TRI ZAPISA O STICANjU ZNANjA

LAV PIROGOV Dobar metodčar ne mora da ima mozak, od njega dobiješ slabost u...

LAV PIROGOV

Dobar metodčar ne mora da ima mozak, od njega dobiješ slabost u udovima i onda nemaš kad da pišeš disertacije

1.
Obućare, kao što je poznato, Bog kažnjava rđavom obućom. A dobre ljude – sasvim običnom decom. Instinktivno osećajući tu opasnost, uvek sam se trudio da budem malo lošiji čovek. Mnogo sam grešio, mnogo padao duhom, mnogo psovao. I, evo, juče, u našoj porodici desio se značajan događaj. Dečak Gleb, koji je očinsko srce uvek terao da se bolno steže dok se priča o tome kako su deca drugih ljudi naučila da čitaju sa četiri godine, a oko desete savladala Cvajga i Žorž Sand – upisao se u biblioteku. Sam. Na odmoru je čuo da tamo idu druga deca, pa ih je, kako se sam izrazio – „propratio“.

A tamo, ispostavilo se, daju knjige. I on je uzeo – neku sa dopadljivom sličicom. I počeo da čita. I za vreme časa matematike pročitao polovinu. (Orao… Zasuziše očinske oči.) I na odmoru je čitao, ne primećujući galamu, guranje i šutiranje u zadnjicu. I kući. Ranije bi za vreme večernjeg čitanja crtao ili vodio dnevnik, a juče – čita li čita. Ja sam naglas čitao našu zajedničku knjigu, a on – svoju. Bilo je to veoma simpatično. Pre nego što će zaspati, malo se snebivajući, Gleb reče da je ranije mislio da se u bibliotekama plaća, pa nije ni pokušavao da ih poseti.

2.
Ljudi citiraju pesmu koju sam se i ja pripremao da čujem, i čak sam uključio rolik, ali ipak nisam sačekao kad će početi da pevaju. Vrlo otegnuta preambula. A šta da se radi? Ja ni Harija Potera nisam čitao, ništa, ni jednu reč. Uopšte, živim u grehu.

Osamdeset posto onoga o čemu se priča naokolo za mene predstavlja mračnu prašumu, ali s vremena na vreme zauzimam pozu da sam u kursu, i čak ponekad pišem o tome u Slobodnoj štampi. „Merkel je izjavila da je Erdogan… To znači da će Porošenko…“

Tome sam se naučio na drugoj godini fakulteta, kad sam u književom klubu upoznao dve devojke sa viših godina. One su bile strašno pametne, čitale su Kortasara i govorile „Hokusaj, Hokusaj“. A ja sam studirao Hrapčenkovu monografiju o socijalističkom realizmu. Prva devojka zvala je drugu „Hmir“, a druga prvu – „Konstantin Sergejevič“, i obe su bile neverovatno lepe. Trebalo je klimati glavom, s ironičnim izrazom lica, kao da razumeš o čemu je reč. Sad će kod njih uskoro i unuci, pretpostavljam, a kao da je juče bilo.

3.
Prilikom susreta pisaca i nastavnika književnosti s Putinom (ne sećam se koje godine) jedan nastavnik je ispričao da se deci više ne može govoriti: „Otvorite sveske“. Treba reći nešto kao: „Pripremite za rad vaš lični radni prostor“. Inače će (razmišljam ja, kao metodičar) jedan reći: „Otvorite sveske“, drugi, obratno: „Uzmite sveske“, treći uopšteno: „Otvorite udžbenike“ ili „Uzmite olovke i lenjire“… I nastaće potpuna zbrka. Panika. A ako se kaže: „Pripremite radni prostor“ – odmah je sve jasno, zna se šta treba raditi.

decakcitaI uzgred – poglavlje disertacije. A dobar metodčar mora da ima disertaciju, po broju atestacija. Samo ne mora da ima mozak, od njega dobiješ slabost u udovima i onda nemaš kad da pišeš disertacije.

Preveo Ž. NIKČEVIĆ

Blog Lava Pirogova

Svet
Pratite nas na YouTube-u