MILORAD BOJOVIĆ: MAZOHIZAM OPOZICIJE ILI 50 NIJANSI ŽUTE

U odnosu na šta je, osim u odnosu na Vojvođane, Vojvodina nezavisna? Nasilno ujedinjavanje...

U odnosu na šta je, osim u odnosu na Vojvođane, Vojvodina nezavisna?

Nasilno ujedinjavanje srpske opozicije iz straha od apsolutnog zaborava i nestanka u lužini političkog gubitništva zapravo podseća na zaplet filmskog hita 50 nijansi. Mazohizam koji se posle svakog sastanka očitava na licima opozicionih lidera nije jedina poveznica. I u jednom i u drugom slučaju reč je o patologiji. Insistiranje na novoj ljubavi između Borisa Tadića i Bojana Pajtića čista je pastorala. Pokušaj simbioze Tadića i Zorana Živkovića, ili Čede i Boška Obradovića, gori je od incesta.

Pored sadističko-mazohističkih sklonosti da kinje jedni druge, Čedu, Zorana, Borisa, Bojana, Dušana, Čanka i ostale spasioce Srpstva povezuje međusobna mržnja. Ona nije proizvod imaginarne zavisti, već dugogodišnjeg, čak višedecenijskog dubinskog poznavanja. I duše i džepova. Do najsitnije pare znaju sve o prodaji Politike, Novosti, Fidelinke, beočinske cementare, Šarićevim ulaganjima, Miškovićevom bogaćenju i siromašenju naroda.

Kompjuterski precizno znaju da su komunikativnost uzimali kao najbolju karakteristiku sudija i tužilaca. Imaju dokaze koliko je ko para uzeo od kojeg tajkuna, ko je kome radio iza leđa. Sve te pare i izdaje stoje između njih čvršće i jače od želje da se pobedi Vučić.

Svi oni se zapravo bave zaludnim poslom. Pošto je Vučića danas teže pobediti nego juče, kad su jedva prešli cenzus, opozicionarima bi zapravo bilo bolje da se pozabave pronalaženjem krtice u svojim redovima. Ko je od njih Vučićev čovek? Ko je ubačeni igrač. Trojanski konj. Ko kuje planove o ujedinjenju, a želi tajni dil s onim protiv kog se ujedinjujete?

SNS je otkrio ko je protiv njega. U stvari, Tomislav Bokan se otkrio sâm. I kako stvari stoje, on će biti najveći gubitnik predstojećih izbora. Srbin po ubeđenju, jedno vreme Rom po opredeljenju, Bokan je iza leđa SNS-u, s kojim je vladao Novim Sadom, odlučio da napravio predizborni savez s Demokratskom strankom. Tim potezom Bokan se zapravo vratio svojim političkim ocima.

Skupštinski izveštači setiće se kako je u leto 2008. godine, kad je formirana kratkotrajna druga vladavina Igora Pavličića, Bokan upozoravao Boru Novakovića na to da će razotkriti sve o njihovim dogovorima ako ga zaobiđu u raspodeli direktorskih funkcija. Lider čuvene dinarsko-drinsko-dunavske falange potopio je i sebe i svoje saborce u trenutku kad je verovao da će napraviti politički podvig. Plodonosni poduhvat preko noći pretvorio se u potpuni fijasko.

Ne spadam u osobe koje je iznenadio Bokanov način razmišljanja. Niti sam zaboravan, kako bi novosadski političari voleli. U istoj glavi koja je smislila da sedi u vlasti sa SNS-om, a pravi predizborne planove sa DS-om, još u vreme studija začinjale su se razne ideje. Svaka je bila rođena iz ljubavi. To što je Bokan voleo pare nije njegov najveći greh. Odlučivši da se bavi politikom, proglasivši se imperatorom svih prekodrinskih Srba izbeglih u “Bljesku” i “Oluji”, pokušao je da se vozdigne iznad vlastitih mogućnosti. Samovoljno je nekadašnje beskućnike pokušao da pretvori u autonomaše.

Stid nije osobina kojoj su političari podložni.

Autonomija, Staljinova izmišljotina, opila je i opreznije od Bokana. Problem zato nije u njemu, nego u ideji o autonomiji Vojvodine. I u načelu i u pojedinostima. I generalno, i suštinski. U važećem rečniku srpskog jezika stoji da autonoman znači samostalan, nezavisan. U odnosu na šta je, osim u odnosu na Vojvođane, Vojvodina nezavisna? Ne može se biti samostalan u odnosu na sebe. Znači li ta samostalnost, koju Čanak i Pajtić terminološki prepakuju u autonomiju, samostalnost u odnosu na ostale države ili u odnosu na Srbiju? U oba slučaja radi se o pravnom nasilju. Srbija je već samostalna zemlja, stoga Vojvodina ne može istovremeno biti i deo Srbije i nezavisna država.

Netačne su paralele s Italijom i Švajcarskom. Njihove pokrajine, odnosno kantoni samostalno odlučuju samo o stvarima koje nisu u ingerenciji države, nego se tiču dobrobiti običnih građana.

Tokom 15 godina vladavine Demokratske stranke i njenih satelita, LSV-a i SVM-a, da li je Vojvodini bolje? Nije. Zašto? Zato što nisu realizovali projekte u čijem je epicentru dobrobit malog čoveka, nego su pokušavali da Vojvodinu što više udalje od Srbije realizujući projekte koji će joj dati obeležja države. VANU, Predstavništvo u Briselu, samostalno školstvo, paralelno sudstvo. Umesto VANU, Vojvođani bi imali vise koristi od boljih puteva, boljih bolnica, kanalizacije.

Izvor nsreporter, 04. 02. 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u