UKRAJINA SVE BLIŽA PRIZNANjU: DA, BILI SMO BUDALE!

N. BABIĆ Dok Ukrajinu u 2016. očekuje ekonomska drama sa neizvesnim krajem, Porošenko se...

N. BABIĆ

Dok Ukrajinu u 2016. očekuje ekonomska drama sa neizvesnim krajem, Porošenko se približio svojoj prvoj milijardi

Državni dug Ukrajine danas iznosi oko 120 odsto bruto domaćeg proizvoda, a njega će pre ili kasnije neko morati da plati. Postavlja se pitanje kojim će sredstvima vlada u Kijevu vratiti više milijardi dolara duga u 2016. godini? Osim toga, čega bi najviše treballo da se plašnje obični Ukrajinci?

Portal EA Daily podseća da su nedavne reči i dela raznih ukrajinskih političara počeli poprimati fatalistički, pa čak i defetistički ton. Na primer, prvi predsednik Ukrajine Leonid Kravčuk odjednom je u intervjuu počeo da govori o potrebi da se Donbasu da poseban status, a da se Krimu proširi autonomija. To se nikako ne podudara sa njegovim ranijim izjavama o potrebi „potpune blokade okupiranih teritorija”. Ova promena stavova je vrlo znakovita. Naime, Kravčuka je uvek karakterisala sposobnost jasne procene situacije i uvek je delovao u skladu sa tom procenom, tvrdi novinar Andrej Česnokov iz Kijeva.

Međutim, takva radikalna promena ne primjećuje se samo kod Kravčuka, koji sigurno nije poslednji čovek u trenutno politički ograničenoj pozornici Ukrajine. Tu je i katastrofalan pad popularnosti vlade Arsenija Jacenjuka, kojoj veruje samo osam odsto Ukrajinaca. Predsednika Petra Porošenka danas navodno podržava 17 odsto ispitanika, dok je Viktor Janukovič uoči puča na Maidanu imao podršku 28 odsto Ukrajinaca. Prema ovim podacima, ni Jacenjuk ni Porošenko ne mogu mirno da spavaju.

Čini se da je najteže pitanje za vladare u Pečerskom okrugu u Kijevu, gde se nalaze vlada, Vrhovna Rada i predsednička uprava, ko će platiti ovaj demokratski banket? Obični Ukrajinci su izgleda svesni svojih postupaka, što je lepo opisao novinar iz Kijeva Mihail Mišišin, kada je pre nekoliko dana napisao kako ceni mentalitet stada sa Majdana, gde je i sam bio prvi dan i nikad više, ali da „pamet patriota počinje priznavanjem sopstvenog idiotizma, koje neminovno na površinu ispliva u gomili”.

KO ĆE VRATITI DUG
Ukrajinci se trezne od propale „revolucije”, ali je u Ukrajini najveće pitanje – vraćanje duga. Evropski i transatlantski saveznici i pokrovitelji Porošenka i kompanije imaju jednu zajedničku stvar – svi su izuzetno dobri u matematici. Njihova podrška, pogotovo finansijska, uvek ima visoku cenu. Stoga će dugovi koje je uspela da akumulira ukrajinska vlada biti jedno od glavnih pitanja u razgovorima između Ukrajine i njenih „međunarodnih partnera” tokom 2016. godine.

ukrajinadugDoslovno uoči novogodišnjih i božićnih praznika Ministarstvo finansija Ukrajine glasno i svečano najavilo je smanjenje javnog duga zemlje za gotovo šest odsto u odnosu na 2014. godinu. Naime, krajem novembra 2015. slobodna, samostalna i suverena Ukrajina imala je 55,112 milijardi dolara javnog duga ili 84,59 odsto od ukupnog iznosa i 10,037 milijardi dolara zajamčenog duga, što je ostatak od 15,41 odsto. Unutrašnji dug Ukrajine danas je 21,177 milijardi dolara, dok spoljni iznosi 33,934 milijardi. Iznos zajamčenog duga se sastoji od 1,065 milijardi unutrašnjeg i 8,971 milijardi dolara spoljnog duga.

Ljubitelji matematike lako mogu da izračunaju koliko duguje svaki građanin Ukrajine, uključujući decu i starce. Međutim, ako pogledamo stranicu ukrajinskog Ministarstva financija i uzmemo podatke iz 2014. i uporedimo ih sa podacima za 2015. godinu, videćemo neke zanimljive činjenice. Tako je spoljni javni dug Ukrajine 1. decembra 2014. iznosilo 31,7 milijardi dolara, da bi se na kraju 2015. godine zapravo povećao za 3,2 milijarde. Spoljni zajamčeni državni dug Ukrajine 1. decembra 2014. iznosio je 8,05 milijardi dolara, a na kraju 2015. godine bio je veći za 0,9 milijardi. Spoljni dug je u kontinuiranom rastu, što niko ne može poreći.

Postavlja se pitanje kakvom matematikom se služi ukrajinsko Ministarstvo finansija na čelu sa Amerikankom Natalijom Jaresko, koja govori o smanjenju spoljnog duga Ukrajine? Sve je vrlo jednostavno, dovoljno je da se vešto „pretvori” spoljni u unutrašnji dug. Prvog decembra 2014. godine unutrašnji dug Ukrajine iznosio je 442 milijarde grivni, a u istom razdoblju 2015. se povećao na 531 milijardu grivni.

I sada ono najzanimljivije. Prema zvaničnom kkursu Narodne banke Ukrajine od 1. decembra 2015. godine dolar je vredio 23 grivne i 88 kopejki, dok je 1. decembra 2014. kurs bio 15 grivni pet kopejki za dolar. Ako računate unutrašnji dug u dolarima, po zvaničnom kursu Narodne banke Ukrajine od 1. decembra 2015. i 1. decemba 2014. godine, lako ćete pronaći „pad”. Ispada da je u decembru 2015. godine dug bio 22,1 milijardu, a dogin dana ranije 29,3 milijarde američkih dolara.

KRIZA SE ČAK I NE PRIZNAJE
Ništa se nije dogodilo, a Ukrajina je zabeležila pad duga za više od sedam milijardi dolara. Za Nataliju Jaresko je matematika sigurno velika stvar, ali su brojevi, na njenu žalost, još uvek javno dostupni na internet-stranicama Ministarstva finansija.

I sve to događa čak i bez tri milijarde duga Ruskoj Federaciji. On takođe nije otkazan iako se Kijev trudio da do toga dođe, pokušavajući čak da taj dug proglasi „privatnim zajmom Putina predsedniku Janukoviču”. Aloi to nisu mogli da dozvole čak ni MMF, Svetska banka i zapadni „partneri” Kijeva. „Znam da si siromašan i zato ćeš uviek vraćati dugove”, glasi ukrajinska uzrečica i neke sličnosti se mogu videti u odnosu zapadnih „partnera” prema vladi, koja se potpuno neodgovorno ponaša dubokoj finansijskoj i ekonomskoj krizi koje potresaju Ukrajinu.

jacenjukdugTrebalo bi u obzir uzeti i činjenicu da ne postoji sistemski plan za rešavanje krize jer ukrajinske vlasti čak to i ne žele da nazovu krizom. Zloglasni „antikrizni program” Arsenija Jacenjuka odmah posle udara u proleće 2014. godine doslovno je preplašio zastupnike u ukrajinskom parlamentu. On se zapravo pokazao kao „program socijalnog genocida”. Jer njegove glavne tačke u praksi su bile sledeće:

Ukupno povećanje poreza i naknada;

Zamrzavanje socijalnih naknada i plata na nivou egzistencijalnog minimuma;

Slom grivne (sa 8,05 – 8,14 po kursu od 26. januara 2014. na 26 – 26,5 za dolar početkom 2016. godine);

Galopirajuća inflacija.

Ovo su samo neki od „uspeha” Jacenjukove „kamikaze vlade”, kako ju je nazvao ukrajinski premijer, pozivajući na jake i duboke reforme. Reforme su podrazumevale demonopolizaciju ekonomije, udvostručenje volumena ukrajinskog izvoza, uvođenje novog sistema PDV, sticanje realne energetske nezavisnosti, uvođenje tržišnih cena u energetskom sektoru, reforme subvencija i diversifikaciju izvora opskrbe energijom. Za dve godine Jacenjuk je ove zanimljive ekonomske posuhvate vrlo brzo preselio u kategoriju mantri. Važno je pomenuti da je planove vlade za 2016. Vrhovna Rada odobrila, a da poslanici tehnički nisu imali vremena ni da ih pročitaju. Kao što vidimo, ukrajinsku vlast kao da uopšte ne zanima u kome smeru vodi zemlju. To je očito, kao i činjenica da je u današnjoj Ukrajini jednostavno nemoguće pronaći novac za vraćanje enormnog duga.

KRETENI KOJI ZABAVLjAJU PUBLIKU
Ako ne plati spoljni dug i zajamčeni dug, ukrajinska vlast više neće dobijati pomoć svojih sponzora, i zato ne treba biti preterano pametan pa pogoditi gde će Jacenjuk, Porošenko i kompanija pokušati da pronađu potrebna sredstva.

Dakle, Ukrajinu i Ukrajince u 2016. čekaju dalje siromašenje, rast cena i tarifa, pad grivne i galopirajuća inflacija. Mnogima će stopa inflacije od 44 odsto iz 2015. godine biti samo lepa uspomena.

Ako se gledaju domaćinstva, obični Ukrajinci su jednostavno pojeli svu preostalu štednju. Tokom 2015. godine građani Ukrajine prodali su bankama deviza u iznosu 2,233 milijarde dolara, a kupili samo 683,9 miliona. Ako se uzme samo decembar 2015. godine, Ukrajinci su prodali 120,7 milona dolara više nego što su kupili. Zato nije teško predvideti da će u „reforma” ukrajinskog vođstva 2016. ciljati na ostatke deviznih rezervi Ukrajinaca. One će brzo biti iscrpene i šta onda?

Možda ipak nije sve tako loše, jer sad Ukrajinci žive u zajednici „evropskih sila”. „Kao što kažu, to bi trebalo da nas veseli. Na nekim mestima će se stvari poboljšati. Naime, predsednik Porošenko je krajem 2015. godine zvanično bio blizu svoje prve milijarde i imao je oko 979 milona dolara. Porošenko je jedan od retkih ukrajinskih oligarha koji i dalje napreduje uprkos ekonomskoj krizi”, zaključuje Andrej Česnokov.

U leto prošle godine poznati aktivista Evromajdana Aleksej Močanov progovorio je o prvoj milijardi koju je „zaradio” premijer Jacenjuk. Međutim, posle toga Močanova su ubrzo pretukli „nepoznati napadači”.

porosenkoroshenNovinar Mihail Mišišin, inače Ukrajinac poreklom iz Lavova, prilično je ogorčen zbog situacije u zemlji. „Dan kad su Ukrajinci nosili lonce na glavama bio je test za psihopate, ali možda i znak da je krv na Majdanu bila neizbežna. Stvarno se nadam da će mi talentovani, profesionalni, pametni i marljivi Ukrajinci pre ili kasnije jednog dana odgovoriti šta se sa njima tada dogodilo. Stara vlast je prošlost, ali je činjenica da je politika, uz pomoć psihologa, Ukrajince pretvorila u stado ovaca, što je neoprostivo. Mi smo narod, a ne kreteni koji će zabavljati publiku. Za mene je najgora kazna što živim u senci ljudi sa Majdana koji sebe smatraju početnom tačkom nove Ukrajine. Ako to jednom ne razumemo, večno ćemo trčati ukrug: puč – nova vlast – beg od prošlosti. Svaki put sa intervalom od deset godina. Tako je već bilo dva puta – 2004. i 2014. godine. Nadam se da će sledeća generacija Ukrajinaca izvući pouke iz našeg tužnog iskustva i neće dozvoliti da ih ovako okrutno prevare i pretvore u budale. Međutim, ako nas istorija tome ne nauči, onda nismo naučili ništa”, piše Mihail Mišišin.

Alter Mainstream Info

Svet
Pratite nas na YouTube-u