ZAŠTO SAD UNIŠTAVAJU MMF?

VALENTIN KATASONOV Vašington je od Kine izgubio poziciju vodećeg kreditora, i već godinama traži...

VALENTIN KATASONOV

Vašington je od Kine izgubio poziciju vodećeg kreditora, i već godinama traži način da se bori sa ekspanzijom kineskih kredita

Kao što znamo, prošlog decembra MMF je pod pritiskom SAD, svog najvećeg akcionara, izvršio veliku promenu pravila prema kojima deluje. Od tog trenutka MMF može da nastavi da radi sa državama koje iz nekog razloga ne izvršavaju svoje obaveze prema zemljama članicama fonda (odnosno svojim zvaničnim kreditorima).

Već sedam decenija MMF vrši funkciju ne samo međunarodnog zajmodavca već, što je još značajnije, jemca koji u krajnjem slučaju garantuje isplatu zajmova koje neke zemlje daju drugim. Zemlje koje predstavljaju najveće kreditore su 1956. godine stvorile Pariski klub, neformalnu međunarodnu organizaciju koja je, zajedno sa MMF, odgovorna za obezbeđenje otplate dugova i kredita koje daju državni (suvereni) kreditori. Ipak, MMF je taj koji je ostao poslednja „linija odbrane“. Ukoliko bi primalac suverenog zajma odbio da izvrši isplatu duga, MMF bi takvom izazivaču neprilika uskratio svaki vid saradnje i ta država bi postala parija u svetu međunarodnih finansija.

Ovaj mehanizam zaštite interesa zvaničnih kreditora funkcionisao je prilično glatko kad se radi o potrebama SAD i drugih zapadnih zemalja – primarnih zvaničnih kreditora na globalnom finansijskom tržištu. Ove zemlje su još uvek glavni zajmodavci za zemlje u razvoju. Zemlje sveta zaključno sa 31. decembrom 2014. godine ukupno duguju 304 milijarde dolara članicama Pariskog kluba (bez kamata). Pariski klub predstavlja ukupno 20 zemalja.

KINESKI SUVERENI FONDOVI
Ipak, na kraju 20. veka su i mnoge druge države ušle u arenu međunarodnih finasija kao zvanični zajmodavci.

Prvo, to su države izvoznici sirovina. Krajem 20. veka ove države počele su da osnivaju suverene fondove, u kojima se drže strane konvertibilne valute dobijene od prodaje nafte i drugih prirodnih resursa. Ovi fondovi se koriste za investiranje i davanje pozajmica. U svetu postoje desetine suverenih fondova. Najveći od njih su suvereni fondovi Ujedinjenih Arapskih Emirata, Norveške, Saudijske Arabije i Kuvajta. Prema najuzdržanijim procenama, u tim fondovima se trenutno nalazi između šest i sedam hiljada milijardi dolara aktive.

sidjinpingafrikaDrugo, tu je Kina. Kina ima najveće rezerve zlata i konvertibilnih valuta, od kojih je deo u formi suverenog fonda. Tri najveća suverena fonda Kine zajedno imaju blizu 1.200 milijardi dolara. Deo novca iz ovih suverenih fondova prolazi kroz nekoliko najvećih kineskih banaka, koje ga nude kao međunarodne zajmove. Krediti koje Kina daje preko ovih banaka smatraju se državnim ili suverenim zajmovima.

U 21. veku Kina je nadmašila ostatak sveta u davanju međunarodnih zajmova. Ona je odjednom postala najveći državni kreditor na svetu, a da niko nije primetio trenutak kada je taj prag dostignut.

Mnogi su na zapadu bili zatečeni kad je objavljen zaprepašćujući članak u The Financial Times-u 17. januara 2011. godine. Taj je dnevni list izračunao da su kineska Razvojna banka i Eksport-import banka, obe u državnom vlasništvu, od 2009. do 2011. godine dale zemljama u razvoju i njihovim kompanijama najmanje 110 milijardi dolara kredita. Ova procena uključuje samo zajmove koje su zvanično potvrdile kineske vlasti i/ili primaoci zajmova. The Financial Times veruje da je stvarni iznos kineskih državnih zajmova daleko veći. Poređenja radi, list je naveo sledeći podatak: od sredine 2008. do sredine 2010. godine Svetska banka je dala samo 100,3 milijarde dolara zajmova drugim državama (koje su slični klijenti kao i one kojima zajmove daje Kina).

Ali vrlo brzo po objavljivanju ovih podataka The Financial Times je prestao da piše o tim uznemirujućim činjenicama. Zapad nema ništa od toga da privlači pažnju na ove činjenice – on ne želi da prizna da je pobeđen na međunarodnom kreditnom tržištu. A ni Kini nije potreban publicitet koji bi ugrozio ekspanziju njenih kreditnih poslova, čiji je uspeh pre svega zasnovan na činjenici da ona obezbeđuje investicije i državne zajmove po uslovima koji su znatno povoljniji od onih koje nude MMF, Svetska banka i članice Pariskog kluba. Vrlo često se kineski zajmovi odobravaju bez kamate. Zapadni eksperti to zovu „kineski kreditni damping“.

Kineski zajmovi se pre svega odobravaju da bi se zadobila kontrola nad izvorima sirovina i energenata u zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike. Kad se investicioni projekti okončaju, zajmovi se otplaćuju isporukama nafte ili drugih prirodnih resursa. Kineski zajmovi doživljavaju ekspanziju u sferi transportne infrastrukture potrebne za izvoz i uvoz dobara u tu zemlju. Oni uključuju širok spektar investicionih projekata koji su deo Novog puta svile. Krajnji cilj ovih kineskih razvojnih banaka je povećanje izvoza napredne opreme (na primer, mašina za elektroenergetska postrojenja). Izvozni krediti se dosta koriste za postizanje tog cilja.

SAD SE PONAŠAJU KAO HEROSTRAT
Kina je već dugo glavni trgovinski partner mnogih zemalja u razvoju. Na primer, u 2014. godini je ostvarila 166 milijardi dolara trgovinske razmene sa afričkim zemljama. Samo u periodu 2001-2010. godine Kina je preko svoje Eksport-import banke afričkim zemljama plasirala 62,7 milijardi dolara zajmova. To je 12,5 milijardi više nego što je Svetska banka plasirala u istom periodu afričkim zemljama. Situacija je slična i u Latinskoj Americi.

Kineska Eksport-import banka objavila je da je početkom ove godine imala portfolio od 520 milijardi juana (79 milijardi dolara) u stranim zajmovima koje je plasirala kao deo megaprojekta „Jedan pojas, jedan put“. Ovi zajmovi namenjeni su za finansiranje približno hiljadu infrastrukturnih projekata u 49 zemalja širom sveta.

Još jedan primer. Za vreme dvodnevnog Foruma o kinesko-afričkoj saradnji održanog u Johanesburgu u decembru prošle godine kineski predsednik Si Đinping objavio je da Peking namerava da obezbedi 60 milijardi dolara finansijske pomoći afričkim zemljama. Deo tog paketa će biti i beskamatni zajmovi.

Vratimo se sada tamo odakle smo počeli – promeni pravila MMF. Vašington je u mnogim zemljama izgubio poziciju vodećeg kreditora. Kina svuda preuzima prvenstvo. Već nekoliko godina Ujka Sem traži način da se bori sa ekspanzijom kineskih kredita. Najveći akcionar MMF već dugo vremena sanja o promeni pravila u radu te organizacije, pre svega o legitimizaciji bankrota pojedinih država dužnika, čime bi Fond izgubio svoju ulogu garanta suverenih kredita. To bi zaista predstavljalo guranje prsta u oko Kini. Bila bi to neka vrsta odmazde za istiskivanje Amerikanaca iz mnogih zemalja u razvoju.

Sad, kad je načinjen presedan u slučaju Ukrajine – posle njenog odbijanja da servisira svoj suvereni dug prema Rusiji – to može ohrabriti zemlje u razvoju da „zavrnu“ svoje kineske kreditore. Posle toga bi se mogla očekivati erupcija konflikta između Kine i njenih dužnika – zemalja u razvoju.

porosenkolagardOva vrsta „reforme“ MMF slična je igri sa vatrom. Ne samo da je u pitanju opstanak Fonda već bi i ceo međunarodni finansijski sistem, pošto je izgubio svog „garanta u slučaju nužde“, mogao da se uruši. Američko ponašanje podseća na Herostrata, koji je podmetnuo požar u Artemidinom hramu u svom rodnom gradu, kako bi dokazao svoju „izuzetnost“. Već sedamdeset godina MMF ima isti značaj za Ujka Sema koji je za stanovnike Efesa imao Artemidin hram u antičkoj Grčkoj.

* * *

MMF je 20. januara ove godine ukinuo „sistemsko izuzeće“, princip koji je bio prihvaćen 2010. godine kako bi se Fondu omogućilo da daje zajmove zemljama sa neodrživim dugovima u slučaju da postoji stvarna opasnost da se njihova finansijska kriza prenese na susedne ekonomije. Ova odluka učinila je politiku MMF još više zbunjujućom. Eksperti nisu saglasni u oceni kako će ukidanje „sistemskog izuzeća“ uticati na dalju saradnju MMF sa Ukrajinom.

Preveo IVAN T. LUKIĆ

Strategic Culture Foundation

Ekonomija
Pratite nas na YouTube-u