica ujedini napore protiv zajedničkog i veoma opasnog neprijatelja?

— Po mom sudu, teško je razmišljati o ujedinjenju protiv zajedničkog neprijatelja, a da to ne podrazumeva paradigmu nasilja. Drugim rečima, tako formulisan cilj potiskuje ključna pitanja, probleme, na koje se mora prethodno odgovoriti da bi priroda napora bila delotvorna i nenasilna. Ko je stvorio, podržavao, poigravao se sa današnjim neprijateljem, a jučerašnjim saveznikom, to jest koje su istorijske, socijalne i političke okolnosti i potezi lokalnih i međunarodnih aktera doveli do nastanka tog neprijatelja? Na kojim premisama se međunarodna zajednica ujedinjuje ako se prethodno ne delegitimiše svaka nelegalna vojna intervencija, nasilno rušenje režima i bacanje brojnih društava u dugotrajne građanske ratove? Neophodno je ujedinjenje protiv olakog, arogantnog, neodgovornog kršenja normi međunarodnog prava, protiv ravnodušnosti prema socijalnim dramama na mnogim tačkama sveta, protiv neuvažavanja različitosti, kao i nasilnog nametanja zapadnog političkog modela. Istrajna posvećenost nenasilju čeka svoje odane zastupnike. Njihovi ujedinjeni napori mogu pomeriti svet ka boljim raspletima, sprečiti nove karike destrukcije. Ujedinjenje na temelju nasilja, licemerja, reprodukovanja iluzije o borbi dobra i neobrazloženog zla to ne može.

Izbeglička kriza je dovela da porasta tenzija u regionu i sukoba među susedima, postoji li opasnost od obnavljanja sukoba na Balkanu ?

— Latentna opasnost postoji, jer čitav niz problema koji su doveli do nasilnog raspada Jugoslavije nije rešen, mapa novih granica još uvek nije definitivno iscrtana, pomirenje nije značajno odmaklo. Na senke prošlosti su se nadovezale socijalne traume tranzicije, obnovljene etničke tenzije uz prelivanje negativnih globalnih tokova, pre svega ekonomskih. Vidimo da se odnosi začas pokvare, retorika brzo radikalizuje, kao i da započinje trka u naoružanju umesto regionalna demilitarizacija. Kao i u prethodnoj sekvenci nasilnog raspada Jugoslavije, ishod latentnih tenzija zavisiće od interakcije spoljnih i unutrašnjih aktera. Smatram da rat velikog obima zasad nije moguć, dok će se incidenti nasilja po raznim osama verovatno pojavljivati. Da bi se iznova upalo u tamu i tragediju, potrebno je da se spoljni, pre svega evropski okvir značajno destabilizuje, da u njegovom središtu dođe do ozbiljnih raskola, ili da se sukob između SAD i Rusije rasplamsa, da se obnovi žestoka borba za sfere uticaja i da Balkan iznova postane deo tog kovitlaca zahvaljujući i pogrešnim procenama i izostanku mudrosti vlastitih političkih elita.

Izvor Danas, 18. januar 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u