ROKFELER I MANIPULACIJA CENAMA NAFTE

Na globalnoj sceni u 21. veku se tek spremaju iznenađenja koja će potresti svet...

Na globalnoj sceni u 21. veku se tek spremaju iznenađenja koja će potresti svet

Cena nafte je pala ispod 30 dolara po barelu, a njen pad traje mnogo duže nego što se očekivalo. Cene padaju i prirodnom gasu, čeliku, bakru, a ekonomisti postaju uznemireni. Mediji bi da poverujemo da je „kinesko Usporavanje“ isključivo krivo za moguću novu eskalaciju ekonomske krize. Međutim, pad cena je namerno planiran i sprovodi se za posebne namene. Iz veoma sebičnih razloga, kuća Rokfelera se igra sa vatrom, i preti da spali celu globalnu ekonomiju.

OČUVANjE MOĆI EKSON-MOBAJLA

Rokfelerovi su već dugo jedna od najmoćnijih porodica u Sjedinjenim Američkim Državama. Njihova istorija može se pratiti unazad od 19. veka i korporacije Standard Oil. Danas, njihova snaga leži u najvećoj naftnoj korporaciji na svetu, Ekson-Mobajl, direktnoj naslednici Standard Oil-a i pete po veličini korporacije u celom svetu.Omiljena taktika Rokfelera je i ranije bila manipulacija cena. U 1800-tim, Rokfeleri bi poplavili tržište jeftinom naftom, i kada bi njihovi protivnici bankrotirali, ponovo bi podigli cene ostvarujući još veći profit nego ikada. Ovaj metod za centralizaciju ekonomske moći su Džon D. Rokfeler i njegovih miljenici razvili do nivoa nauke.

Dok su Rokfeleri su među najbogatijim ljudima na Zemlji, njihovo bogatstvo ne znači da su pristalice konzervativne politike. Od kraja Drugog svetskog rata, Rokfeleri su liberali, blisko povezani sa Demokratskom strankom. Oni su takođe finansijeri raznih liberalnih fondacija, jedni od vlasnika televizijskih mreža MCNBC i NBC, kao i aktivni promoteri prava na abortus i LGBT prava. Administracija Baraka Obame i Demokratska stranka su bili verni ekonomski i politički saradnici dinastije Rokfeler, a novac iza najjačih protivnika demokrata na političkoj sceni dolazi od najvećeg konkurenta Ekson-Mobajla, Braće Koh. Iza politike je klasično tržišno rivalstvo između Ekskon-Mobajla i „Koh Industry“.

NAFTNA ŠEMA CIA-ROKFELER

Tri zemlje koje su glavni protivnici Sjedinjenih Američkih Država na geopolitičkoj sceni – Rusija, Venecuela i Iran – su takođe izvoznici nafte i glavni konkurenti sa američkim naftnim kompanijama. Sve tri ove zemlje imaju nezavisne ekonomije koje imaju ozbiljne posledice zbog pada cene nafte.U Venecueli je desničarska opozicija osvojila većinu na parlamentarnim izborima u decembru, a pad cena nafte je u zemlji izazvao ogromne probleme i smanjivanje socijalnih programa.

Ekonomski problemi Irana koji su nastali zbog američkih sankcija su intenzivirani padom cene nafte, što je bio značajan faktor u pristanku Teherana na sporazum po kome će biti razmontirano dve trećine kapaciteta njegovog nuklearnog programa. Rusija je takođe bila primorana da smanji domaći budžet, a nafta i prirodni gas su omogućili Rusiji da obnovi svoju ekonomiju nakon katastrofalnog perioda 1990-tih godina. Rokfeleri i njihovi prijatelji u američkom Savetu za inostrane odnose su utvrdili da održavanje niske cene nafte služi dugoročnim ciljevima američke spoljne politike – to jest, očuvanju Vol strita kao centra globalne ekonomije.

Dakle, kako se sprovodi pad cena nafte? Šta uzrokuje da cene idu dole? Inovacije u tehnologiji, kao što su freking i nove metode bušenja, svakako su odigrali ulogu. Međutim, glavni razlog za ekstremni pad cena je bila Kraljevina Saudijska Arabija, koja uprkos gubitku milijardi dolara i ekonomsim problemima nastavlja da svaki dan plasira desetine miliona barela nafte na međunarodnom tržištu.

Razlog za ovakvo ponašanje je samo poslušnost. Saudijska nafta je de facto vlasništvo Vol Strita. Saudijska Arabija ima četvrti najveći vojni budžet na svetu, kupuje oružje gotovo isključivo od Sjedinjenih Američkih Država. Kraljevina služi kao produžena ruka glavnih američkih naftnih i vojnih korporacija na Bliskom istoku. Saudijski režim uništava svoju zemlju, jer su šefovi u Ekson-Mobajl, to jest, Rokfeleri tako naredili.

TRAMP I KOH OPOZICIJA

Pad cena nafte ne služi samo za geopolitičke ciljeve. Za to postoje i domaći razlozi. Tehnika frekinga i rast domaće proizvodnje nafte u SAD su doneli i sve više snage konkurentima. Braća Koh su postali jači nego ikada, zajedno sa velikim brojem manjih naftnih tajkuna. Politika republikanaca je krenula u pravcu razbijanja moći Rokfelera i jačanja Koh Industrije, zajedno sa celom ekipom novokomponovanih tajkuna oko njih, koji žele veći deo profita od nafte.

Rokfeleri se nadaju da će pad cene nafte ne samo da savlada antikapitalistički blok koji nastaje širom sveta, već i njihove domaće konkurente. Ova strategija je ispala dobra, ali su Braća Koh podržali Donalda Trampa kao protivtežu, ne toliko sa ciljem osvajanja mesta predsednika, već i da bi se sprečio monopol fondacija Ford i Rokfeler na utvrđivanje pravaca politike. Razlog što se Tramp odmakao od scenarija standardne američke spoljne politike, i što je naizgled prijateljskiji prema Rusiji i više kritičan prema Saudijskoj Arabiji, je to što on predstavlja Vol strit opoziciju dominaciji Rokfelera. Različite strategije u odnosu na zemlje izvoznice nafte nisu potpuno neuobičajene.

Pored tržišnog rivalstva, postoji i duga istoriju tenzija između CIA i Pentagona. Rukovodstvo CIA je obučeno kako da postigne dugoročne geopolitičke ciljeve, dok je vojska navikla na silu. Nije iznenađujuće da ove dve grupe često dolaze u sukob. Rokfeleri su sa svojim Savetom za spoljne poslove i savezom sa Džordžom Sorošem, oduvek bili bliže CIA i demokratama, dok je vojska dosledno sa republikancima.

Na globalnoj sceni, Rokfeleri se nadaju da će postepeno izgladneti protivnike američke moći izazivajući „obojene revolucije“. Na drugoj strani Donald Tramp govori o „bombardovanju“ Iraka, i njegovi sledbenici imaju mnogo više entuzijazma za direktne vojne napade na prkosne zemalje. Napeto odmeravanje koje je pratilo sporazum sa Iranom je manifestacija ovih strateških razlika.

AGONIJA KAPITALISTIČKE KRIZE

Kako su Rokfeleri i Obamina administracija nastavili da vode ekonomski rat protiv Rusije, Venecuele i Irana – dok u isto vreme pokušavaju da ekonomski oslabe Koh Industry i obezbede moć naftnog monopola – globalna ekonomija je na ivici katastrofe. Saudijci poslušno izbacuju naftu, a cene u drugim sektorima, kao što je prirodni gas, padaju. Poverenje investitora pada i očekuje se da zavlada panika.

Kako se stvari kreću na dole, Donald Tramp i Braća Koh pokušavaju da ideološki iskoriste desno krilo. Opsesivno proizraelski, anti-islamski i anti-imigrantski delovi radničke klase SAD, pre svega osiromašeni belci na jugu i iz ruralnih područja, se vide kao potencijalna pešadija.

U međuvremenu, novac fondacije Rokfeler je raspoređen da kontroliše i usmeri energiju građana koji imaju sklonost ka levičarskim idejama, posebno da neutrališu one sa idejama radikalne levice. Iza svega ovoga postoji gotovo nerešiv ekonomski problem. Milioni ljudi nemaju mesto u svetskoj ekonomiji. Svetsko tržište je puno robe, koje jeftino proizvode mašine. U Sjedinjenim Državama i zapadnoj Evropi, životni standard opada, a sledeća generacija se prilagođava ekonomiji niskih plata. Sa Rusijom i Kinom kao okosnicama novog bloka zemalja koje imaju plansku ekonomiju pod kontrolom države, stvara se alternativa u svetskoj ekonomiji.

Globalni događaji nastavljaju da pojačavaju ideju da zapadni neoliberalni kapitalizam nije konačan kraj istorije. Finansijski sistem, zasnovan na zelenaštvu i eksploataciji, koji je vladao svetom preko 500 godina, je u dugoj i dubokoj krizi. U strukturama vlasti različite frakcije se bore da ga sačuvaju, posebno kako alternative postaju atraktivnije za obespravljene. Koriste se različite strategije za poraz sve jače globalne opozicije, i postepeno, u zapadnim društvima policijska država, represija i militarizam počinju da zamenjuju „demokratiju“ i „ljudska prava“. Svuda ulozi postaju sve veći, a postoji opasnost od veće katastrofe. Na globalnoj sceni u 21. veku se tek spremaju iznenađenja koja će potresti svet.

Izvor The New Eastern Outlook/Kurir, 03. februar 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u